Парезановић анализира обиман дијапазон деструктивних промена у свим сферама, од политике, економије и религије до уметности и спорта
Пише: др Срђан Милашиновић
У хибридном друштву карактеристичном за доба у којем живимо и човекова мисао, обогаћена медијским наративима и умрежено креираним манипулативним сликама, ствара хибридни контекст који се по жељи и према интересима софистицираних и дубоко скривених арканских центара моћи може користити за ломљење и смену непослушних држава и руководстава. Тако се феномен обојених револуција појавио на површини научних и друштвено-безбедносних интересовања, док су људи скривени у тамним коридорима специјализованих безбедносних служби почели да своја знања деле са другима, добро схватајући да непријатеље побеђујете само ако их препознајете и користите њихове моделе комуникације.
Књига Хибридни рат – од доктрине до праксе је доживела четврто издање. Реч је о научно-компетентном, али и литерарно приступачном штиву који актуелну, једноставнију и приступачнију целину пласира сваком читаоцу. Њен аутор др Марко Парезановић, професор Академије за националну безбедност, докторанд београдског Факултета политичких наука и што је најважније – „безбедњак“ са више од три деценије богатог обавештајног искуства, уме и зна како да јавности каже како се и зашто све ово око нас дешава. Аутентично, смело, референтно и одговорно он сведочи о новој епохи дигиталног ратовања за душе у флуидном, виралном и хибридном окружењу у којем се лојалност према држави олако мења за служење перфидно наметнутим носиоцима моћи.
У геополитичком амбијенту у којем државе вољом других доживљавају наметнуте границе, политичке странке хибридне идеолошке програме, медији хибридно креиране слике, а људи хибридно обликовано мишљење ретки су усамљеници који реторички снажно, слободно и академски прецизно откривају слојеве финих пракси наноса који затрпавају нашу пажњу, представљајући друштвени интерес у шансу за лично богаћење и утицај.
Ова књига нема самозаваравајуће, обично англоамеричке цитате који пропагирају једносмерну идеолошку супремацију, али ни источне изворе који би требало да глуме објективност. Она је другачија јер аутор плете аутентичну мрежу српске јаве, без примеса идеологизације или скривених интереса. Њена снага је управо у заводљивој и снажној комуникацији о друштву уморном од самозваних „експерата“ и „аналитичара“ који се селе из медија у медиј и којима више нико и не верује; о мржњи која се под плаштом слободе говора као пожар шири друштвеним мрежама, али и утицају интелектуалаца који у ишчекивању револуционарних дешавања тргују својом савешћу и интегритетом.
Одлично запажајући да у свету данас нема јединствене и општеприхваћене дефиниције обојене револуције, фино уочава и да се њихово деловање „никада не најављује, нити објављује“. Њих нема без тзв. прокси држава које служе као логистичка платформа за извођење тајних операција. Догађаји са фудбалом служе као обрада за настанак и ширење панике, страха, безнађа и хаоса којим треба заменити атмосферу у јавном простору. Становништво се не може мењати, али свест може, суптилно поручује Парезановић, посебно подвлачећи суптилност одговора државе, јер међународна заједница у пракси тихо подржава актере револуције, посебно ако руше лидере који им нису блиски.
На удару су црква, војска, полиција, службе безбедности, институције државе, политичке вође и партије на власти, универзитет и образовање, док посебан циљ представља урушавање традиционалне улоге породице.
Парезановић анализира обиман дијапазон деструктивних промена у свим сферама, од политике, економије и религије до уметности и спорта. Ријалитији се из медија селе у стварни живот, девијантне особе постају узори младим генерацијама, док свет мобилних телефона и друштвених мрежа нуди инстант информације, од којих највећи део чине спинови и конструисане лажи. Он изванредно запажа и допринос вештачке интелигенције у очаравању маса, исправно сагледавајући допринос дигиталних платформи у брзом и активистичком мобилисању маса.
Књига Хибридни рат – од доктрине до праксе је мала енциклопедија о обојеним револуцијама и сличним ненасилним дешавањима. Аутор се није штедео – обухватно сагледавајући међуднос политике и хибридног рата, он истиче превратничке процесе, задатке невладиних организација, пропагандну моћ медија, али и значај економије, енергетике и екологије као посебних инструмената у обојеним револуцијама. Детаљно објашњавајући позиције војске и специјалних служби, искуствено показује смернице које држава циља како би задржала иницијативу у управљању кризном ситуацијом, укључујући и сет офанзивних механизама које користи у елиминацији непријатељског деловања.
Зато на страницама ове оригиналне и ретко отворене књиге можете читати и о улогама сајбер-јединица у пропагандном обликовању наратива или дронова без којих нема психолошког обликовања пожељних доказа о активностима друге стране.
Велика вредност ове књиге је у њеној једноставности и стратешком обликовању мисаоних целина. Научно и методолошки сигурно, логичко-композиционо аутор утемељено упозорава на моћ наметнутих перцепција и мишљења којима се ствара паралелна стварност, опаснија и несигурнија од свих које су постојале у другим аналогним медијима.
Парезановић не пише хронику пораза, већ приручник отпорности – књигу која свом народу враћа оно што му хибридна стварност најупорније одузима – „способност да види“.
