недеља, мај 26, 2024
spot_img
Home Blog

„ Контрола је и даље чврста, а права слобода изражавања је још далеко “: СРБИЈА ЈЕ ПОДНЕЛА ВЕЛИКУ ЖРТВУ

0

Идо Нетањаху, млађи брат израелског премијера Бењамина Нетањахуа, познати радиолог, писац и драматург, износи своја размишљања о разним проблемима у Израелу и свету.

Разговор водио: Филип Гашпар

Идо Нетањаху је млађи брат израелског премијера Бењамина Нетањахуа, познати радиолог  и писац. На својој читалачкој турнеји у Немачкој, Нетањаху јепредставио свој роман и говорио о актуелној ситуацији у Израелу. Главни јунак његове књиге „Итамар К.“прича причу о Итамару Колеру, младом виолинисти који је одрастао у Јерусалиму и који је одлучио да постане филмски режисер. Након боравка у САД, враћа се у домовину и насељава у Рамат Гану. Тамо сву енергију посвећује проналажењу продуцента за свој први филм, за који је написао сценарио: то је прича о израелском оперском певачу Шаулу Меламеду, харизматичној личности, за разлику од многих израелских интелектуалаца. Шаул је веровао да држава Израел има право – и дужност – да се брани пред сталним палестинским нападима. Али управо овај политички некоректан став одбија оне који би могли да финансирају радове. У потрази за финансијером, Итамар поново открива контрадикције и крхкост израелског културног окружења, у којем доминирају ликови сумњивог професионализма и урнебесни уметници спремни на све, сви са својим, врло личним визијама када је у питању судбина Обећане земље . Итамар К. је оштра и иронична критика контрадикторног културног света. У интервјуу за „Поредак “Нетањаху говори, између осталог, о рату против Израела, културној доминацији Левице, обманама око мировног процеса и контроверзним реформама правосуђа. Његова сатира, Итамар К. циља на лево-либералну израелску културну сцену. Немачки превод је објављен прошлог септембра. 

По професији сте лекар. Како сте се обрели у списатељским водама?

У неком тренутку на медицинском факултету, осетио сам да медицина сама по себи неће бити довољна да ме интелектуално задовољи. И тако, током године у којој  сам прекинуо са студијама (након смрти мог брата Џонатана у чувеном спасавању у Ентебеу 1976.), почео сам да пишем и од тада се нисам заустављао.

„Многи овде знају за огромну жртву коју је Србија поднела у Другом светском рату и за њен храбар и ефикасан отпор Немцима.“

Да ли је у овим драматичним временима терет носити презиме Нетањаху?

Нисам сигуран да је „терет“ права реч за то, било у овим или било којим другим временима. Презиме је сигурно постало познато током година — донекле због мог покојног оца који је био познати историчар, затим много више након смрти мог покојног брата Џонатана, а онда, наравно, када је мој брат Бењамин постао политички истакнут. Али уместо да буде терет, име Нетањаху, које носивелико поштовање и наклоност у Израелу, за мене је извор поноса. Дакле, осим што могу да осетим непријатност када ме странац препозна на улици – а то се дешава зато што сам и сам постао познат временом – уопште не осећам никакав терет.

Главни јунак вашег романа не остварује свој сан о снимању филмова у Израелу. Чита се као критика друштва које укида право на слободу изражавања и слободу говора. Да ли је то алегорија за ситуацију у Израелу, или је опсег много шири?

Слобода изражавања је заиста ограничена у Израелу и тако је од стварања државе. Могли сте да кажете шта сте желели— нико вас не би бацио у затвор — али велике су шансе да, ако то што кажете није у складу са политичким диктатом Левице (која контролише различите платформе изражавања) и ако то иде супротно од Леве агенде, биће вам веома тешко да своје ставове или своје умеће изнесете у јавности. Зато јунак мог романа није у стању да направи филм по свом сценарију, јер сценарио није сасвим „политички коректан“.

Иако је током година дошло до благог смањења контроле од стране Левиценад платформама изражавања, контрола је и даље чврста, а права слобода изражавања је још увек далеко.

Што се тиче Запада, он јенажалост у овим стварима, кренуо стопама Израела, а недавно га је у неким земљама и превазишао. Постоје земље које су доносиле или разматрају законе који забрањују изражавање неких ставова. Ово је опасно, јер се коси са најосновнијим и најдрагаоценијим чиниоцима истински слободног друштва, заснованог на слободи говора.

Наслов подсећа на Јосефа К. Франца Кафку, главног лика у „Процесу“. Случајност?

Не, наравно да не. Али да будем искрен, референца на Кафку се појавила тек након што је рукопис већ био завршен. Још нисам имао наслов и размишљао сам да га назовем „Итамар Колер“ по главном јунаку. Онда је моја жена рекла, са очигледним освртом на Кафку: „А ‘Итамар К.’ Ха’аретз је, пак, моја књигу више подсетила на Орвелову „1984” него на Кафку. Мислим, он је у праву.

Међутим, као сатира, ваша књига више одговара Кафки. „Суђење“ није смешно, али чини се да његова апсурдност понекад пролази.

Да, има нечег кафкијанског у томе како се Итамар све више заплиће у овај нестварни свет који увек говори о моралу и хуманости, али у стварности испада да је лажљив, самоправедан и немилосрдан. Иначе, било ми је важно да те људе не прикажем као глупе или неталентоване, јер нису, напротив! Али њихов таленат и интелект су искварени јер се проституишу идеологијом.

