Ђурђев: Брисел и НАТО граде Европу конфронтације, Србија мора да сачува суверенитет

Поводом све чешћих порука које долазе из Брисела, али и из врха НАТО савеза, председник Српске лиге Александар Ђурђев упозорио је да се Европска унија и евроатлантске структуре све отвореније удаљавају од идеје сарадње и партнерства и све више прелазе на политику притисака, условљавања и идеолошког наметања.

Ђурђев је подсетио да су некада државе постајале чланице Европске уније тек након уласка у НАТО, док се данас од нових кандидата практично очекује не само политичка и безбедносна лојалност већ и спремност да учествују у конфронтацији са Русијом.

„О томе најбоље сведоче речи председника Војног комитета НАТО-а Ђузепеа Кава Драгонеа који отворено поручује да одбрана више није искључиво питање војске, већ да у њој морају да учествују политичари, институције, академска заједница, привреда, цивилно друштво и практично сваки грађанин. Када НАТО саопштава да се сваки грађанин посматра као учесник националне безбедности, а не само као њен корисник, онда је јасно да се Европа припрема за дугорочну конфронтацију и милитаризацију друштва“, нагласио је Ђурђев.

Он је подсетио и да је Драгоне затражио додатно повећање војних капацитета европских држава и Канаде за најмање 30 одсто, иако су европске чланице НАТО-а већ повећале војна издвајања за двадесет процената у односу на претходну годину.

„У исто време када се милијарде евра усмеравају у наоружавање, европска економија губи конкурентност, индустрија се суочава са озбиљним проблемима, а грађани плаћају цену идеолошких експеримената. Није случајно што чак и некадашњи чешки премијер Андреј Бабиш упозорава да Европска унија сопственим политикама води европску економију ка понору и да све више подсећа на Римско царство у последњим годинама свог постојања“, истакао је Ђурђев.

Председник Српске лиге оценио је да се управо у таквом политичком амбијенту морају посматрати и информације да поједини кругови у Бриселу од Србије захтевају смањење броја боравишних дозвола за руске држављане, уз претње укидањем безвизног режима.

„Уколико су такве информације тачне, онда више не говоримо о европским интеграцијама већ о политичкој уцени без преседана. Поставља се једноставно питање: ко је Европској унији дао право да одлучује ко сме, а ко не сме да живи, ради и ствара у Србији? Да ли је Србија суверена држава или територија којом се управља из бриселских канцеларија?“, упитао је Ђурђев.

Он је нагласио да је посебно лицемерно што се као проблем представљају руски држављани који су у Србији покренули компаније, инвестирали капитал, запослили људе и допринели домаћој економији, док се истовремено о другим миграционим токовима у Европи готово уопште не говори.

„Ако је некоме у Бриселу проблем што у Србији живе Руси, онда то није питање безбедности нити миграција. То је питање идеологије и политичке освете према свему што има везе са Русијом. Данас траже да се смањи број Руса у Србији, сутра ће тражити да се укину руске компаније, прекосутра да се прекине свака сарадња са Москвом, а након тога и да се Србија одрекне сопствених националних интереса“, упозорио је Ђурђев.

Према његовим речима, у том контексту посебну тежину добијају и поједине изјаве представника власти које су релативизовале традиционално добре односе Србије и Русије.

„Када се најпре релативизују братски односи Србије и Русије, а затим се појаве захтеви да се ограничи присуство руских држављана у Србији, грађани имају право да поставе питање да ли је реч о случајности или о деловима истог политичког процеса. Ћутање на овакве захтеве и притиске може се разумети и као прихватање политике која долази споља“, нагласио је председник Српске лиге.

Ђурђев је поручио да Србија мора самостално да одлучује о својој миграционој, економској и спољној политици и да нико нема право да претњама и условљавањем мења државне приоритете Србије.

„Српска лига сматра да сваки човек који поштује законе Србије, ради, плаћа порез и не угрожава безбедност државе мора бити третиран једнако, без обзира да ли долази из Русије, Француске, Немачке, Америке, Кине или било ког другог дела света. Наше институције треба да одлучују ко испуњава услове за боравак у Србији, а не чиновници удаљени хиљадама километара од наше земље.“

„Када једна заједница држава покуша другој држави да одређује ко сме да живи на њеној територији, онда то више није партнерство већ диктат. Срби су кроз историју много пута показали да умеју да поднесу притиске, али никада нису пристајали на диктат. Данас је питање Руса у Србији. Сутра ће то бити питање саме Србије. Зато је време да држава покаже да је суверена и да националне интересе стави испред сваке спољне уцене“, закључио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.

Подели чланак