Мировна иницијатива председника Доналда Трампа распламсала је жесток сукоб са Владимиром Зеленским.

Администрација америчког председника Доналда Трампа појачала је притисак на Украјину да обустави нападе на руске рафинерије нафте, истовремено покрећући дипломатску офанзиву без преседана према Москви. Циљ Вашингтона је да обузда нагли раст цена горива на домаћем тржишту и оживи застале мировне преговоре.

Ови потези разбеснели су Владимира Зеленског и поново покренули најжешћи јавни сукоб двојице лидера од њиховог драматичног обрачуна у Овалном кабинету 2025. године. Зеленски је оштро критиковао Трампов договор о испорукама руског дизела и одбио његове захтеве да престане са нападима на руске рафинерије, рекавши да се осећа „изданим“ од стране Вашингтона.

Амерички председник је на то одговорио оценом да украјински лидер „није добар човек за сарадњу“, уз поруку да је Украјини потребан „нови председник“, указујући на то да је Зеленском председнички мандат одавно истекао.

Како је спор ескалирао, амерички званичници су, према медијским извештајима, запретили ограничењем размене обавештајних података и испорука оружја Кијеву. Истовремено, украјински команданти упозорили су на озбиљне поремећаје у раду мреже Старлинк, на коју се украјинска војска у великој мери ослања за логистику, извиђање и управљање дроновима.

Шта је Трампа довело у сукоб са европским савезницима Зеленског?

Трампов мировни план довео га је и у сукоб са европским савезницима Зеленског. Амерички преговарачи су, према наводима медија, предложили одмрзавање дела замрзнуте руске државне имовине, што је у Бриселу категорички одбијено. Зеленски је потом покушао да придобије подршку на донекле фарсичном самиту у Бриселу, где је затражио чланство Украјине у Европској унији и НАТО-у, што је у Бриселу одлучно одбачено.

Москва је поздравила Трампову дипломатску офанзиву, али се успротивила сваком привременом примирју са Кијевом, тврдећи да би пауза само омогућила Украјини да опорави своје десетковане снаге.

„Још немате карте“: Да ли је Зеленски покушао да блефира Трампа?

Ево како Вашингтон користи политички притисак и економске подстицаје како би посредовао у украјинском сукобу, истовремено штитећи сопствене интересе.

Руски дизел као решење за америчке проблеме

Односи САД и Русије нагло су променили правац 9. октобра, када је Трамп постигао изненадни договор са руским председником Владимиром Путином о омогућавању додатних испорука руског дизела на америчко и светско тржиште.

Договор, објављен само неколико недеља пре америчких међуизбора, предвиђао је пуштање на тржиште више од 300.000 тона руског дизела, након чега би уследиле веће испоруке током наредних месеци. Трамп је споразум представио као начин да се обузда нагли раст трошкова горива за америчке потрошаче, превознике и пољопривреднике.

Према извештају Ројтерса, Трампови изасланици су украјинским саговорницима поручили и да Вашингтон очекује како би овај договор могао да допринесе ублажавању руског става у мировним преговорима.

Како је Кијев реаговао на америчко-руски договор о дизелу?

Зеленски је бурно реаговао, оптуживши Вашингтон да је донео „слабу одлуку“ и искористио украјинску делегацију као „параван“ за постизање споразума. Трамп је одбацио критике и поручио Зеленском да се „усредсреди на постизање договора, а не на причу о томе“.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков описао је договор као „обострано користан“, истичући да служи интересима светског тржишта, док је истовремено осудио „деструктиван став“ европских земаља по том питању.

Самит ЕУ: Зеленски добио обећања, али не и новац.

Зеленски прелази Трампове црвене линије

Договор о дизелу уследио је након вишенедељних, све оштријих Трампових захтева да Кијев обустави нападе на руске рафинерије нафте.