Оно што вашу књигу заиста чини релевантном јесте то што се све ово не дешава десничару, већ неком ко је аполитичан. Зато што десничари нису смели да буду у овој сфери пре 25 година. Ново је, међутим, да морате бити левичар, јер је стара политичка коректност „само” захтевала: Држите се левичарских правила игре! Будност, с друге стране, захтева: Не играјте само по нашим правилима, играјте за наш тим!

„Отказивање промоције књиге у Берлину један је од многих примера утишавања гласа уметника и других,из политичких разлога“

Тачно, то је као Совјетски Савез, не можете стајати по страни, морате се придружити! Иначе, у оснивању Израела, посебно у кибуц покрету, учествовали су многи људи који су имали бољшевичке ставове и који су заузимали утицајне положаје у друштву. Нису били стаљинисти у смислу да су хтели некога да ставе у логор, али им је било јасно да постоји само једно „право“ и да су други ставови неприхватљиви.

Ваша књига служи и као критичко освртање на (раније много јачи) мировни покрет у Израелу. Да ли је мировни покрет мртав?

Они то називају „покретом за мир“, иако је оно што је Израел добио пратећи њихов план било супротно миру. Њихове намере су, без сумње, биле да донесу мир; али прижељкивање и занемаривање стварности – које дефинише њихово размишљање – и одбијање да се узму у обзир ставови својих критичара, никада не могу донети ништа добро. У ствари, све што је њихова политика донела билоје катастрофа.

Израелска јавност је временом то схватила. Без обзира на то колика је пропаганда наметнута јавности од стране штампе, људи су сами могли да се увере да оно што смо добили од Палестинаца, након што смо следили агенду „мировног покрета“ и споразума из Осла (када смо Арафату дали контролу над великим деловима Западне обале), били су самоубилачки бомбашки напади у којима су довели до страдања стотина и стотина невиних људи. А онда смо видели да оно што смо добили након што смо се потпуно повукли из Газе – још једном, по налогу „мировног покрета“ – биле су хиљаде и хиљаде ракета испаљених на наше градове. Коначно, добили смо страхоте 7. октобра.

Седми октобар је натерао многе од оних који су још увек следили прописе „мировног покрета“ да схвате бесмисленост уступака људима који желе да их униште. Па ипак, „мировни покрет“ није мртав, нити ће икада бити мртав, јер ће увек бити оних који више воле фантазију него стварност. Стварност једноставно често није лака ствар за живот.

Што се тиче самог мира, он је далеко од тога да је мртав. То се може постићи на Блиском истоку, али само уз изузетну војну снагу и спремност да се она употреби, омогућавајући стварање веома моћног одвраћања. Онда може бити мира. Претпостављам да исти принципи важе и за друге делове света.

Предложена реформа правосуђа поделила је израелско друштво. Нарочито у либералном Тел Авиву, Јевреји из целог света протестовали су против планираног слабљења Врховног суда.Како објашњавате оштре критике предложене реформе правосуђа у западним и немачким медијима?

Објашњавам то незнањем на Западу и у Немачкој везано за то шта је реформистички покрет у Израелу. Све што је предлагао било је довођење Израела у стање слично ономе у другим демократијама, где правосудни огранак владе нема потпуну контролу над законодавном и извршном власти. Оно што се догодило у Израелу у последњих 30- и неколико година било је постепено преузимање политичког одлучивања од стране судске власти, до мере непознате ниједној демократији у свету. Све и свашта политичко је могло да се изнесе пред Врховни суд, који је потом пресудио више по својим жељама и вредностима него по закону или ставу већине становништва . Ово је наравно у супротности са основним принципом демократије, по коме је народ, преко својих изабраних представника у парламенту, суверена власт: они одлучују о политичким стварима, а не група судија која бира своје колеге.

Пошто се агенда израелског Врховног суда поклапала са програмом израелске политичке левице, левица је желела да се њихово абнормално држање власти, преко судова, настави, и на тај начин задрже контролу над земљом упркос губицима на изборима. И пошто је западна штампа, која је већим делом против израелске политичке деснице, стала је на страну левичарских демонстраната, понављајући њихове слогане не схватајући стварно о чему се ради.

Шта мислите о изјавама попут оне коју је дао Џонатан Глејзер, који је добио Оскара за најбољи међународни филм, а затим тврдио да Израел „ отима“ Холокауст да би оправдао окупацију палестинских територија?

Како не одговорити на такав идиотизам? Нисам чак ни сигуран одакле да почнем. Када је то тачноИзраел искористио Холокауст да би оправдао своју контролу над деловима наше древне домовине—које Глејзер назива “палестинским територијама ”? Ако мисли да смо догађаје од 7. октобра упоредили са Холокаустом, онда је то поређење сасвим тачно, пошто је циљ Хамаса био и јесте убијање свих Јевреја, где год да се налазе, што је био такођециљ нациста. Али предлажем да пређемо на друга питања,и оставимо овог јадног Јеврејина да настави да се ваља у базену својих антиционистичких уверења.

Хамасова објава рата ујединила је израелско друштво. Да ли реформа правосуђа и даље има улогу у овом тренутку и да ли ће њени критичари сада гласати за то?

Реформа правосуђа свакако и даље има улогу. Реформа је императив ако желимо да исправимо многе невоље израелског друштва и постигнемо истинско демократско управљање. Али очигледно да је све стављено на чекање због рата.

Тешко је предвидети како ће се ствари политички одвијати након рата, али претпостављам да ће се временом постићи компромис у погледу реформе правосуђа. Реформа вероватно неће бити тако свеобухватна као што се надам да ће бити, али постићи барем нешто по овом питању биће боље него пустити ствари да остану онакве какве јесу.

