Прети нови енергетски удар

Цена нафте „брент“ поново је премашила психолошку границу од 100 долара за барел, док је природни гас на европском тржишту достигао више од 80 евра по мегават-часу, што је највиши ниво од јануара 2023. године.

Нови скок цена енергената повезује се са ескалацијом сукоба између САД и Ирана и све већим ризиком за транспорт нафте и гаса кроз Ормуски мореуз, једну од најважнијих светских енергетских саобраћајница.

Раст цена поново отвара питање колико је Европа спремна за нови енергетски удар, посебно уочи почетка зимске сезоне.

Ормуски мореуз подиже цене нафте

Нови талас раста цена нафте директно се повезује са поремећајима у транспорту кроз Ормуски мореуз. Према доступним подацима, дневни токови нафте кроз овај стратешки пролаз смањени су са око осам до девет милиона барела на мање од два милиона барела.

То представља снажан удар на глобално тржиште нафте.

Међународна агенција за енергетику навела је да су у јулу комерцијалне залихе нафте широм света смањене за 69 милиона барела, док је око 8,3 милиона барела дневне производње нафте на Блиском истоку остало ван производње.

Ни повећање производње у другим деловима света не би могло преко ноћи да надокнади толики губитак. Уколико сукоб потраје, цене нафте могле би да остану изнад 100 долара за барел, уз ризик од новог раста.

Европска складишта гаса пред зимску сезону

Посебан проблем за Европу представља природни гас. Његова цена је од почетка рата на Блиском истоку порасла за више од 100 одсто, док су фјучерси за испоруку наредног месеца на холандском тржишту достигли 80,98 евра по мегават-часу, уз дневни раст од 6,8 одсто.

Раст цена долази у незгодном тренутку, јер европске земље настоје да допуне складишта гаса пред почетак сезоне грејања.

Европска складишта тренутно су попуњена око 67 одсто, док је у Немачкој попуњеност свега 53 одсто.

Додатни проблем представљаће конкуренција са азијским купцима за испоруке течног природног гаса (ЛНГ). Хладнија зима или већа потрошња електричне енергије могли би додатно да појачају борбу за расположиве количине гаса на светском тржишту.

Уколико поремећаји у Ормуским мореузу потрају и током зиме, цена гаса могла би да се креће између 100 и 150 евра по мегават-часу.

Ипак, мало је вероватно да ће бити поновљен екстрем из 2022. године, када је европски ТТФ накратко премашио 300 евра по мегават-часу.

Пре четири године Европа се суочила са наглим губитком великог дела руског гаса и била принуђена да убрзано гради нову инфраструктуру за увоз ЛНГ-а.

Данас је ситуација другачија. Проблем више није толико везан за једног произвођача, колико за ограничену понуду на глобалном тржишту. Европа је сада изложенија конкуренцији за расположиве количине ЛНГ-а него ризику од потпуног прекида снабдевања.

Обновљиви извори не отклањају зависност од увоза

Европа је у међувремену значајно повећала производњу електричне енергије из обновљивих извора. Они су током 2025. године чинили готово половину укупне производње струје.

Ипак, прелазак на соларну и енергију ветра сам по себи не решава проблем енергетске безбедности. Европа и даље у великој мери зависи од увоза нафте и гаса, а поремећаји на глобалном тржишту директно се одражавају на њену економију.

Због тога би нови талас раста цена енергената могао поново да постане један од главних ризика за европску привреду.

За земље региона које су трговински снажно ослоњене на Европску унију то би значило веће трошкове горива, транспорта и производње, што би се релативно брзо могло прелити и на цене робе и услуга.

Кључно питање сада је колико ће потрајати поремећаји на Блиском истоку.

Уколико дође до смиривања сукоба и нормализације саобраћаја кроз Ормуски мореуз, део садашњег ценовног удара могао би да буде ублажен.

Ако се, међутим, блокада продужи и захвати зимске месеце, Европа би поново могла да се суочи са озбиљним енергетским и економским притиском.

Алтернативне руте не могу брзо да надокнаде губитке

Произвођачи нафте из земаља Залива покушавају да преусмеравањем испорука ублаже последице поремећаја у Ормуским мореузу.

Извоз преко египатске луке Сиди Керир у августу је више него удвостручен, на око 2,14 милиона барела дневно, док су испоруке из Ирака достигле око 2,34 милиона барела дневно.

Истовремено, очекује се да САД, Канада и Гвајана ове године повећају производњу за око 1,4 милиона барела дневно.

Ипак, стручњаци упозоравају да алтернативни правци не могу довољно брзо да надокнаде губитке настале због поремећаја у Ормуским мореузу.

Зато ће кретање цена нафте и гаса у наредним месецима у великој мери зависити од развоја ситуације на Блиском истоку, али и од тога колико дуго ће глобално тржиште моћи да компензује смањене испоруке кроз један од најважнијих енергетских коридора на свету.

Izvor: Компас инфо

ФОТО: Илустрација