Шта је Виктор Орбан Европи
Пише: Данијел Кулачин
Европска политичка сцена већ готово тридесет година не може се разумети без улоге Виктора Орбана. Мађарска је од европске земље средње величине и релативно мале политичке и економске снаге, за време Орбана постала глобални политички актер. Управо због те трансформације, данашњи избори у Мађарској имају шири, глобални значај и привлаче велику пажњу.
Орбан је више од шеснаест година на власти и систематски је градио модел државе заснован на суверенитету, традиционалним хришћанским вредностима и националној економији. Од 2010. године, са странком Фидес освојио је више узастопних избора са двотрећинском већином, што му је омогућило дубоке институционалне реформе од уставних измена (промене имена државе и увођења двојног држављанства за све Мађаре у региону) до редефинисања односа државе и невладиног сектора.
Орбан Виктор је био велика подршка за цео конзервативни суверенистички покрет у Европи, помогао је да Роберт Фицо дође на власт у Словачкој, Андреј Бабиш у Чешкој и Матеуш Моравјецки у Пољској. Био је подршка Милораду Додику, када је био у врло тешкој ситуацији, укључујући и финансијску помоћ Републици Српској и политичку подршку на међународним форумима.
Посебно се истиче улога Мађарске у конкретним безбедносним околностима припадници мађарског контингента у оквиру EUFOR, распоређени у Бањалуци, били су фактор стабилности у тренуцима када су из Сарајева стизале најаве о могућем хапшењу Додика. Мађарска је у том периоду јасно сигнализирала да неће подржати једностране потезе који могу дестабилизовати регион.
Мађарска је функционисала као сигурна кућа за конзервативце из целе Европе. У Будимпешти се редовно одржавају скупови попут CPAC Hungary, где се окупљају политичари, аналитичари и активисти из Европе и САД. Држава је кроз институције као што су Mathias Corvinus Collegium MCC, уложила значајна средства у образовање нове генерације конзервативних интелектуалаца.
Орбан је био међу ретким европским лидерима који су од почетка заузели резервисан став према рату у Украјини, инсистирајући на прекиду ватре и преговорима. Мађарска није испоручивала оружје преко своје територије, а задржала је и енергетске споразуме са Русијом, укључујући дугорочне уговоре о снабдевању гасом и нафтом.
Орбан је постао модел међу америчким конзервативцима. Међу гласачима покрета MAGA ужива велику популарност, јер је показао да се политика може вратити традиционалним вредностима. Мађарска је позиционирана као центар окупљања think tank организација, а број америчких конзервативних фондација и института присутних у Будимпешти расте из године у годину.
Доналд Трамп је Орбана назвао „снажним лидером који штити своју земљу“, док је J. D. Vance више пута истицао мађарски модел као пример за западне демократије. Орбан је градио те односе деценијама, кроз сарадњу са америчким конзервативним круговима и посетама Трампу након што је на чудан начин изгубио изборе за други мандат.
Односи са Србијом су вероватно најбољи од средњег века. Сарадња и присни односи са председником Александром Вучићем данас обухватају инфраструктурне пројекте, енергетску сарадњу и координацију у регионалним питањима. Брза пруга Београд Будимпешта, заједнички наступи у енергетским пројектима и редовни политички контакти сведоче о нивоу поверења који је изграђен.
Упркос томе, Орбан је под сталним притиском институција Европске уније. Средства из европских фондова за Мађарску више пута су била замрзавана или условљавана реформама у области владавине права. Процене говоре да је у различитим механизмима задржано око 20 до 30 милијарди евра намењених Мађарској.
Politico је писао да унутар Европске уније постоје конкретне опције како да се одговори на могућност новог мандата Виктора Орбана, позивајући се на разговоре са више европских дипломата. У тим анализама наводи се пет могућих приступа: проширење одлучивања квалификованом већином како би се заобишло право вета; формирање „коалиција вољних“ држава које би деловале мимо Мађарске; појачано коришћење правних механизама и новчаних казни; наставак и интензивирање финансијског притиска кроз задржавање европских фондова; као и крајња, политички најтежа опција суспензија права гласа или чак теоријска могућност искључења Мађарске из Европске уније.
У том контексту појављује се Петер Мађар као алтернатива. Истраживања јавног мњења показују дубоку поделу институти и организације финансирани из фондова Европске уније, Европског либералног форума и Фондације Фридрих Науман дају му предност од 10 до 20 процената, док институти које финансира мађарска држава бележе благу предност Орбану. Разлика у резултатима указује на снажан утицај различитих политичких и финансијских центара.
Начин на који је Петер Мађар ушао у политику изазвао је бројне контроверзе. Своју политичку борбу започео је објављивањем снимака своје супруге, које је, како се наводи, тајно снимао током брака. То отвара озбиљна питања политичке етике и личног интегритета. Ако је био спреман на тако нешто у приватном животу, поставља се питање шта би био спреман да уради када би добио извршну власт.
Додатно, његови сарадници, Иштван Капитањ и Анита Орбан, које је представио на Минхенској конференцији премијерима Немачке, Аустрије и Хрватске као будуће министре, показују да делује као да му је изборна победа већ унапред обезбеђена. Истовремено, позвао је те исте лидере да присуствују обележавању 70 година од револуције 1956. године у Будимпешти, што оставља утисак да наступа из позиције већ формиране власти, а не кандидата који у том тренутку тек улази у изборну трку.
Иштван Капитањ има дугогодишње искуство у енергетском сектору, укључујући руководеће позиције у међународним компанијама као што је Shell, и сматра се менаџером који делује у оквиру западних корпоративних и енергетских мрежа. Његов професионални профил је пре свега технократски, али јасно позициониран унутар западних пословних и стратешких кругова.
Анита Орбан је већ дуже време присутна у међународним енергетским и дипломатским круговима, са искуством у сарадњи са институцијама и компанијама које делују у оквиру европског и трансатлантског простора. Напустила је Фидес, при чему је као један од разлога навела, како је сама истицала, претерано приближавање Русији. Њен рад је усмерен на диверсификацију енергетских извора и јачање сарадње са западним партнерима.
Из таквих биографија може се закључити да круг људи који се окупља око Петера Мађара тежи јачем ослањању на западне економске и политичке структуре, као и политици која би била више усклађена са доминантним правцем унутар ЕУ и НАТО, уз смањење простора за досадашњу политику балансирања и енергетског прагматизма.
Ситуација у Мађарској данас превазилази националне оквире. Исход политичке борбе у Будимпешти имаће последице по распоред снага унутар Европе, однос између суверенистичких и федералистичких концепата и будући правац Европске уније.