Подржали сте Абрахамов споразум. Да ли је у овим околностима и даље реално решење? Или је било какав мир илузија у тако крхкој области као што је Блиски исток?

Веома је реално. Проблем Ирана и опасност коју он представља, а то је проблем који је у великој мери довео до споразума, није нестао. Напротив, проблем је Иран, који стоји иза напада на Израел, које изводе ирански заступници са свих страна: Хамас на истоку, Хезболах на северу и Хути на југу. Ако Израел из свега овога изађе као победник, а сигуран сам да хоће, ова победа би могла да повећа могућност постизања даљих споразума. У великој мери, та могућност зависи од осећања становништва ових земаља, укључујући и оне које су већ потписале мировне споразуме са Израелом. Могуће је да би могли постати толико узнемирени анти-израелском и антијеврејском пропагандом да би се њихови лидери могли осећати неспособним да иду против жеља свог становништва. Надам се да то није случај.

„Дошло је до благог смањења контроле од стране Левице над платформама изражавања, контрола је и даље чврста, а права слобода изражавања је још увек далеко“.

Све до напада Хамаса, део израелског друштва залагао се за миран суживот као трајно решење израелско-палестинског сукоба. У којој мери су се њихови ставови променили? И да ли је Левица спремно дочекала утицај стварности?

Ништа није спорно са концептом мирног суживота. За то се залаже и израелска десница. Питање је како остварити такав суживот. Као што смо видели, давање терористима — било да се ради о ПЛО или Хамасу, од којих оба траже уништење Израела — контроле над територијом и становништвом у срцу наше мале земље је једноставно рецепт за даље нападе. То је опасност за само постојање јеврејске државе.

Један српски стручњаку области историографије тврдио је да Израелце могу разумети само они људи који су делили судбину геноцида. Колико људи попут Гидеона Грајфа има у Израелу спремних да сведочи о размерама српског страдања током Другог светског рата?

Многи овде знају за огромну жртву коју је Србија поднела у Другом светском рату и за њен храбар и ефикасан отпор Немцима.

Да бисмо разумели Израелце, или ционизам који је довео до стварања Израела, мора се разумети распрострањеност и моћ антисемитизма у светској историји. Рани ционисти су схватили да антисемитизам никада неће бити залечен и да ако јеврејски народ не напусти Европу, он ће бити предодређен за уништење, што се заиста и догодило. Да бисмо разумели идеју Израела, можда је довољно познавати историју, а тачније јеврејску историју током векова. Дакле, за ово не морате нужно да делите судбину геноцида.

Конкретније, такође је важно разумети основну вредност и важност националног идентитета, који је покретачка снага за оно што чини Израел и нашу борбе за одржавање сопствене националности и идентитета, одупирући се непријатељима који покушавају да га униште. Неко ко је ‘интернационалиста’ у свом размишљању (а овде се враћамо на Џонатана Глејзера, који је вероватно такав) не може ово да схвати. С друге стране, становништво новоформираних република бивше Југославије, које има јак национални сентимент, свакако може да разуме шта мотивише израелске Јевреје.

Да ли сте икада били у Србији и ако јесте, зашто?

Да, био сам у Србији пре неколико година, али само у Београду и то само неколико дана. Тамо су ме позвали да присуствујем позоришном фестивалу. Сигуран сам да ћу се ускоро вратити на дуже путовање и видети друге делове Србије.

 Чега се посебно сећате?

Мој најупечатљивији утисак је био о људима. Деловали су ми пријатно, не препотентно, озбиљно али са смислом за хумор. На неки начин су ме подсетили на народ Израела.

Ваше прво читање у Берлину са „ Немачко-израелским друштвом” је отказано јер сте били оптужени да сте дозволили да вас преузму „политички крајње десничарске групе” и да сте дозволили да се то догоди. Шта сте мислили када сте навели разлоге? Као, да делите судбину Итамара К.?

Прилично сам навикао да делим судбину Итамара К., много пре него што сам написао роман и после тога. Али морам рећи да је ово први пут да је мој заказани догађај отказан, а наводно због чега? Из измишљеног бесмисленог разлога. Зар не би могли само очигледно да наведу, да се у овим временима осећају најблаже речено непријатно, да угосте некога са мојим именом и посебно са мојим ставовима? Ово берлинско поништавање, које је, на данашњем Западу, још један од многих примераутишавања гласа уметника и других из политичких разлога, заиста изгледа као да је узето са страница мог романа

 

Филип Гашпар је дипломирао италијанистику и славистику на више универзитета. Живи и ради у Берлину као политички саветник Алтернативе за Немачку.

 

Интервју: Даница Вукајловић КАО ПРЕМИЈЕР ВУЧЕВИЋ ДА ОСНАЖИ СРБИЈУ И ПОМАЖЕ ВУЧИЋУ

0

Даница Вукајловић, програмски директор Института за политичко умрежавње. Докторанткиња ФТН
Експерт за управљање ризицима
Политички активиста са учешћем на више политичких академија, самита и трибина

1.       Како сагледавате политичку ситуацију у Србији након конститутивне седнице скупштине Србије и стратегије конфликта коју је одабрала опозиција?

Политичка ситуација у Србији је иста или слична последњих годину ипо дана. Странке окупљене око Драгана Ђиласа служе се најпрљавијим могућим средствима како би странцима представили Србију у најгорем могућем светлу. Служе се неистинама, манипулацијом, од себе праве жртве. Унапред себи приписују победе на изборима иако су и сами свесни да су од тога удаљени светлосним годинама. Нажалост, мислим да ће њихови потези бити све радикалнији како им масовност на протестима буде била све мања и мања.

