Пише: редакција Поредак
Суботица, смештена на северу Србије, један је од најлепших и најпосебнијих градова у земљи. Позната по својој богатој културној баштини, мултиетничкој средини и архитектонској разноликости, Суботица је кроз историју постала препознатљива и по својој сецесијској архитектури која и данас доминира њеним урбаним пејзажом. Овај уметнички правац, који је крајем 19. и почетком 20. века захватио Европу, у Суботици је нашао плодно тло за развој и створио једно од најлепших сецесијских окружења на овим просторима.
Шта је Сецесија?
Сецесија, позната и као Арт Ноувеау или Југендстил, уметнички је покрет који се појавио у Европи крајем 19. века као реакција на индустријализацију и академизам у уметности.
У Аустрији је позната као бечка сецесија, у Немачкој као југендстил, у Италији као цветни стил, у Француској, Белгији као арт нуво, а код нас је познат као сецесија.
Циљ сецесије био је спајање уметности и занатства, стварање органских форми инспирисаних природом, флоралних мотива и наглашавање украсних елемената. Суботица је захваљујући економском просперитету тог периода постала једно од центара сецесијске архитектуре у овом делу Европе.
Градска Кућа – Монументално Ремек-дело
Фото: Д.К
Једна од најпрепознатљивијих грађевина Суботице, која је постала симбол града, јесте Градска кућа. Изграђена у периоду од 1908. до 1912. године, по пројекту мађарских архитеката Марчела Комора и Дежеа Јакаба, ова монументална грађевина је својеврсни манифест сецесијског стила. Фасада Градске куће украшена је богатим декоративним елементима инспирисаним мађарском народном уметношћу. Доминирају флорални мотиви, витражи у јарким бојама и керамичке плочице са упечатљивим узорцима.
Фото: Д.К
Унутрашњост Градске куће једнако је импресивна као и екстеријер. Велика сала за састанке, са раскошним витражима и дрвеним детаљима, одише атмосфером луксуза и софистицираности. Ова зграда не само да представља врхунски пример сецесијске архитектуре већ је и сведочанство о културном и економском процвату Суботице у том периоду.
Фото: Д.К
Синагога – Духовни и Естетски Храм
Суботичка синагога, изграђена 1902. године, једна је од најлепших сецесијских синагога у Европи. Дизајнирана од стране истих архитеката који су радили на Градској кући, Комора и Јакаба, синагога комбинује мађарске народне мотиве са сецесијским стилом. Њена унутрашњост је права уметничка галерија – витражи у јарким бојама, декоративни флорални мотиви и префињени детаљи од кованог гвожђа стварају импресивну атмосферу.
Фото: Д.К
Синагога је недавно рестаурирана и враћена у свој изворни сјај, поставши културни центар и туристичка атракција која сведочи о некадашњој јеврејској заједници и њеном доприносу развоју Суботице.
Палата Рајхл – Екстравагантна Оаза Сецесије
Фото: Д.К
Палата Рајхл, саграђена 1904. године као дом архитекте Ференца Рајхла, једно је од најекстравагантнијих здања сецесијске архитектуре у Суботици. Рајхл, инспирисан мађарском народном уметношћу и оријенталним мотивима, створио је зграду која плени пажњу богатством детаља. Фасада је прекривена керамичким плочицама у јарким бојама, док су прозори декорисани витражима са флоралним узорцима.
Унутрашњост палате Рајхл је подједнако раскошна, са зидовима украшеним фрескама, мозаицима и декоративним штукатурама. Ова палата данас функционише као галерија и културни центар, чувајући успомену на архитектонско богатство Суботице.
Фото: visitsubotica.rs
Палата Леовић – Елеганција и Софистицираност
Палата Леовић, изграђена 1908. године, представља пример како се сецесијски стил може комбиновати са луксузом и профињеношћу. Њена фасада одише елеганцијом, са заобљеним линијама, флоралним орнаментима и пажљиво израђеним рељефима. Ентеријер зграде додатно наглашава њен уметнички значај, са раскошним витражима и дрвеним панелима који одражавају дух времена у којем је настала.