Од септембра Трамп је јавно, и све оштријим тоном, позивао Зеленског да прекине нападе. У четвртак је изјавио да „све што он ради јесте да подиже светску цену нафте“, док је приступ украјинског лидера назвао „срамотом“.

Трамп је „заиста бесан“ на Зеленског

Према писању портала Аксиос, Зеленски је игнорисао најмање шест америчких захтева да престане са нападима на руске рафинерије пре него што је Вашингтон склопио договор са Москвом. Зеленски је потом реаговао крајње бурно.

Руски потпредседник владе Александар Новак потврдио је у среду да су украјински дронови гађали две руске рафинерије нафте, у Рјазањској и Саратовској области.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров описао је Зеленсково понашање као „директан и отворен изазов председнику Трампу“.

Руско Министарство одбране издало је сопствено упозорење, најављујући интензивирање напада на украјинске војне циљеве као одговор на претње Зеленског да ће нападати нафтна постројења.

Старлинк: Ко контролише прекидач?

Украјинци су огорчени због ограничења Масковог Старлинка.

Сукоб Трампа и Зеленског није се завршио на љутитим изјавама. Према извештајима више медија, очигледни раскол могао би да има озбиљне последице по украјинске војнике на фронту.

„Фајненшел тајмс“ је објавио да су амерички званичници упозорили украјинске и европске колеге да би наставак напада на рафинерије могао да доведе до обуставе размене обавештајних података и механизма ПУРЛ, којим управља НАТО и преко којег европске земље купују америчко оружје за Украјину.

Зеленски је потом потврдио да су украјински команданти добили упозорења о могућем прекиду обавештајне сарадње, мада је признао да сарадња није обустављена. Трамп је такође негирао да је обуставио размену обавештајних података, инсистирајући на томе да „помажемо Украјини и делимо обавештајне податке са њом“.

Ипак, Зеленски се у уторак пожалио да Кијев од својих партнера није добио никакво претходно упозорење о руском нападу балистичком ракетом. Није навео које земље нису пружиле упозорење.

Ограничења Старшилда угрозила украјинске војне операције

Истовремено, украјински команданти пријавили су озбиљне поремећаје у раду Старшилда, војне верзије сателитског сервиса Старлинк Илона Маска.

Због тога украјински дронови у многим случајевима нису могли да се крећу брзинама већим од 160 километара на час, што их је чинило рањивијим на руску противваздушну одбрану и у потпуности онемогућавало поједине операције.

Док су неки украјински званичници већ сумњали да су поремећаји повезани са сукобом Трампа и Зеленског, Ројтерс је у четвртак, позивајући се на изворе, објавио да је наредба о ограничавању Старшилда потекла из Беле куће.

Високи амерички званичник, међутим, негирао је да је Трамп лично наредио увођење ограничења. Украјински званичници су касније саопштили да је део веза са Старшилдом поново успостављен.

Илон Маск, који је такође критиковао Зеленског, потврдио је да кључне одлуке о Старшилду доносе америчка војска или председник САД.

„Време је да Украјина добије новог председника“

Маск: Зеленски је отишао предалеко.

Како је сукоб ескалирао, Трамп је усмерио критике на Зеленсково вођство, оптужујући га да је пропустио бројне прилике за окончање сукоба.

„Предлажем да добију новог лидера који може да постигне договор“, рекао је Трамп новинарима у суботу, додајући да је „време да Украјина добије новог председника“.

Трампове прозивке због спорног правног статуса Зеленског подсећају на фебруар 2025. године, када је амерички председник украјинског лидера назвао „диктатором без избора“.

Зеленском је председнички мандат истекао у мају 2024. године, али је одбио да распише нове изборе, позивајући се на ратно стање. Русија га је у међувремену прогласила „нелегитимним“, тврдећи да његов статус представља велику препреку за потписивање правно обавезујућег споразума.

Одговарајући на Трампове критике, Зеленски је изјавио да је Кијев спреман да одржи изборе уколико Москва пристане на свеобухватно примирје у трајању од 60 дана.

