Геополитички и стратешки значај Кавказа у евроазијском простору: природна тврђава и раскршће сила
Пише: Срећко Јакић
Планине представљају један од најважнијих фактора који обликују геополитику и утичу на људску цивилизацију од њеног настанка. Иако се у класичној геополитичкој теорији на државе гледа као на пресудне актере геополитике, теоретичари попут Хаусхофера и Мекиндера истичу да је и сама географија активан чинилац моћи. Планински масиви се у том контексту не појављају само као пасивни објекти, већ као својеврсни геополитички актери који производе специфичне безбедносне обрасце, усмеравају токове кретања и одређују границе политичког утицаја. Високи масиви вековима су представљали природне бедеме који су успоравали кретање војски и отежавали инвазије. Најбољи примери за то су масиви Хималаја, који данас раздвајају две најмногољудније државе света- Кину и Индију. Хималаји су вековима штитили Индију од инвазија са севера, пре свега од Монгола и других степских народа. Њихови високи врхови, стрме стене и литице, чине терен готово непроходним за кретање великих војски, које су претежно биле састављене од коњаника навикнутих на борбе у равничарским пределима. Затим Алпи, који чине природну баријеру која раздваја Алпенинско полуострво и Средоземље од остатка Европе. У античко доба, Алпи су представљали природну границу између медитеранских цивилизација (Старих Грка и Римљана) и ,,варварских народа“ Средње и Западне Европе (Келта и Германа). Као и масиви Анда у Јужној Америци, који су били кључан фактор у развоју и обликовању царства Инка, као једне од највећих преколумбијских цивилизација у ткз. Новом свету.
Планине обликују економију, диктирају кретање људи и робе, док планински превоји често постају стратешки коридори за транспорт и трговину, а самим тим ко контролише те коридоре контролише и проток робе и ресурса. Такође, природни ресурси попут воде, руда и шума који су концентрисани претежно у планинским пределима представљају кључне ресурсе за развој локалних и националних економија. И на крају важно је поменути социјалне, политичке али и психолошке факторе. Наиме, планинске заједнице често развијају јак локални идентитет и аутономију, што се директно одражава на начин управљања државом. С тим у вези, старогрчки филозоф Аристотел у свом чувеном делу ,,Политика“ изнео је тврдњу да су племена и народи који живе на планинским пределима ратоборнији и слободољубљивији од оних који живе у равничарским пределима. Изолованост, сурови климатски услови и потреба за сталном борбом, обликовали су менталитет у коме се највише вреднују храброст, част и култ породице, клана или племена.
Ова Аристотелова тврдња поклапа се са искоријским и савременим карактеристикама кавкаских народа, чији су традиционални кодекс части и ратовања (као код Чечена кодекс ,,Конахале“), кланска и племенска организација и слободарски дух директна последица суровог планинског живота. Ове особине посебно су изражене код Чечена и Дагестанаца, који и даље негују јак осећај локалне аутономије и традиционалних вредности, што им омогућава да сачувају свој идентитет у савременом свету.
Кавказ представља део Алпско- хималајског орогенског појаса и обухвата површину од око 440 000 квадратних километара са највишим врхом Елбрусом, који досеже 5 642 метара надморске висине. Може се поделити на Велики Кавказ и Мали Кавказ. Велики Кавказ протеже се у правцу запад- исток од Црног мора до Каспијског мора (језера) и обухвата планинске области руских кавкаских република (Адигеја, Кабардино- Балкарија, Карачајево- Черкезија, Ингушетије, Чеченије, Дагестана и Северне Осетије) и северне делове Грузије и Азербејџана. Мали Кавказ се налази јужно од Великог Кавказа и обухвата систем средњих планина, висоравни и вулканских платоа, који се простиру од источног дела Турске, преко Јерменије и Грузије, па све до западног дела Азербејџана. Геолошки гледано, масив Кавказа настао је услед судара Евроазијске и Арабијске тектонске плоче. У последњих 10 милиона година, Кавказ се непрестано подиже као последица тога што се Арабијска тектонска плоча креће северно и подвлачи се под Евроазијску тектонску плочу.
Кавказ данас представља један од геополитички најкомплекснијих и најзначајнијих региона Евроазије. Његова позиција на раскршћу великих простора- Источне Европе, Блиског истока и Средње Азије, даје му изузетан стратешки значај. Смештен између Црног и Каспијског мора и између степских простора југа Русије и Анадолијске и Персијске висоравни. Овај планински појас од увек је био простор надметања и сукоба великих сила. За превласт над овим стратешки важним регионом током историје бориле су се различите империје и цивилизације од Персијског царства, Старог Рима, преко Византије и Омејадског калифата, па до Османског и Руског царства. Контролом над овим регионом стварају се могућности проекције геополитичког утицаја на три велике геополитичке зоне- Источну Европу, Блиски исток и Средњу Азију. Такође, контрола над Кавказом истовремено подразумева и стратешку контролу прилаза Црноморском и Каспијском басену. Поред свега наведеног, важно је напоменути да Кавказ представља зону додира између хришћанских држава (Русије, Грузије и Јерменије) и муслиманских народа и држава (севернокавкаских народа и Азербејџана), али и зону преплитања различитих цивилизацијских утицаја као што су: православно-словенски, традиционални кавкаски, туркијски и персијски (ирански) утицај.
