На јесен стиже филм
На јесен на екране стиже велики историјски пројекат „Романови: оданост и издаја“, чији је циљ поновно сагледавање личности последњег руског цара. Редитељ филма Василиј Чигински говорио је за Metro о дуготрајном кастингу, снимању великих размера у аутентичним ентеријерима дворова и о томе зашто уврежено мишљење о Николају II није ништа више од измишљеног мита.
Редитељ Василиј Чигински заинтересовао се за период руске историје с почетка XX века још 2015. или 2016. године, када је снимио кратки филм „Напад мртваца: Осовец“. Филм је постигао велики успех, након чега су почеле да стижу понуде за снимање дугометражног остварења. Иако је написано петнаест различитих сценарија, ниједан од њих није био одговарајући. Због тога је Чигински наставио да проучава историјску грађу из периода од почетка Првог светског рата 1914. године до револуције. Када га је продуцент Олег Урушев позвао и предложио му нови филмски пројекат, редитељ је одмах прихватио понуду. Већ је добро познавао историјску грађу, а темом се бавио око пет година, па је сматрао да нема разлога да одбије учешће у пројекту.
Током припрема за филм, Чигински је проучио велики број докумената и књига како би што боље разумео личност Николаја II. Настојао је да сагледа какав је руски цар заиста био, изван уврежених представа о њему као слабом владару. На основу проучене грађе, закључио је, како сам прича, да је Николај II био племенит, поштен и карактерно чврст човек, дубоко одан својој земљи. Посебно се осврнуо на рад историчара Андреја Борисјука и његове књиге „Историја Русије коју нам је наређено да заборавимо“, „Заборављени рат“ и „Рекорди империје“. Према Чигинском, ове књиге, засноване на документима, указују на значајан положај Русије у свету у том периоду. Он сматра да су постојали спољни интереси усмерени на слабљење земље и да је негативна слика о Николају II намерно стварана како би се оправдало убиство цара, његове супруге и њихове деце.
Избор глумаца за филм био је дуготрајан процес који је трајао више од шест месеци. Чигински и продуценти настојали су да пронађу глумце који ће одговарати њиховој представи о историјским личностима које приказују. Виталиј Кишченко изабран је за главну улогу јер је у потпуности одговарао њиховом виђењу Николаја II. Исти принцип примењен је и приликом избора глумаца за улоге царице Александре и њихове деце. Након разматрања великог броја кандидата, формирана је глумачка екипа која је на крају учествовала у филму.
Снимање је трајало више од годину и по дана и одвијало се на различитим локацијама широм Русије. Екипа је снимала у Санкт Петербургу, Москви, околини Ногинска, на полигону, код Волоколамска, као и у Архангелску, Тобољску и Перму. У Архангелску су снимане сцене повезане са паробродом којим је царска породица превезена из Тјумења у Тобољск. Посебно значајан део снимања обављен је у Тобољску, где су реконструисани догађаји из периода изгнанства царске породице, како током лета тако и зими. На појединим локацијама реконструисан је и Јекатеринбург, укључујући Ипатјевски дом, у којем су Николај II и његова породица убијени. У Перму су снимане сцене које се односе на смрт Николајевог брата Михаила Александровича.
Велику пажњу током снимања посветили су и аутентичности простора, костима и реквизита. Део сцена снимљен је у музејским објектима, међу којима су Царско Село и Александровски дворац, у којем је царска породица живела пре изгнанства. Снимало се и у губернаторовој кући у Тобољску, где се данас налази музеј посвећен царској породици. У тим просторима сачувани су бројни предмети, намештај и експонати из тог периода. Ипак, због њихове историјске вредности, оригинални предмети нису непосредно коришћени у сценама у којима би могли бити оштећени, већ су глумцима предаване одговарајуће замене.
Говорећи о значају филма за савремену публику, Чигински је истакао да му је најважније да остварење подстакне гледаоце, нарочито младе, да се заинтересују за руску историју с почетка XX века и да самостално истражују тај период. Како је објаснио, немогуће је све историјске догађаје и личности детаљно приказати у једном филму, због чега су поједини делови морали бити скраћени, а неки ликови спојени у сложене, обједињене личности. Према његовим речима, реч је о периоду који је неправедно запостављен и чије је представљање у прошлости често било оптерећено фалсификовањем историјских чињеница. Због тога Чигински верује да филм може послужити као подстицај публици да критички приступи историјским темама, потражи додатне изворе и стекне сопствено разумевање судбине Николаја II и његове породице.
О пројекту
- Назив: „Романови: оданост и издаја“.
- Формат: Целовечерњи играни филм и проширена телевизијска верзија у виду серије од 12 епизода.
- Датум премијере: 24. септембар 2026. године, у оквиру широке биоскопске дистрибуције.
- Радња: Историјско-биографска драма обухвата догађаје од 1914. до 1918. године. Филм реконструише хронологију догађаја од почетка Првог светског рата до трагичне погибије царске породице, а такође раскринкава митове о императору.
- Главне улоге: Виталиј Кишченко (Николај II), Ксенија Кутепова (царица Александра Фјодоровна) и други.
- Василиј Чигински – руски филмски редитељ и сценариста, који углавном ради у жанровима историјског, ратног и биографског филма. Међу његовим најпознатијим остварењима су војноисторијска драма „Први после Бога“ (2005), спортски биографски филм „Лав Јашин. Голман мојих снова“ (2019) и кратки филм „Напад мртваца: Осовец“ (2018).
Превела Марина Тодић за сајт Православље.ру – Српска верзија/Обрада текста Компасинфо
