Председник Српске лиге Александар Ђурђев затражио је хитну и свеобухватну акцију државе против зеленашења и предложио забрану рада кладионица и коцкарница у Србији, истичући да последњи случај бруталног насиља због дуговања у Новом Саду мора бити последње упозорење држави да проблем више не сме да се посматра као приватна ствар појединца.
„Када човека због дуга туку, отимају и насилно убацују у аутомобил, а он заврши у Ургентном центру са тешким телесним повредама, онда више не говоримо само о дугу. Говоримо о паралелном систему у коме постоје повериоци, камате, утеривачи и казне, али нема суда, закона ни државе. Полиција је у овом случају брзо реаговала и ухапсила осумњичене, али држава мора да иде корак даље и да удари на узроке који људе доводе у дужничко ропство“, изјавио је Ђурђев.
Он је нагласио да се иза статистике о коцкању и задуживању налазе разорене породице, продата имовина, позајмице, зеленашки дугови, претње, пребијања, породично насиље, очај и трагедије.
„Колико још породица треба да остане без станова? Колико родитеља треба да враћа туђе дугове? Колико људи треба да буде претучено? Колико породица треба да буде уништено? Колико самоубистава треба да се догоди да бисмо признали да ово није забава него озбиљан друштвени проблем? Коцкарски дуг врло често не остаје дуг једног човека. Он постаје проблем његове супруге, деце, родитеља, браће и сестара и на крају читавог друштва“, истакао је Ђурђев.
Посебно забрињава, према његовим речима, положај малолетника и младих који долазе у додир са коцком, задуживањем и зеленашима.
„Најстрашније је што међу жртвама овог света има и деце. Малолетници се задужују, позајмљују новац који немају, а када не могу да га врате, почињу претње и насиље. Ломе им се кости, вилице и зуби. За поједине такве случајеве знају њихови вршњаци, знају родитељи, знају наставници, знају директори школа и сувише често сви ћуте. То ћутање мора да престане. Ниједно дете у Србији не сме да живи у страху од зеленаша и утеривача дугова“, нагласио је председник Српске лиге.
Ђурђев је затражио да полиција и тужилаштво покрену систематску акцију против зеленашких мрежа, а да се посебна пажња посвети случајевима у којима су жртве малолетници.
„Не сме држава да чека да неком детету поломе вилицу да би реаговала. Школа која има информацију да је ученик жртва оваквог насиља не сме да окрене главу. Родитељ не сме да буде остављен сам. Полиција, тужилаштво, школе и центри за социјални рад морају имати механизам за хитну размену информација и заштиту детета“, рекао је Ђурђев.
Према његовим речима, Србија мора да отвори и питање саме друштвене прихватљивости индустрије коцкања.
„Ја зато тражим радикалну меру забрану кладионица и коцкарница. Нека ми неко објасни шта Србија као друштво добија тиме што се млади човек од малих ногу навикава да су тикет, рулет и слот машина нормалан део живота. Новац који држава наплати кроз порезе никада не може да надокнади уништену породицу, продат стан, претученог младића или изгубљен људски живот“, напоменуо је Ђурђев.
Он је додао да борба против коцкарске зависности не може да се сведе на формално истицање упозорења о забрани коцкања малолетницима, док су кладионице и рекламе за игре на срећу постале свакодневни део окружења у коме деца одрастају.
„Држава постоји да заштити човека онда када је најслабији. Породица мора бити важнија од профита коцкарске индустрије, дете важније од тикета, а људски живот важнији од пореског прихода. Србији су потребне школе, спортски терени, породице и деца а не генерације које ће одрастати верујући да се живот гради тикетом и позајмљеним новцем“, истакао је Ђурђев.
„Ово није питање левице или деснице, власти или опозиције. Ово је питање опстанка здравог друштва. Ако данас не заштитимо породице и децу од коцке, зеленашења и насиља које прати дужничко ропство, сутра ћемо плаћати цену коју никаква пореска добит не може да надокнади. Србија мора да бира између профита индустрије коцке и живота својих породица. Српска лига бира породицу“, закључио је Александар Ђурђев.