 

2.       Зашто је стратегија исте те опозицјие потпуно другачија на констутитутивној седници скупштине Ап Војводине?

Ово се може огледати у томе да су странке окупљене око Драгана Ђиласа као основни циљ на изборима одржаним 17. децембра имале освајање Београда. То је једино што их је занимало и све своје ресурсе су усмерили ка Београду. Грађани су одлучили да им јасно ставе до знања да их не желе, претрпели су очекиван и потпуно природан пораз, сходно томе да се њихова политика базира искључиво на смени Александра Вучића и Српске напредне странке, а грађанима немају шта да понуде. Са тим поразом не желе да се помире и уместо да се позабаве анализом из ког разлога их грађани не желе, они истог дана када се председник Александар Вучић бори за наш народ у Јужној српској Покрајини одлазе у Брисел да каљају углед своје земље и усвајају срамну резолуцију којом само грађанима Београда потврђују да су исправно поступили кад су 17. децембра дали своју подршку листи: „Александар Вучић – Србија не сме да стане“

 

3.       Који би по вашем мишљењу требали да буду будући приоритети владе Србије и зашто?

Приоритети будуће Владе треба да буду економска и социјална стабилност, брига о младима, наставак развоја земље и завршетак изградње капиталних пројеката. Дефинитивно да је Експо 2027 нешто што је од круцијалне важности за нашу земљу и гарант просперитета.

 

4.       Ко би по Вашем мишљењу био најбољи за будућег премијера Србије и зашто баш он?

Милош Вучевић се током свих ових година квалификовао као неко ко је предан вођењу одговорне политике у интересу своје земље. Показао је бескомпромисну љубав према својој отаџбини и свакако неоспоран интегритет. Када говоримо о њему, говоримо о човеку који је у сваком моменту задржао приземност и своју приступачност сваком грађанину, и остао политичар достојан поверења. Поред председника државе Александра Вучића, Вучевић је неко ко у себи има велик државнички капацитет.  Човек од ауторитета, способан да се носи са свим изазовима који се поставе пред њега. Човек који је предан политици раста и развоја, и који би знатно допринео држави као председник Владе.

Данашња времена захтевају јаке, чврсте и одлучне лидере! Србија заслужује човека попут њега, који ће раме уз раме са председнико Републике Србије Александром Вучићем да се бори и води нашу земљу у сигурну и стабилну будућност. Вођен правим вредностима, свестан да Србија може ићи напред једино ако седи на сопственој столици, и води своју политику – српску политику. Милош Вучевић се својим делима која стоје иза њега доказао као достојан места премијера Републике Србије, и чврсто верујем у то да би Србија тиме добила један чврст и поуздан ослонац за даљи напредак и слободарску политику! Милош Вучевић је дефинитивно човек који зна шта је потребно Србији и њеним грађанима, и неко коме Србија може предати своје безрезервно поверење у мандату председника Владе.

5.       Колико се у данашњој Србији обраћа пажња на заштиту животне средине и који су по вама највећи изазови у овој области и шта би требало да се предузме?

Сваке године све више је осврта ка унапређењу стања заштите животне средине. Министарство и остали надлежни органи развијају више модула и програма за аплицирање на пројекте за унапређење свих система заштите животне средине. Такође је олакшан пут пријаве штете над природним екосистемима коју може да пријави сваки грађанин из разлога што је развијена апликација која је веома лако доступна свима.

Држава би треба да ради на проширеним програмима едукације становништава о животној средини и њеном значају, и да са тим програмима крене већ од предшколског узраста, као и транспарентнијем приступу о свим мерама и активностима које су спроведене у сфери заштите природе, а нису довољно транспаренто исказане.

 

6. Какво је стање у Србији по питању Безбедности и здравља на раду?

У протеклих 10 година доста добар акценат је стављен на област безбедности и здравља на раду. Подигнути су стандарди који иду у прилог запосленима. Имамо и доста добар закон који је донет прошле године. Као неко ко је имао прилику да се овим позивом бави у сверама високих ризика, имам свест о приоритету безбедности и превентиве. Изузетно је битно подизати свест о значају улагања у људску безбедност, јер на крају крајева колико кошта људски живот? Има ли цену? Из тог разлога безбедност запосленог треба да буде на првом месту, испред сваког другог интереса. Људи су снага и стуб сваке компаније, као и државе у којој живимо.

 

7.       Много се расправља о женама у политици и правима жена генерално. Како ви гледате на ова питања и да ли су заиста жене угрожене у мери којој поједини медији придају толику важност?

По мом мишљењу доста лицемерно од појединих медија, сходно томе да смо сведоци покуша деградације и малициозних коментара и вређања жена Српске напредне странке, поготово на друштвеним мрежама од стране оних који нису присталице данашње власти. То ваљда тако иде у њиховом свету, када не могу да оспоре рад и труд, онда неистинама ударају на морал тих жена. У Србији у којој ја данас живим, права жена су на изузетно високом нивоу, оне су цењене и поштовање, и све више поверења им је дато. Жене су стуб нашег друштва и разумеју да држава није играчка. Данас је све више жена на руководећим позицијама, у нашем парламенту је повећан број жена са 30 на 40 процената, и ви данас први пут у историји Републике Србије имате жену за председницу владе. Важно је нагласити да је сва наведена подршка женама управо указана за време мандата Српске напредне странке и председника Александра Вучића.

 

8.       Зашто су наредни избори у Новом Саду пресудни за развој града и на који начин ви мислите да су потребне одређене политичке иновације или оне нису потребне?