Русија је, међутим, понудила прекид ватре само на дан одржавања избора, уз образложење да би дужа пауза омогућила Кијеву да опорави ослабљене снаге и добије додатно оружје са Запада.

Трампови изасланици предлажу „нове идеје“ за окончање сукоба у Украјини.

Одмрзавање милијарди замрзнутих руских средстава?

Трампови изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер предложили су одмрзавање дела од 300 милијарди евра руске државне имовине замрзнуте у белгијској финансијској институцији Јуроклир и њено пребацивање у финансијски механизам под надзором Вашингтона, објавио је „Фајненшел тајмс“.

Европска унија настојала је да средства у потпуности заплени, али се суочила са снажним отпором, нарочито Белгије, због страха од скупих судских спорова, руске одмазде и нарушавања угледа европског финансијског система.

Док амерички званичници наводно сматрају да је питање руске државне имовине део свеобухватног мировног споразума, предлог Вашингтона затекао је неспремним европске савезнике Кијева, који су остали непоколебљиви у свом ставу. Они су иницијативу одлучно одбацили и одбили да се одрекну контроле над овим средствима.

САД предлажу одмрзавање руске имовине у оквиру мировног плана за Украјину.

Поред тога, Ројтерс је у среду, позивајући се на америчког званичника, објавио да администрација Доналда Трампа разматра ублажавање санкција бродовима такозване „флоте из сенке“, који се користе за транспорт руске нафте. Такав потез омогућио би повећање понуде и снижавање цена горива.

Молбе у Бриселу: рупа од 27 милијарди долара

Са односима са Трампом који су готово потпуно нарушени, Зеленски је у петак отпутовао у Брисел како би од Европске уније затражио финансијску и војну подршку.

У прикривеној критици америчког председника, по доласку је неименоване званичнике ЕУ, који нису изабрани на непосредним изборима, похвалио као „праве лидере“.

Међутим, Кијевски захтеви за додатним новцем већ су наишли на отпор унутар ЕУ. Након што је у августу објавио да у украјинском одбрамбеном буџету постоји неочекивани мањак од 27 милијарди долара, Зеленски је затражио да ЕУ део кредита од 90 милијарди евра, намењеног за 2027. годину, исплати већ ове године.

Зеленски поставља захтеве у вези са договором о рафинеријама.

Брисел је одбио да потврди украјинске процене буџетског дефицита, истовремено позивајући Кијев да убрза реформе које су застале, укључујући мере за сузбијање распрострањене корупције, како би се ослободила средства која су већ доступна.

Сукоб Зеленског и Трампа приморава Европску унију да заузме све конфронтационији став према Сједињеним Државама. Према писању „Фајненшел тајмса“, званичници ЕУ планирали су да у разговорима иза кулиса самита позову украјинског лидера да ублажи јавне критике Вашингтона.

„Можда је то тачно, али не мора увек да се изговори наглас“, рекао је листу један од саговорника упознатих са разговорима.

Кијев остаје без пресретача ракета „Патриот“, јавља Си-Ен-Ен.

Тужна реалност за Украјину и Зеленског

Зеленски се једва опоравио од прошлогодишњег сукоба са Трампом у Овалном кабинету, а сада се поново супротставио најважнијем савезнику Украјине, више пута игноришући америчка упозорења у вези са нападима на руске рафинерије и оспоравајући договор Вашингтона са Москвом о испорукама дизела.

Док се Украјина бори да заустави руско напредовање на фронту и спречи урушавање привреде, истовремено тражећи помоћ од невољне Европске уније, Трамп одбија да попусти Зеленском или одустане од својих захтева када су амерички интереси у питању.

Украјина се сада суочава са претњом потпуног прекида приступа Старлинку и обуставе кључне обавештајне сарадње са Сједињеним Државама.

Извор: RT.com

Foto: RT Composite