Пише: Дејан Џакула
У времену у којем се брак све чешће своди на форму, а породица на административну јединицу, једна једина реченица погађа у само средиште савременог неспоразума: веома је важно да се ожениш за особом која жели да буде супруга и мајка, а не за неким ко жели да има мужа и децу.
Ова мисао није напад, није морализаторска, нити је усмерена против жена. Напротив – она је упозорење мушкарцима, али и друштву у целини, да су разлика у мотивима и унутрашњим поставкама темељне. Јер није исто бити нешто и имати нешто.
Бити – насупрот имати
У језику и у животу, „бити“ означава идентитет, док „имати“ означава поседовање. Када неко жели да буде супруга и мајка, он прихвата улогу као животни позив: као одговорност, жртву, дуготрајну посвећеност и заједничко узрастање. То није одрицање од себе, већ остварење себе кроз однос.
С друге стране, жеља да се „има муж и деца“ може, али не мора, значити исто. У најгорем облику, она подразумева да су муж и деца елементи личне слике, статусни симболи, средства самоостварења – а не личности које захтевају стрпљење, смирење, одговорност и жртву.
Криза брака је криза сврхе
Савремени брак пуца зато што су људи слабији него раније, и зато што често у њега улазе са погрешним очекивањима. Од брака се очекује срећа без труда, стабилност без самодисциплине и љубав без жртве. Када се испостави да стварност није таква, брак се доживљава као терет, а не као заједница у којој се расте.
Зато није питање да ли неко жели породицу, већ зашто је жели. Да ли као позив – или као украс живота. Да ли као одговорност – или као средство да се попуни лична празнина.
Мајчинство и супружништво нису друштвене конструкције
Упркос модерним покушајима да се ове улоге релативизују, мајчинство и супружништво нису културне случајности. Оне су дубоко укорењене у човекову природу и у цивилизацијско искуство. Друштва су опстајала онда када су ове улоге схватане озбиљно – не као намет, већ као стуб заједнице.
То не значи да је свака жена иста, нити да има један пут. Али значи да је брак могућ само онда када оба супружника у њега улазе са свешћу да се не ради о „имати“, већ о „бити“.
Упозорење мушкарцима
Ова реченица је, пре свега, савет мушкарцима: не бирајте на основу емоционалног импулса, притиска времена или друштвених очекивања. Поставите питање које је непријатно, али кључно: да ли особа поред вас жели заједницу – или сценографију?
Јер деца не расту у сценографији. Она расту у дому. А дом се не гради на „имати“, већ на „бити“.
Ово није позив на повратак у прошлост, већ на повратак смислу. Брак и породица нису експерименти, већ најозбиљнији подухват у животу једног човека.
И управо зато је разлика између оне која жели да буде супруга и мајка и оне која жели да има мужа и децу – разлика између темеља и фасаде.
А на фасади се, на крају, увек појаве пукотине.