На наредним изборима у Новом Саду, грађани ће бирати између две опције. Оне која је донела просперитет граду, која је граду донела титулу европске престонице културе и младих, која је привукла капиталне инвестиције, отворила нова радна места и која ће наставити започети развој града и оне опције која за циљ има да испразни градску касу, да се обогати и да Нови Сад врати у ружну прошлост. Мислим да ми као странка треба да ставимо већи фокус наначин комуникације са младима. Нажалост, млади су најподложнија категорија манипулацијама. Из дана у дан младима се манипулише полуинформацијама путем интернета.

11. број недељног часописа Поредак у продаји

0

Интервју: Арно Гујон УЗ ВУЧИЋА И ВУЧЕВИЋА У БОРБИ ЗА ЈАЧУ СРБИЈУ

Mилоша сам упознао 2016.године у селу Могила у Косовском Поморављу где је моја организација „Солидарност за Косово“, заједно с Канцеларијом за КиМ, отворила Погон за пастеризацију воћа и поврћа. Стекао сам утисак да је велики родољуб који брине о људима на терену, делима, а не само речима.

Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге
ЗАПАДНЕ САНКЦИЈЕ НА СОПСТВЕНИ УМ И СРПСКА ВЕРА У БРАТСТВО СА РУСИМА КАО ОНТОЛОШКА МУДРОСТ “Не може Русија умом да се схвати, Општим се аршином измерити не да: Њен лик је чудан и чудно те гледа – У Русију можеш само веровати.” Фјодор Тјутчев (Фёдор Тютчев).

Данијел Кулачин:НОВЕ УЦЕНЕ БРИСЕЛА ПРЕМА МАЂАРСКОЈ Пет европских званичника и дипломата рекло је да су друге земље у блоку спремне да направе потез против Будимпеште.

Владика бачки Иринеј: ПОСЛЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОНОВО СЕ БОРИМО ЗА ЕЛЕМЕНТАРНО ПРАВО РОДИТЕЉÂ И ЂАКÂ НА ИЗБОР ВЕРСКЕ НАСТАВЕ.

ДОБРИЛОВИЋ: КОСОВО ДАЛЕКО ОД ОЗБИЉНЕ, ДЕМОКРАТСКЕ, ПРАВНЕ ДРЖАВЕ Мора се поштовати Резолуција 1244 и све друге резолуције и договори који су постигли Београд и Приштина. Међутим, често видимо да Београд испунњава своје обавезе, а да се Приштина држи неких њених принципа, не испуњава договорено, уз критике Београда, мислећи да ће тако себи помоћи.

Филип Гашпар: ЕРДОГАНОВ ТРОЈАНСКИ КОЊ – MADE IN GERMANY.

Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић: ХЕРАЛДИЧКА ТРАДИЦИЈА СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ Сви Срби су племићи уколико се држе своје славске иконе. Она је грб породичнога племства сваког србског дома. Наш породични светац је небески аристократа који нас својим примером води у Јерусалим Небески.

Недељни часопис ПОРЕДАК од сада на продајним местима широм Републике Србије сваког четвртка.

ОЧАЈНИЧКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ ПРОТИВНИКА АФД-А

0
Немачке
Принтскрин

Највећи протесни покрет који је Немачка доживела од поновног уједињења ширио се улицама и градовима земље, прилази аутопутева, али исто тако захвата и сеоске путеве почевши 8. јануара.

Окидач за ову масовну побуну је планирано и деломично прилагођено смањење субвенција за пољопривредни дизел, против чега су се побунили немачки пољопривредници. Између Бранденбуршке капије и Стубова победе, у средишту Берлина, полиција је првог дана забележила 566 трактора и других возила, што је више од најављених 300 возила.

За разлику од радикалних климатских активиста, пољопривредници уживају широку подршку становништва у Немачкој. Грађани разумеју да се фармери не буне само због повећања пореза на пољопривредни дизел, већ да се ради о опстанку њихове егзистенције.

ПРИСУСТВО НАОРУЖАНОГ ПОЗИТИВЦА – ОДГОВОР НА ПРЕТЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Широка солидарност огледа се у уверењу да је опстанак Немачке тесно повезан с опстанком пољопривредника, који једва састављају крај с крајем. Пароле јасно изражавају незадовољство: Енергија постаје све скупља, храна постаје све скупља, земљиште постаје све скупље, становање постаје све скупље, или: Нови избори сада! Семафор коалиција мора да оде!

Истраживања показују да се многи Немци слажу са демонстрантима. Према студији Института ИНСА за БИЛД од 8.јануара, 69 % немачких становника подржало је недељу протеста. Уз то, 72 одсто бирача је незадовољно радом канцелара Олафа Шолца. Тренутне анкете показују да је само 14 % спремно да гласа за Шолцову партију (СПД). За Зелене и ФДП још мање: 12% и 4%. Према истраживању ИНСА, АфД је на око 18%, а ЦДУ/ЦСУ на 27%.

Недеља протеста пољопривредника завршила се 15. јануара. Тегљачи и занатлије су такође својим камионима изашли на барикаде и придружили се недељи штрајка пољопривредника.  Велики завршни митинг одржао се код Бранденбуршке капије.

Ујутро су се на возилима могли прочитати слогани попут „Нема будућности без фармера“ и „Превоз направљен у Немачкој – колико још?“. Други транспаренти говорили су о неуспеху владе, отпору неправди, проневерама, непотизму и ратном хушкању. Према речима организатора, на митингу пољопривредника, шпедитера и занатлија учествовало је 30.000 људи. Берлинска полиција, пак, говори о само 8.500. Број учесника демонстрација и скупова су политичке личности.