Зграда некадашње банке „Путник“ – Симбол Просперитета
Познати пројектанти Марцел Комор и Деже Јакаб су 1907. године у веома скромним условима и на скученом простору, без икаквих визура, испројектовали објекат намењен потребама Суботичке трговачке банке. Грађен је у стилу мађарске варијанте сецесије, а уклопљен у тада доминирајућу структуру еклектике, објекат представља драгоцени споменик напретка и рани весник наступајуће модерне архитектуре.
Градња објекта изведена је према пројектима, једино се неке диференцијације примећују у изведби орнаментике, која је на пројекту тек назначена. То је двоспратни, угаони објекат, основе у облику, неправилног четвороугаоника. Приземљем доминирају излози сачувани у свом изворном облику једино је материјал у којем су изведени делимично измењен. Новина коју у архитектури доноси сецесија је полуспрат, практичан детаљ који потенцира приземље као доминантни изврсно осветљени пословни простор. Портали и излози приземља са касетираним прозорима међуспрата чине јединствену целину и осмишљени су низом интересантних детаља. Главни улаз у банку сачувао је свој изворни, китњасти изглед фланкиран са два полустуба прекривена орнаментиком винове лозе која се на горњим ивицама претвара у пауново перо. У лучном горњем делу капије смештена је, као декоративни детаљ и симбол штедљивости и радиности, кошница израђена у металу, из које израстају паунова пера и зракасто се шире према луку капије.
Улаз у донедавно агенцију „Путник”, а сада банке, смештен је на самом углу, а шездесетихгодина XX века је невешто преуређен и нарушава хармоничност ове несвакидашње композиције. Спратни део објекта је разигранији. Фасадно платно оба спрата је благо заталасано прво лучним еркерима који се јавља на самом углу зграде и који спаја две фасаде и повезује их у јединствену целину, са појединим правоугаоним еркерима. Правоугаони еркери почивају на две конзоле у облику женских попрсја које су смештене у оквире, а у кровној зони завршавају забатом у облику тролисне детелине. Лучни еркери се завршавају плитком куполом прекривеном лимом. Орнаментика је нанета само на оне делове објекта који нешто оивичавају и наглашавају. Сва врата и прозори са равним или лучним завршетком су опшивени декоративним елементима изведени у керамици или камену. Остали делови фасадног платна су слободни, неукрашени, али и поред тога орнаментика објекта је веома богата и разноврсна, јер су пројектанти на објекту приказали читав репертоар орнамената народних мотива.
Око целе зграде, изузев на правоугаоним еркерима, протеже се поткровни венац украшен цветном орнаментиком од жолнаи керамике у жутој и плавој боји. Објекат је покривен високим разиграним кровиштем који прати сваки део објекта посебно.
Кровиште је оивичено жолнаи керамиком са цветним мотивима, а у подножју високог кровишта протеже се олук и снегобран украшен држачима у облику пауновог пера.
Водоторањ – Симбол Палића
Фото: Д.К.
Палићки водоторањ, смештен поред главног пута, је данас уједно и симбол Палића. Тешко је замислити Палићку разгледницу, а да се водоторањ не налази на њој.
Торањ је настао почетком 20. века када је Палићка бања обнављана. Тадашњи архитекти нових туристичких објеката замислили су да се у бању Палић улази кроз свечани улаз, мајсторски изрезбарену капију, тачније кроз Палићки Водоторањ.
Сецесија – Културни Идентитет Суботице
Сецесија није само архитектонски стил – она је део културног идентитета Суботице. Кроз ове зграде, Суботица преноси причу о периоду економског процвата, о урбанизацији и о уметничком покрету који је променио лице града. Данас, захваљујући напорима локалних и међународних организација, многе од ових грађевина су рестауриране и заштићене као културна добра од изузетног значаја.
Шетња улицама Суботице данас представља јединствену прилику за сусрет са прошлошћу – са периодом у којем је уметност била саставни део свакодневног живота, а архитектура средство за изражавање уметничких идеја и културних вредности. Сецесија је оставила дубок и неизбрисив траг на изгледу Суботице, стварајући град који и данас привлачи туристе, уметнике и заљубљенике у архитектуру из свих крајева света.
Извор: visitsubotica.rs / heritage-su.org.rs
