Оставио трајно завештање

Долазак Доситеја Обрадовића у Великa Далмацију имао је далекосежан значај за очување српског културног и националног идентитета. Према речима Милана Павасовића, аутора студије „Доситеј Обрадовић у Великој Далмацији“, народ на овим просторима имао је образоване учитеље и пре Доситејевог доласка – то нису били „неписмени калуђери“, већ људи који су говорили италијански и латински језик и бавили се уметношћу. Ипак, Обрадовићев боравак оставио је дубок и трајан печат, подстакавши читаву нову генерацију српских учитеља и писаца.

Велику улогу у његовој мисији имао је Скрадин. Павасовић истиче да је Скрадин у то време био право стециште учених људи и уметника, претежно досељених са јонских острва. Доситеј је овде желео да усавршава своје знање и учи математику код доктора Леонарда Вордонија. Међутим, водећи се исконским вредностима своје вере, одбио је могућност да се прикључи унијатима, због чега је убрзо напустио Скрадин, оставши и без званичне дозволе за рад од стране тадашњих власти Венеције.

И поред свих недаћа, далматински Срби оставили су на Доситеја изузетан утисак. Дубоко дирнут њиховим доброчинством, забележио је да су они за њега „прави свеци“, иако тога нису ни свесни. Управо у овом окружењу започиње његов плодан књижевни рад. У Далмацији настају његови познати списи и преписи, као што су „Ижице“, „Венат од алфавита“ и „Христоитија“ – дело посвећено лепом понашању и друштвеним врлинама, обликовано према европским узорима тог доба.

Како примећује др Никола Грдинић, појава Доситејевих далматинских списа представља важну прекретницу и лични преокрет: тада се окончава његово опредељење да пише на језику доступном ширим слојевима народа. Својим непосредним обраћањем – нарочито деци и ученицима – Доситеј је посејао семе из којег је касније израстао читав „расадник“ српских просветитеља, учитеља и књижевника у Далмацији, остављајући завештање које је преко генерација сачувало културно благо и историјско памћење.

Izvor: Компас инфо