Председник Српске лиге Александар Ђурђев изјавио је да после недеља ћутања и конфузних порука у случају трагедије на Филозофски факултет у Београду више нико не може да игнорише озбиљна питања која долазе и из самог система.
„Према информацијама које стижу из више институционалних кругова, постоји снажан утисак да се поједини делови случаја држе под строгом контролом и премијер Мацут штити ректора и декана, не због истине, већ због начина на који ће истина изгледати у јавности“, нагласио је Ђурђев.
Ђурђев је директно упитао да ли врх извршне власти, укључујући премијера Ђуру Мацута, има потпун увид у све детаље и да ли је спреман да их подели са јавношћу.
„Премијер Ђура Мацут мора да каже да ли институције раде без икаквог утицаја или постоје ‘црвене линије’ које се не прелазе. Јер ако унутар система постоји осећај да се не иде до краја, онда је то озбиљан скандал да истина није приоритет.
„Извори указују да се пажња скреће на споредне теме, док суштинска питања остају без одговора: ко је био одговоран за безбедност, ко је контролисао приступ објекту, ко је последњи имао контакт. То нису детаљи то је срж истраге.“
Ђурђев је нагласио да грађани с правом постављају питања и да више нема простора за избегавање одговора.
„Грађани Србије нису наивни. Када у овако тешком случају нема ни одговорности ни јасних резултата истраге, поставља се питање да ли неко штити систем уместо да штити истину.“
Где је одговорност? Или се рачуна на то да ће медијска бука да затрпа истину и да грађани све забораве?“
Ђурђев је поручио да је на премијеру Ђури Мацуту да хитно прекине ћутање институција и обезбеди потпуну транспарентност.
„Премијер не сме да се крије иза бирократије. Његова је обавеза да гарантује да институције раде свој посао без страха и без заштите било кога. Ако тога нема, онда постоји озбиљан проблем који више нико не може да игнорише.“
Он је нагласио да је недопустиво што ни недељама након трагедије јавност нема јасну реконструкцију догађаја. „У сваком јавном објекту постоје процедуре улазно-излазне евиденције, дежурства, камере, интерни протоколи. Ако све то постоји, онда постоје и одговори. Питање је зашто их јавност не чује.“
Ђурђев је поставио низ конкретних питања на која институције дугују одговоре „Да ли су све камере биле у функцији и да ли су снимци у потпуности анализирани? Да ли постоје евиденције улаза и излаза у критичном периоду? Ко је био задужен за безбедност објекта те вечери и које су мере предузете? Да ли су узете изјаве свих који су могли имати сазнања?“ Када се на конкретна питања добија тишина или општи одговори, грађани закључују да се нешто не саопштава. Тај утисак може да отклони само потпуна транспарентност, ништа мање. Он је додао да више саговорника из надлежних структура указује да постоји притисак да се случај „држи под контролом“ у комуникационом смислу.
„Премијер мора да гарантује да не постоје недодирљиви. Врана врани очи не вади. Зашто премијер штити ректора и декана? Ако унутар система постоји и најмања сумња да се нешто прећуткује или одлаже, онда је његова дужност да то пресече. У супротном, сумња постаје јача од било ког саопштења.“
Ђурђев је нагласио да ако су постојали пропусти, они имају име и презиме. Ако нису, онда институције морају да стану иза тога јасно и без двосмислености.
На крају, Ђурђев је поручио да покушаји да се случај временом релативизује неће успети. „Можете контролисати наратив неко време, али не можете угушити истину ако она излази и из самог система. Што се више ћути, то је сумња већа. А када сумња постане јача од институција, онда је проблем много већи од једног случаја.“
„Можда неки идиот у Влади Србије рачуна да ће проток времена учинити своје. Али када постоји превише неразјашњених питања, време не гаси причу већ је распламсава. Србија неће заборавити.“ закључује Ђурђев.