Чак и да је било само 15.000 учесника, то је ипак више него што је полиција навела. На скупу је, поред представника удружења, говорио и савезни министар финансија Кристијан Линднер (ФДП). Линднер је током свог говора извиждан уз повике „бу“ и „семафор мора да оде“. Гласно певање „Бези!“ прати његове кораке до микрофона.

Политичка коректност Вс Магнум .44

Сељацима прича да је одрастао на ливадама, њивама и шуми и да је био ловац. Цени рад пољопривредника и има осећај за пољопривреду. Он је такође деценијама посвећен подршци малим и средњим предузећима.

Народ му одговара: „Лажов,лажов!“. Немачки министар финансија морао да виче да би био саслушан. Није му помогло. Канцелар Олаф Шолц није се ни појавио на демонстрацији. Садашња власт у Немачкој страхује да би могла изгубити моћ те покушава релативизирати оправдано незадовољство тврдећи да међу пољопривредницима делују десни екстремисти.

Странка „Алтернатива за Немачку“ није позвала на демонстрације, али је била на митингу са бројним посланицима и показала солидарност са пољопривредницима. И многи људи су тражили селфије са њима и захвалили им се на подршци. Најважнију дебату ове године за Немачку отвориће питање да ли ће АфД-у бити дозвољено да влада у Немачкој?

Да ли ће АфД бити део савезне владе и може ли се владати с АфД-ом? Последња истраживања на савезном нивоу указују да ЦДУ има подршку од 31 одсто, док АфД бележи 23 одсто, што зна- чи да би данас 54 одсто бирача у Немачкој подржало десни центар. Оваква већина одавно није постојала у Немачкој. И друге стране то знају и покушавају да то спрече. И како то покушавају да ураде?

РЕД И ЗАКОН

Наравно преко медија. АфД је преказивана као про-Путинова странка и као ултра десничарска, екстремистичка, антисемитска и расистичка партија. Ни речи о томе да је АфД једина немачка партија која има подгрупу „Јевреји у АфД“. Ни речи о томе да АфД има много чланова имигрантског порекла, у парламенту и ван њега. Али ова пропаганда више не одјекује људима. Стога се морају користити нове односно старе методе.

А медијску кампању су покренули трећег дана протеста, о чему је и писао и српски лист „BLIC“ „ПРОТЕРАЋЕМО ДО 2 МИЛИОНА ЉУДИ“ Процурили детаљи с тајног састанка АФД и екстремне деснице у Немачкој:Придружили се протестима да би остварили „Мастер план“. Ово би било застрашујуће и нехумано и подсећало би на најмрачније поглавље немачке историје.

Проблем са насловом То није истина. Састанак који је одржан још у новембру. Зашто ЦОРРЕЦТИВ чека до јануара да се објави? Није постојао ни мастер план нит је састанак био тајан нити је била прича о протеривању милиона Немаца мигрантског порекла. Осим тога, 25. новембра 2023. у Ландхотелу Адлон у Потсдаму није било високих политичара који би могли да спроведу тајни план било које врсте.

У многим тачкама, прича коју је испричао ЦОРРЕЦТИВ не поклапа се са причама присутних. На листи гостију било је много људи. Из АфД-а су били присутни: Геррит Хуи, члан Бундестага, Улрицх Сиегмунд, члан државног парламента из Саксоније-Ан-халт, и Роланд Хартвиг, бивши менаџер у Баиеру, касније члан АфД-а у Бундестагу и донедавни ассистент Алис Вајделе.

Као последица овог састанка морао је да поднесе оставку. Из ЦДУ су исто били присутни два члана. Такође и шеф Аустријског идентитетског покрета Мартин Селнер, чије је предавање, према ЦОРРЕЦТИВ -у, било у центру пажње увече 25. новембра.

СРПСКА ЦРКВА И СРПСКИ ЈЕЗИК – Саборска беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија

Исто важи и за избор места одржавања састанка за фраминг: хотел је „само“ осам километара удаљена од куће Вансее конференције, у којој су нацисти координирали Холокауст. ЦОРРЕЦТИВ је рано сазнао за састанак и очигледно је припремио место одржавања.

На улазу су, како се наводи, коришћене три скривене камере, а наводи се да је фотограф са телеобјективом фотографисао учеснике са изнајмљеног сплава на суседном језеру. Истовремено, инфилтриран је гост хотела који је, према речима учесника састанка, тајно направио аудио и видео снимке догађаја. Стигао је 23. новембра под именом Валтер Ределфс и поново се одјавио 25. новембра.

Али ко је заправо истраживачки портал ЦОРРЕЦТИВ који скривеним камерама фотографише и слуша приватне састанке? Да ли је ЦОРРЕЦТИВ заиста толико независан како се представља? У ствари, новинари годинама имају велике користи од новца од пореза.

На пример, портал је добио средства од комесара за културу и медије Савезне владе, Клаудија Рот (Зелени). ЦОРРЕЦТИВ је такође примио преко 2,5 милиона евра од 2016. године од фондација америчких милијардера Џорџа Сороша и Пјера Омидијара, обојица познатих по својим донацијама левичарским клубовима и организацијама.

Стога се поставља питање да ли је медијским активистима које финансира влада дозвољено да користе методе надзора за шпијунирање политичких активности – донедавно незамисливо, барем у западноевропској земљи попут Немачке. Затим се поставља питање да ли је медијским активи-стима које финансира влада дозвољено да користе методе надзора за шпијунирање политичких активности.

Колико је близак однос између немачке владе и ЦОРРЕЦТИВ -а, такође се види у поруци на X (бивши Твитер), када је Шолц говорио против „фанатика са асимилационим фантазијама” позивајући се на чланак ЦОРРЕЦТИВ.

