Четврт века након НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, овај трагични догађај и даље изазива снажне реакције у Европи и шире. Док једни настоје да забораве или оправдају агресију, други се труде да расветле истину и подстакну дијалог између народа. У овом контексту, група немачких грађана предвођена политичарима и активистима организовала је симболичну иницијативу под називом „Вожња за мир“. Овај покрет инспирисао је документарни филм који има за циљ да подсети на историјске неправде и отвори пут ка помирењу.
LINK
У марту ове године, група од 35 Немаца кренула је на, како су је назвали, „вожњу за мир“ ка Београду, желећи да на годишњицу НАТО бомбардовања пошаље поруку извињења. Ова иницијатива преточена је у документарни филм „Пут мира у Србију – 25 година након међународно нелегалног напада НАТО-а“, који је недавно приказан у Бундестагу. Како је за „Политику“ изјавио Рајнер Ротфус, аутор филма и посланик из странке Алтернатива за Немачку (АфД), симболичан значај Бундестага лежи у чињеници да је управо та институција подржала агресију 1999. године.
„Будући да је НАТО бомбардовање, које је иницирала Америка, а које је наша влада под Социјалдемократама и Зеленима подржала, било противно међународном праву, сматрам да је Бундестаг право место да се подсетимо те судбоносне неправде. Тиме је био прекршен наш основни Споразум 2+4 из 1990. године (који је омогућио немачко уједињење и којим се, између осталог, држава обавезала да користи војну силу само у складу са Повељом Уједињених нација). Ми, из странке АфД, оштро одбацујемо такве илегалне војне интервенције, које су искључиво геополитички мотивисане“, рекао је Ротфус за наш лист.
Према његовим речима, јавност у Немачкој је 2001. године делимично сазнала истину о обманама СПД-а и Зелених захваљујући документарном филму АРД-а „Све је почело с једном лажи“. Данас, међутим, ретко се налази критичко новинарство о догађајима из 1999. године, што он приписује актуелним геополитичким играма НАТО-а у Украјини.
„Онај ко не обради историјски доказане лажи и грешке из прошлости биће политички изманипулисан да их поново направи. Сврха нашег филма је да информишемо грађане и да, надамо се, макар делимично допринесемо измирењу са српским народом. Многи људи и даље пате, на пример, од великог броја оболелих од рака у регионима погођеним муницијом са осиромашеним уранијумом“, сматра Ротфус.
Ипак, најважнија порука немачкој јавности, како наводи, је да сваки рат почиње с лажи. „Само ако као народ будемо критични и будни, моћи ћемо у будућности да зауставимо или спречимо такве ратове, чак и када медији и њихове манипулативне технике делују свемоћно“, објашњава Ротфус.
Он истиче значај Србије као кључног партнера за будући геополитички преокрет који подржава његова странка. По њему, Србија представља мост између Истока и Запада и пример како се могу очувати култура и језик без одрицања од корена. АфД се залаже за јачање сарадње са Србијом и другим земљама које одбијају доминацију ЕУ и НАТО-а, уз подсећање да је велики број Срба против чланства у овим институцијама ако је услов признавање независности Косова.
„Српско становништво скоро једнако енергично као и ми одбија да се одрекне своје културне баштине у замену за политичке уступке. Због тога видимо Србију као партнера у напорима за стварање нових формата сарадње“, додаје Ротфус.
Као бивши професор међународних односа на Универзитету у Тибингену, Ротфус оцењује да је 1999. година једна од највећих прекретница након Другог светског рата.
„Са нападом НАТО-а на Југославију и нарушавањем механизама УН за очување мира, међународно право је претворено у ‘право јачег’. Тај јачи је, све до сада, био онај ко је доминирао глобалним медијима и оправдавао своје војне интервенције. Међутим, нова прекретница наступила је 2022. године са војном интервенцијом Русије у Украјини“, сматра он.
По његовим речима, свет се све више креће ка мултиполарном поретку, где НАТО више неће моћи да доминира као раније. Земље БРИКС-а и други геополитички актери постају снажна противтежа, а Европа мора изабрати да ли ће наставити да подржава америчку хегемонију или ће заузети равноправно место у новом светском поретку.
„Ако не изаберемо пут мултиполарности, Старом континенту прете дубоке кризе. У мултикултуралним метрополама тај распад ће бити бржи, док ће у хомогеним друштвима Источне Европе бити спорији, али не и мање болан“, закључује Ротфус.
