Према саветима америчког писца Курта Вонегата
Писање није само ствар граматике, правописа и техничке исправности. Сваки текст, било да је реч о колумни, вести, есеју или књизи, открива нешто о ономе ко га је написао: његовим уверењима, погледу на свет, темпераменту и односу према читаоцу.
Новинари и технички писци, по правилу, не откривају много о себи, али и њихови текстови имају препознатљив стил. Начин на који бирате речи, дужину реченица, теме и тон – све то обликује ваш ауторски глас.
Курт Вонегат, један од најзначајнијих америчких писаца XX века, понудио је осам једноставних правила за писање „са стилом“.
Пишите о нечему до чега вам је стало
Изаберите тему за коју искрено верујете да је важна и за коју мислите да би и читаоци требало да је сматрају важном. Није пресудно да ли пишете о великој политичкој теми, љубави, књижевности или комшији из улице – пресудно је да вас то заиста занима.
Искрена заинтересованост даје тексту снагу. Читалац обично препознаје када аутор пише само да би попунио простор, а када заиста има нешто да каже.
Не развлачите текст
Не морате бесконачно да понављате једну исту мисао. Добар текст не замара читаоца непотребним уводима, понављањима и дигресијама.
Пишите онолико колико је потребно да кажете оно што желите – и станите. Сажетост није сиромаштво израза, већ поштовање према читаочевом времену.
Нека буде једноставно
Као узор јасног стила Вонегат наводи Вилијама Шекспира. Иако Шекспиров језик данас може звучати узвишено, његове најупечатљивије реченице често су веома кратке и једноставне.
„Бити или не бити“ – то је читаво питање, сабијено у неколико речи.
Једноставан језик није знак недостатка знања. Напротив, јасноћа често показује да аутор добро разуме оно о чему пише. Компликоване речи не треба користити само да би текст звучао важније, стручније или „паметније“.
Имајте храбрости да бришете
Вонегат је упозоравао да не треба попуштати свом „унутрашњем Шекспиру“ ако нас он води ка сувишној раскоши и претераној реторици. Реченица може звучати лепо, а да ипак не служи идеји текста.
Ако реченица не доприноси јасноћи, аргументу или атмосфери, избришите је. Добра редактура често значи не додати, већ одузети.
Звучите као ви
Најбољи стил је онај који вам је природан. Пишите онако како бисте разумној и заинтересованој особи објаснили нешто у разговору – без глуме, позе и непотребног опонашања туђег гласа.
Аутентичност не значи немар. Она значи да не покушавате да звучите као неко други, већ да сопствене мисли изразите што прецизније и уверљивије.
Реците оно што желите да кажете
Не скривајте главну мисао иза магловитих формулација. Читалац не би требало да погађа шта сте хтели да кажете.
То је нарочито важно у новинарству, анализи и јавном писању: став, чињеница и аргумент морају бити довољно јасни да читалац може да их разуме, прихвати или оспори.
Имајте на уму једног читаоца
Док пишете, замислите да се обраћате једној конкретној особи. Ако покушавате да се допаднете свима, текст лако може постати безличан.
Писање је, у суштини, облик разговора. Зато је важно да читалац осети да му се неко обраћа људски, непосредно и са стварном намером да га заинтересује.
Дајте читаоцима бар мало информација
Писац не сме да се заустави на лепом тону или доброј фрази. Читалац од текста очекује да нешто сазна, разуме или сагледа из другог угла.
Било да пишете о политици, култури, спорту, историји или свакодневном животу, задатак аутора је да читаоцу понуди смисао – чињеницу, идеју, запажање или питање које ће остати са њим и након читања.
Поука за савремено писање
Вонегатови савети данас делују једнако актуелно као и у време када су настали. У добу кратке пажње, великог броја информација и непрекидне борбе за читаоца, јасан, сажет и искрен текст има посебну вредност.
Добро писање не зависи од тога колико је реченица украшена, већ од тога да ли је мисао пренета прецизно, разумљиво и убедљиво. Најбољи стил, како је Вонегат сугерисао, није онај који скреће пажњу на писца – већ онај који читаоцу омогућава да јасно види оно што писац жели да му каже.