Планински терен Кавказа, са тешко проходним путевима, високим врховима и дубоким клисурама отежава кретање трупа, смањује маневарски простор и представља логистичку ноћну мору за војску која напада, док са друге стране даје природну предност одбрани и представља идеалне услове за вођење герилске борбе. То се најбоље показало током ткз. ,,Руске пацификације Кавказа“ у 19. веку, када су локална кавкаска племена (Чечени, Ингуши, Лезгини и Осети) користећи конфигурацију терена пружали жесток отпор боље опремљеној и наоружаној руској војсци, али и током Првог и Другог Чеченског рата (Чеченских кампања) крајем 20. и почетком 21.века, када су чеченски милитанти користили сличну герилску тактику и наносили губитке руским оклопним колонама, претежно им правећи заседе у уским планинским пролазима. Међутим, у 21. веку када се традиционални концепти ратовања сусрећу са савременом технологијом и сасвим новим приступом ратовању, регион Кавказа постаје полигон за тестирање нових облика ратовања- где дронови, беспилотне летелице и остали аутономни системи полако преузимају улогу од класичне пешадије и оклопних јединица. Најбољи пример за то је рат у Нагорно- Карабаху (јерменски назив Арцах) 2020. године, који је показао да војска и поред контроле доминантних висова без адекватне заштите од дронова и контроле ваздушног простора не може да оствари своје задатке. У овом рату азербејџанска страна наоружана дроновима и беспилотним летелицама турске и израелске производње (међу којима је најзаступљени био турски дрон Бајрактар ТВ2) после 44 дана борби успела је да оствари контролу над већим делом Нагорно- Карабаха. Азербејџан 19. септембра 2023. године, поново покреће кратку али интезивну операцију, да би локалне јерменске власти већ следећи дан прихватиле све услове Бакуа, фактички означавајући крај овог јерменског политичког ентитета који је трајао више од три деценије. Такође, показало се да савремено ратовање више не зависи од масе и бројности већ од брзине и мобилности.
Поред тога показало се да је најефикасније ратовање у планинским условима засновано на тимовима од 8 до 12 војника, опремљених мини дроновима, лакопреносивим противоклопним системима, термовизијом и слично. Од великог војног значаја на Кавказу су и планински пролази. Међу најпознатим стратешким пролазима је Роки тунел, који представља везу између руске Северне Осетије и Јужне Осетије. Током краткотрајног руско- грузијског рата у августу 2008. године, Роки тунел је омогућио руској војсци брзо пребацивање трупа, оклопне технике и муниције, захваљујући чему су руске снаге могле да интервенишу ефикасно и координисано и да зауставе напредовање грузијских снага у Јужној Осетији. Дарали пролаз је још један од стратешки важних пролаза, повезује Грузију са Северним Кавказом и вековима је називан ,,Врата Кавказа“. Током историје овај пролаз је коришћен као трговачки и војни коридор. Остваривање утицаја у региону Кавказа је питање престижа и моћи, због чега се у овом региону непрестално сударају интереси Русије, Турске, Ирана и Запада. Русија традиционално посматра Кавказ као заштитни појас свог јужног геостратешког правца (,,меког трбуха Русије“) и приступа Црном мору. Русија има своју војну базу у Јерменији (Гјумри), присутна је војно у самопроглашеним републикама Абхазији и Јужној Осетији и контролише Роки тунел и Дарали коридор.
Турска је у протеклих десет година остварила моћан политички, војни и економски утицај на Азербејџан. Настоји да јачањем партнерства са Азербејџаном преко Занзигурског коридора створи ,,Пантурски коридор“, преко ког би могла свој геополитички утицај да прошири и на Средњу Азију. Иран је један од најстарих регионалних актера на Кавказу, чији се интереси манифестују кроз политичку, економску и безбедоносну сферу. Иран посебно прати активности Турске и Азербејџана око Зангезурски коридора, често подржавајући дипломатски Јерменију. Запад, пре свега САД и ЕУ, настоје увлачењем Грузије у своју сферу интереса да остваре свој утицај у региону, док се истовремено назире и постепено преусмеравање Јерменије ка западним центрима моћи.
Кавказ није само планински регион са комплексним етничким саставом и изузетним стратешким значајем, он је уједно и веома важна тачка на карти глобалне економије и енергетике. Један од аспеката стратешког значаја Кавказа је и његова улога у транспорту енергената, Регион представља природни коридор за транспорт нафте и гаса из Каспијског басена ка Европи, заобилазећи територију Русије. Најпознатији нафтоводи и гасоводи који пролазе кроз Кавказ су: Баку- Тбилиси- Џејхан нафтовод, Јужнокавкаски гасовод и Трансанадолијски гасовод (ТАНАП), који омогућавају стабилну испоруку енергената и имају директан утицај на енергетску безбедност Европе и ширег региона. Контрола над овим коридорима није само економска него и политичка предност, јер енергенти представљају важан инструмент моћи у савременој геополитици.
Кавказ представља више од планинског ланца и мултиетничког региона, он је један од геополитички најкомплекснијих региона на шаховској табли светске геополитике. Његов стратешки положај између Европе и Азије, богатсво природним и енергетским изворима, шаролик етнички и верски састав чине га простором где се сударају и преплићу интереси великих и регионалних сила, као што су: Русија, Турска, Иран и Западне силе (САД и ЕУ), које покушавају да у овом региону пројектују своју моћ и да остваре контролу над енергетским коридорима. Планински терен и географија Кавказа, етничке тензије и савремене безбедносне претње (као што су тероризам и хибридне операције), додатно компликују ситуацију.
Локални сукоби, попут оних у Нагорно-Карабаху и у Јужној Осетији, имају потенцијал да одјекну далеко изван овог региона. Имајући све ово у виду, регион Кавказа ће наставити у будућности да буде један од геополитички кључних региона у Евроазији али и на целом свету. Контрола над њим доноси војну, економску и политичку моћ. На крају, слободно се може рећи да Кавказ није само регион на карти Евроазије, већ и веома важан простор у глобалној геополитичкој игри.
