Пише: Дејан Џакула
Српско село није само простор пољопривреде и производње. Оно је, пре свега, простор породице, заједнице и традиције. У том сложеном систему односа једну од најважнијих улога вековима имају управо жене. Оне су чувари породице, домаћинства и вредности које се преносе са генерације на генерацију.
У многим селима Србије управо су жене те које држе породицу на окупу, брину о домаћинству, учествују у пољопривредним пословима и истовремено васпитавају нове генерације. Њихова улога често остаје мање видљива у јавности, али је њен значај немерљив за стабилност и опстанак сеоских заједница.
На тај значај указао је и Милан Кркобабић, истичући да се не сме заборавити положај жена у селима Србије.
„Жене у селима Србије, као и оне у градовима, поуздани су ослонци породице, али и друштва у целини. Не смемо да заборавимо ниједну жену, поготово оне старије од 65 година које немају пензију нити друга примања. Управо оне с правом очекују социјалну – гарантовану пензију“, навео је Кркобабић.
Положај старијих жена на селу посебно је осетљив. Многе од њих читав живот су радиле у домаћинству и пољопривреди, али без формалног радног стажа који би им омогућио пензију. Иако су својим радом доприносиле економији породице и локалне заједнице, у позним годинама често остају без сигурних примања.
Зато се све чешће у јавности покреће питање увођења социјалне, односно гарантоване пензије за старије особе које немају друге изворе прихода. Та мера би, поред социјалне сигурности, представљала и признање генерацијама жена које су својим радом одржавале живот у српским селима.
Снажно и стабилно село није могуће без снажне породице, а снажна породица у српској традицији незамислива је без улоге жене. Управо зато брига о положају жена у селима није само социјално питање, већ и питање очувања друштвеног поретка и будућности српског села.
Јер тамо где постоји породица, постоји и живот села. А тамо где постоји живот села – постоји и будућност Србије.