Касније је поделила позив на демонстрације против АфД-а у петак увече. Али о чему се заправо разговарало на тајном састанку који није био тајни? Ако је веровати ЦОРРЕЦТИВу, у хотелу се разговарало о „ништа мањем него о протеривању милиона људи из Немачке”. Фокус дана био је концепт ремиграције, каже ЦОРРЕЦТИВ.

Ако су имали позивнописмо и прислушкивали, зашто не испри- чају све? На пример, тема „ремиграције“ није било на дневном реду. Уместо тога, најављено је било неколико предавања. Мартин Селнер је одржао једно од ових предавања. Наслов није имао никакве везе са миграцијом, већ је био: „Систематска укупна стратегија (мастер план)“.

Александар Панарин: православље у глобалном свету

Ремиграција је била важна под тачка овог предавања. Селнер је предложио да се неинтегрисани људи са двојним држављанством морају бити принуђени да се асимилирају или да им одузме немачко држављанство, на пример, ако су почињени озбиљни злочини. Тек крајем октобра канцелар Олаф Шолц (СПД) се огласио у Шпиглу „Коначно морамо да протеривати људе у великим размерама.“ Да ли је и Шолц сада екстремни десни радикал? Чини се да је прави циљ ЦОРРЕЦТИВ-вог истраживања прикупљање муниције за процес забране АфД-а.

У ствари, дебата о могућој забрани АфД добијла нови замах. „Зидојче цајтунг“ (Сüддеутсцхе Зеитунг) је већ питала: „Може ли се АфД забранити?“. Наслов Тагес-шауа два дана касније: „После састанака са десничарским екстремистима: аргументи за забрану АфД-а?“ Велико је питање да ли ће ови догађаји нанети штету АфД-у и која средства су они на власти и даље спремни да користе да обезбеде своју власт. Следеће недеље ће то показати. Једно је сигурно: УДБА и маршал
би били поносни.

Аутор: Филип Гашпар, политички саветник АФД

Филип Гашпар је студирао италијанистику и славистику на неколико универзитета. Живи и ради у Берлину као политички саветник за Алтернативу за Немачку.“

ПРИСУСТВО НАОРУЖАНОГ ПОЗИТИВЦА – ОДГОВОР НА ПРЕТЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

0

Једини ефикасан начин да се заштитимо од потенцијалних претњи наоружаног негативца је присуство појединца који је наоружан и спреман.
У Србији, расте забрину тост због угрожене личне безбедности, сигурности имовине и домова, због све већег прилива војно способних миграната, док се приступ заштити
имовине постепено сужава. Неопходно је развити систем који ће пружити потпуну заштиту живота и имовине грађана. Признато је да грађани Србије имају право на самоодбрану и право да бране своје породице и домове.

Постојећи порези на оружје требало би смањити како би се омогућило грађанима да задрже своје легално оружје и евентуално га прошире. Сматра се да су тренутни порези на оружје у Србији неоправдано високи, чиме се сиромашнијим грађанима ускраћује могућност поседовања оружја за заштиту својих домова и породица.

Годишњи приход од опорезованог оружја, који износи преко 6.000.000 еура, је потребно преусмерити на едукацију о правилном руковању и чувању оружја за самоодбрану и тиме предупредити сваки вид повреде имовине и породице.
Високи порези, често већи од вредности самог оружја и понекад изнад пореза на имовину или аутомобиле, стварају ситуацију у којој поседовање оружја постаје привилегија богатих, док се сиромашнима ускраћује право на самоодбрану. Држава би требало да подржи и олакша набавку оружја домаће производње ради личне и породичне безбедности, јер је присуство наоружаног позитивца једини начин да нас заштити од потенцијалних претњи наоружаног негативца.

Држава мора подстицати самоодбрану, посебно у ситуацијама где су домови мајки с децом изложени нападима, а као прво кроз измене и допуне постојећег Закона о
оружју и муницији, али и кроз измене и допуне кривичног законика. Док разбојници лако долазе до илегалног оружја, поштени грађани морају проћи кроз сложен процес легалне набавке, стварајући неправедну неравнотежу у приступу оружју за самоодбрану од потенцијалних претњи.

Улога државе и полиције требала би бити заштита поштених грађана од криминалаца. Међутим, актуелна судска пракса и закони често стварају околности у којима се према поштеним породичним људима поступа као према негативцима. Ова пракса мора бити
прекинута, а тренутно поступање према поштеним људима мора се ревидирати.

Уместо постављања непотребних препрека, попут високих пореза, држава би требала гарантовати да је набавка оружја за породичну безбедност доступна свима. Ако се угледамо на развијени Запад, требали бисмо следити примере земаља попут Швајцарске и Америке, где је безбедност породице од највишег приоритета.

Аутор: Дејан Џакула

Унија споља, унија изнутра – Мали пољопривредници

0

Иако чланство у Европској унији пружа широке могућности, осигурава слободно кретање роба и услуга, такође носи и опасности. У сенци мултинационалних компанија које делују на континенту, најмањи пољопривредници могу нестати. Наравно, леп је осећај када не само у нашој земљи, већ и у другим земљама, налазимо производе које волимо или сматрамо важним. Међутим, мали произвођачи, занатлије, фармери који производе националне вредности могу нестати, јер су њихови ресурси мањи од ресурса капитално јаких великих предузећа.

