Другостепену, правоснажну, пресуду у предмету против генерала Ратка Младића Хашки суд донео је 8. јуна 2021. године. Некадашњи командант Војске Републике Српске осуђен је тада на казну доживотног затвора за ратне злочине у БиХ.

У данима након смрти Ратка Младића многи су у јавном простору подсећали да ту пресуду судско веће није донело једногласно већ односом 4:1 уз издвојено мишљење судије из Замбије.

Другостепену пресуду, наиме, донело је судско веће које су чинили Мустафа ел-Баж из Марока, Амината Нгум из Гамбије, Елизабет Ибанда-Нахамија из Уганде, Симоур Пентон са Јамајке и Приска Матимба Нијамбе из Замбије, која је гласала против потврђивања првостепене пресуде и тих дана тако навукла на себе бес сарајевских политичара и медија.

Као посебно значајан део издвојеног мишљења медији су пре пет година издвојили онај у којем Нијамбе наглашава улогу Момира Николића, некадашњег помоћника команданта за безбедност и обавештајне послове братуначке бригаде Војске Републике Српске.

Момир Николић свуда

Он је ухапшен у априлу 2002. године, а на првом појављивању пред судијама у Хагу изјаснио се да није крив. Међутим, годину дана касније одлучује да призна кривицу, да би га Трибунал почетком децембра 2003. године осудио на 27 година затвора због злочина у Сребреници.

У жалбеном поступку казна му је смањена на 20 година. Одслужио је 12 година у затвору у Финској и у тајности је пуштен на превремену слободу. Према доступним информацијама, данас се са породицом налази у Шведској.

Николић је пуштен много пре него што је издржао две трећине казне.

Судија Нијамбе у свом издвојеном мишљењу наводи да је Момир Николић имао јак мотив да лажно сведочи против генерала Ратка Младића како би из његове оптужнице отпала оптужба за геноцид и додаје да, да је Николић осуђен за геноцид, никада не би видео слободу.

Сведок Момир Николић је неко ко се појављује свуда – свуда где постоје убиства, било организовањем истих или као саучесник. Признао је да скрива злочине од претпостављених, укључујући Главни штаб ВРС. С тим у вези, примећујем и прихватам поднесак одбране да је сведок Момир Николић потврдио да је убиства скривао од својих команданата и пружио је обмањујуће информације о „асанацији/санацији“ како би се прикрила поновна сахрањивања – навела је судија Нијамбе.
Она тврди да је Претресно веће без икаквих директних наређења, без икаквих директних доказа који повезују Младића са било којим убиствима у Сребреници, учинило највећу грешку.

Судско веће је даље погрешило ослањајући се на исказ сведока Момира Николића упркос другом инсајдеру, сведоку РМ-265, који је сведочио о опортунистичким убиствима из освете и да су ратни заробљеници одведени у школе у Зворнику по наређењу сведока Момира Николића и његовог претпостављеног у ланцу безбедности од команде у бригади, потпуковника Поповића (Вујадин). Сведок РМ-265 није умешао Младића у било којој од илегалних и криминалних активности сведока Момира Николића или Поповића – навела је Нијамбе, подсећа Глас Српске.

Даљи наводи неколико сведока оптужбе и одбране сведоче, додала је Нијамбе, о томе да је Младић говорио заробљеним члановима 28. дивизије АБиХ да ће их нахранити, а затим транспортовати и разменити са снагама друге стране.

Наводи суткиње Нијамбе потврдили су оно што су у данима уочи изрицања другостепене пресуде тврдили и чланови генераловог тима одбране, као и његов син Дарко, а то је да чланови жалбеног већа, осим судије из Замбије, очигледно нису ни читали доказе и аргументе изнесене у другостепеном поступку.

Случај „Толимир“

Да судија Нијамбе има нешто другачији приступ проблематици ратних злочина на подручју БиХ, сведоче и њени ставови из предмета „Толимир“, где је била члан већа у првостепеном поступку.

Што се тиче тачке 1 (геноцид), закључила сам да оптужени Толимир није поседовао намеру која се тражи за геноцид. Поред тога, будући да сам утврдила да оптужени није одговоран за убиство и да није било присилног премештања из Сребренице и Жепе, као ни с њим повезаног злостављања цивилног становништва, не постоји основа за закључак да је починио било које од дела у основи геноцида према члану 4(2) Статута која му Тужилаштво ставља на терет у оптужници. Према томе, мој је закључак да оптужени није кривично одговоран за кривично дело геноцида – навела је тада Нијамбе.
Она је истакла и да су докази против оптуженог, у вези са свим тачкама којима се он терети, у целости посредни, засновани на пресумпцијама, претпоставкама и његовој стручној повезаности с онима који су починили кривична дела која су предмет оптужнице.

Нема доказа који би га повезивали са кривичним делима која су извршили његови потчињени, а докази не показују ни да је знао да се та кривична дела врше. Веза оптуженог с тим кривичним делима у целости је изведена из његове повезаности, преко стручног командног ланца, с онима који су их заиста починили – навела је Нијамбе.
Она је тада написала и да су неки сведоци Бошњаци били склони да „преувеличавају муке“ којима су били подвргнути у Поточарима код Сребренице, а такође је негодовала и због става појединих припадника холандског батаљона УНПРОФОР-а који је био смештен у Сребреници, а који су српске војнике називали „нацистима“.

Такве непрофесионалне изјаве на рачун српских војника показују да је у питању пристрасан сведок – навела је Нијамбе.
Приска Матимба Нијамбе била је судија Међународног резидуалног механизма за кривичне судове од 2011. године, а у богатој каријери обављала је, између осталог, и функцију правног саветника у Међународном кривичном суду за Руанду. У Руанди је, подсетимо, почињен геноцид над народом Тутси, а процењује се да је у том стравичном злочину погинуло око милион људи.

ФОТО: Принтскрин

izvor: Компас инфo