Тиса–Фидес дуел, МОЛ–НИС и пруга Београд–Будимпешта као геополитичка осовина Централне Европе
Пише: Дејан Џакула
Мађарска улази у финиш припрема за парламентарне изборе заказане за 12. април 2026.
У питању није само унутрашња политичка смена циклуса, већ и шири тест: да ли Будимпешта наставља „суверенистички“ курс Виктора Орбана или улази у фазу преоријентације коју симболизује успон опозиционе Тиса партије Петера Мађара. На другој страни границе, Србија пројектује своје стратешке интересе преко исте осе: енергетика (НИС), логистика (брза пруга) и политичко савезништво (Орбан–Вучић) – све у контексту растућих притисака Европске уније и санкционог режима Сједињених Америчких Држава.
Избори 2026 и анкете: први пут озбиљна трка за Орбанов Фидес
Последњих недеља, део истраживања јавног мњења региструје предност Тисе у односу на Орбанов Фидес. Ројтерс је 14. јануара известио да су две анкете показале ширење предности Тисе уочи априлских избора .
Додатно, мађарски портал Telex преноси резултате истраживања агенције Medián с почетка јануара, према којима Тиса води и у општој популацији и међу вероватним бирачима .
За регионалну геополитику ово је кључно из два разлога.
Уколико Фидес задржи власт, може се очекивати континуитет политике „балансирања“ Будимпеште између званичне линије Европске уније према Русији и прагматичне енергетске реалности.
У случају смене власти, отвара се питање да ли би нова влада редефинисала енергетске и инфраструктурне аранжмане са Србијом, Кином и Русијом, као и у којој мери би се ослонила на Брисел.
МОЛ–НИС: трансакција која спаја санкције, енергију и стратешку аутономију
Најосетљивија тачка односа Будимпеште и Београда тренутно је потенцијална аквизиција већинског пакета Нафтне индустрије Србије од стране мађарског МОЛ-а, уз излазак руског Gazprom Neft-а из власничке структуре. Ројтерс је објавио да је Gazprom Neft провизорно пристао на продају удела МОЛ-у, али да је трансакција условљена одобрењем америчкогOFAC-а .
И агенција AP наводи да је оквирни договор директно повезан са америчким санкционим режимом .
У практичном смислу, НИС остаје оперативно критичан за српско тржиште горива. Ројтерс је известио да су обезбеђене количине сирове нафте које омогућавају рад рафинерије у Панчеву најмање до фебруара 2026, али да неизвесност око даљег санкционог статуса и даље остаје .
Геополитичка порука потенцијалне МОЛ аквизиције је двослојна.
За Београд, то је покушај стабилизације енергетског система кроз „европеизацију“ власништва, али уз реалност да кључна одлука остаје у Вашингтону.
За Будимпешту, реч је о јачању регионалног енергетског утицаја у тренутку када Европска унија пооштрава регулаторну и политичку контролу над моделима који одступају од заједничке линије.
Орбан–Вучић: политичка осовина и енергетика као „лепак“
Партнерски однос Виктора Орбана и Александра Вучића последњих година све више поприма обрисе стратешке координације у области енергетике, инфраструктуре и граничне логистике. И Београд и Будимпешта јавно истичу да је енергетика сфера „real-politike“, у којој стабилност снабдевања има приоритет над идеолошким и политичким притисцима. Ројтерс је у новембру 2025. известио да је Мађарска понудила помоћ Србији након што су испоруке нафте ка НИС-у биле угрожене, уз паралелне планове за изградњу новог нафтовода Мађарска–Србија .
У ширем оквиру, планирани нафтовод се у међународним извештајима третира као инструмент дугорочног преусмеравања снабдевања и јачања енергетске аутономије Србије и Мађарске, са пројекцијом капацитета и роковима који се помињу до 2028. године ,
У новијим регионалним извештајима наводи се да би радови на српској деоници могли да стартују средином 2026. године, уз претходно тендерисање и дефинисану динамику изградње .
Брза пруга Београд–Будимпешта: логистика, Кина и регулаторна линија ЕУ
Брза пруга Београд–Будимпешта је више од транспортног пројекта: она представља геополитички коридор. Србија је већ пустила у рад деоницу Београд–Суботица, док се пуни прекогранични ефекат очекује након завршетка мађарског дела и успостављања директне међународне услуге
основни преглед пројекта , путничке пројекције и оквир„Spring 2026“ .
За Европску унију, овај пројекат има и снажну регулаторну димензију. Европска комисија је 15. фебруара 2024. године отворила истрагу у оквиру Foreign Subsidies Regulation, која се односи на наводе о страним субвенцијама у сегменту железничке индустрије повезане са пројектом у Мађарској .
Ово је важан сигнал: инфраструктура у Централној Европи све више постаје поље на којем се истовремено воде спорови о конкуренцији, јавним набавкама и стратешком утицају Кине унутар простора Европске уније.
Шта избори значе за Централну Европу: три сценарија
Сценарио А – Континуитет Орбанове власти (Фидес)
Висока вероватноћа наставка енергетске координације са Србијом (нафта, гас, интерконекције) и политике „балансирања“ унутар Европске уније.
МОЛ–НИС би у том оквиру могао постати модел „регионалне консолидације“, под условом добијања америчког зеленог светла (OFAC).
Сценарио Б – Тесна победа опозиције / кохабитација
Могуће је успоравање или ревизија појединих аранжмана – не нужно и њихов раскид – уз израженију усклађеност са Бриселом у погледу односа према Кини и Русији. Раст Тисе у анкетама повећава вероватноћу „тврђих“ преговора о спољној политици и економским питањима.
Сценарио Ц – Продужена нестабилност (фрагментација и спор око формирања владе)
Најризичнији исход за инвестиционе токове и динамику пројеката у енергетици и логистици, јер регулаторна и политичка неизвесност најбрже подиже цену капитала и одлаже кључне одлуке.