Србија је изузетно јака у овом смислу, јер потрошачи, становништво Србије, свесно тражи производе које домаће производње, домаће компаније, па чак и мале прехрамбене производне погоне. Они који живе у земљи или је посете могу видети да производи малих радњи, сиреви, кисели краставчићи, димљена роба или било који производ чија је основна производња повезана са пољопривредом, круже од руке до руке. Производи попут сира са сегединске пијаце, вунених чарапа из Златибора, хлеба из Загубичког села, сирева, пролазе од руке до руке у Србији. Постоји заједништво у Србији које каже: доносим теби, бићу ту и тражићемо само твоју цену од пријатеља и комшија.

Национална снага је основа да ови послови опстану, јер, ако их тражимо, ако је за нас важно да у свакодневним или празничним тренуцима конзумирамо храну која је домаћег порекла. Српски производи традиционално представљају висок квалитет међу потрошачима у суседним земљама. Пример томе је српска чоколада са пиринчем, која је поновно освојила мађарске потрошаче без посебног оглашавања. Било је довољно да генерација која је одрасла са квалитетном чоколадом поново открије ту радост и радо је купује за породицу или као поклон.

фотографија: Мађарска рукотворина уља и производи из Мéлyкúта

Међутим, очување малих пољопривредника не може се поуздати само на куповној моћи потрошача. Трошкови инпута, производње у малим пољопривредним производима одмах се одражавају, а ситуација може лако постати таква да мултинационалне компаније могу понудити оригиналне или сличне производе са малим повећањем цена, док је мала сирара приморана повећати цене. Тада, у случају значајног повећања цена, потрошач може одабрати јефтинији производ.

Пољска – пољски пример

У Пољској ради око 2 милиона произвођача. Да би производи уједначено и у великим количинама досегли не само домаћу производњу, већ да би и прешли границе, морају производити извозне количине, чак и најмањи произвођачи, установили су изузетно јаку пољопривредну комору, где пружају подршку технологијом, семеном и организованим откупом најмањем произвођачу. Производња је у тој шеми усмерена на тај начин да ако произвођач изабере било коју врсту производње, добија помоћ и алате. На крају технолошког процеса узгајања, готово је загарантовано да ће квалитет производа задовољити потребе купца, што произвођачу обезбеђује сигуран приход, а продавцу и извознику осигурава сигуран, планирани посао. Видели смо последњих година да се појавио пољски кромпир на тржиштима Европске уније, као и шта су били у стању да постигну у производњи јаја.

Аустрија – аустријски пример

У Аустрији ради релативно много малих фарми. Постојао је један европски циклус у којем су могли повући највише ресурса. То су постигли мерењем успешности агената села, узимајући у обзир колико су подржавали произвођаче за које су саветовали колико су средстава, колико су грантова освојили. Међутим, у Аустрији су спасили многе старе фарме, а они који су иначе радили у другим секторима своје уштеђевине су, ако желимо рећи хобистички, инвестирали у своје некадашње сеоско детињство. У Мађарској обично кажу да су у повољном положају, јер је алпска регија популарно туристичко одредиште, па се с програмом сеоског туризма срећно срела. Међутим, посебна подручја Србије могу бити у једнако повољном положају након придруживања Европској унији.

Мађарска – мађарски пример

Новембра 2023. године донето је правило Министарства пољопривреде (Рбр. 60/2023. (XИ.15.) АМ), чији декларисани циљ није тајна – да оснажи мале произвођаче у Мађарској, да ставимо произвођаче хране у положај. Правилник класификује произвођаче у две категорије. Једна категорија је она која производи храну од сопствених сировина или продаје сакупљене дивље сировине, док друга група минимално додаје, али израђује додатне производе од мађарских производа, које могу даље продати.

За њих је обавезно, али незаобилазно, вођење документације у складу с ХАЦЦП поступком. Детаљне захтеве разматра и Обавештење Комисије 2022/Ц 355/01, које ће важити и за произвођаче у Србији након придруживања. Важно је да произвођач хране из друге категорије добије минимално квалификацију у вези са производњом хране у року од годину дана од покретања пословања.

Захваљујући могућностима које пружа интернет и различите услуге доставе пакета, Мађарска Влада је створила законски оквир за наручивање хране и службеним путем, путем предаје тачке или аутомата, произвођачима.

фотографија: Мађарски произвођач киселог купуса који продаје са дететом – важност васпитања

Рурални туризам је важна основа гостопримства. Данас су произвођачи имали легално право организовања столова за госте. Посебна прилика је отворена за производњу и дистрибуцију мљевеног меса и припремљеног меса, а и званично је могуће и донирање меса. Тиме су омогућене мале кланице и мобилни обртници за прераду дивљачи. У малим кланицама недељно се могу заклати 100 свиња, оваца и коза, додатних 20 говеда и 250.000 перади и зечева. На ово се односи уредба Европске уније 853/2004/ЕК, која ће важити и за Србију као обавезни закон.

фотографија: Сајам прасади између Сегедина и Суботице у Рúзсану

Закључак

Очување, развој националних, традиционалних производа и домаћих српских газдинстава може се одржати кроз заједништво, свесно понашање српских потрошача, државну улогу, подршку коморама и обуком и образовањем произвођача. Земљишна слика, висококвалитетни производи, не само због домаће традиционалне гастрономске културе, већ и због извоза и туризма који долази у Србију, су институционално важни, јер сваки произвођач представља Србију како унутар земље, тако и изван ње. Маркетиншке активности, обука произвођача и едукација потрошача које су покренуте истовремено не само да не могу штетити, већ могу ставити српске пољопривреднике у повољан положај. За ово је потребно стручно вођење, организовано и комуникацији засновано секторско управљање.

Написао и фотографисао: Др. Сзилáгyи Баy Пéтер ЛЛ.М.