Дуго заташкавана истина од стране комунистичке власти.
Фото: Јутјуб канал српски добровољачки покрет
Краљевачка трагедија која се одиграла од 15. до 20. октобра 1941. је свесно од стране комуниста била осуђивана на заборав и мање је помињана за разлику од других трагедија због једне неподобне истине.
Међу стрељанима у немачким сатанским одмаздама у Краљеву налазило се и две стотине љотићеваца, укључујући истакнуте припаднике Љотићевог покрета ,,Збор”, попут професора Милосава Јовичића и Игњатија Подегрина, Милете Радошевића, Т. Миљковића, М. Илића, Драгослава Вуксановића, Миљка Николића, Бранислава Глигоријевића, Јездимира Марковића, В. Радоњића, Јовице Новаковића који је био председнички кандидат ,,Збора” на изборима у Краљеву, Милојка Симеуновића и М. Костића и других. За послератне комунистичке власти, ове жртве нису смеле да постоје.
Управо због тога је Краљевачка трагедија након рата свесно гурана у сенку и далеко мање помињана од других трагедија. Комунисти су по сваку цену хтели да сакрију чињеницу о пострадалим љотићевцима, јер би признање да су и они били жртве немачког стрељања у прах и пепео срушило читаву пропагандну машинерију коју су годинама градили против њих и коју до данашњих дана понављају.
Пред овим чињеницама о Краљеву устукнула је чак и комунистичка пропаганда. Тамо се нису ни усудили да лажу као у случају Крагујевца и оптуже ,,љотићевце” за одвођење сопственог народа пред стрељачки строј.
Извор: Јутјуб канал Српски добровољачки корпус
Izvor: Компас инфо
