Исламолог Дарко Танасковић каже за Косово онлајн да нема наговештаја значајнијих промена у позицији чланица Арапске лиге у вези са питањем признавања независности Косова и да сумња да ће се Арапи, усред брига које имају, бавити овом темом. Ако би до неких промена дошло, како верује, оне би биле индуковане страним упливом.
Председница Косова Вјоса Османи, подсетимо, током боравка у Њујорку, састала се са генералним секретаром Арапске лиге Ахмедом Абул Геитом и том приликом нагласила важност сарадње између Косова и Арапске лиге, као и потребу за подршком у процесу признавања Косова од стране држава чланица ове организације које још нису предузеле овај корак.
Представници власти у Приштини, како уочава Танасковић, у континуитету настоје да искористе сваки међународни скуп, а посебно заседања организација из система УН, да лобирају за признавање државности и међународног субјективитета Косова.
„У изјавама које дају после оваквих акција, са много сликања, по правилу стварају утисак да су наишли на разумевање саговорника, били успешни и да имају разлога за оптимизам. Такво понашање је, уосталом, сасвим логично и није својствено само косовским политичарима, с тим што је код њих раскорак између привида који желе да створе и реалности нешто већи од препоручљивог“, оцењује Танасковић.
Он објашњава и зашто добар део арапских земаља није признао Косово.
„Оне арапске државе које у првом таласу нису признале Косово и нису подлегле притисцима унутар арапског и муслиманског света, као и од неких спољашњих фактора, да то учине, углавном су све за своје опредељење имале сасвим одређене и јасне разлоге, највећим делом условљене специфичностима властитог међународног положаја и особених државно-националних околности на плану унутрашње и спољне политике“, каже наш саговорник.
Садашњи тренутак у међународним односима, како наводи даље, вишеструко је динамичан и турбулентан на свим нивоима међуодноса актера светских збивања, од глобалног, преко регионалих, до локалних, са променама до којих непрестано долази.
Оцењује и да питање признавања независности Косова у садашњој општој констелацији, где сви покушавају да се што повољније актуално, а нарочито перспективно позиционирају у новим координатама прилично грубе игре најмоћнијих, сигурно није ничији приоритет, сем политичара у Приштини.
„То, наравно, не значи да не може доћи до промена и у односу неких арапских земаља према проблему признавања независности ‘Косова’, али верујем да оне примарно не би исходиле из аутентичне мотивације тих евентуалних признавача, већ би биле индуковане страним упливом“, наводи Танасковић.
И Израел је, како додаје, својевремено признао Косово на основу америчке кобинаторике и Трампових предизборних потреба, а да за тим није имао никакве истинске и значајне сопствене интересе, што су неформално изјављивали и поједини израелски дипломати.
„У садашњим и непосредно предстојећим приликама не може се, рецимо, очекивати да један Египат, који је практично замрзнуо Морсијево произвољно признање ‘Косова’, промени став или, пак, Мароко, па и Алжир, мада његов спор око Западне Сахаре са Рабатом до одређене мере компликује односе и са Београдом. Међутим, неке арапске државе, које су нестабилне и у флуидном стању, могле би подлећи утицају (и новцу) са стране, али ни то није извесно, јер су међуарапски и међумуслимански односи крајње сложени, а интереси изукрштани, са осетљивошћу на разне векторе у међународним померањима“, објашњава овај професор.
Држава која би, на пример, могла имати утицаја на то да се у Дамаску размисли о признавању Косова, према речима Танасковића, је Турска, која годинама доследно, „спортски“ лобира за Приштину, паралелно са званично оглашеним „историјским врхунцем“ добрих односа са Србијом.
„Уосталом, улога Анкаре, уз албанске паре, одиграла је улогу у случају противречног суданског признања ‘Косова’, где уопште није било јасно ко држи власт у тој несрећној, ратом растрзаној земљи. Ту су и Ирак, Либан… Ипак, сумњам да ће се Арапи, укупно узевши, усред брига које имају бавити ‘Косовом’. Не баве се, како би требало, ни палестинском трагедијом… У Приштини се, иначе, рачуна и са чињеницом да су арапске земље истовремено и муслиманске, па се позива и на потребу исламске солидарности, али та аргументација, са којом се још поодавно покушала искористити инерција из времена рата у БиХ, код Арапа, па ни већег броја муслиманских земаља, није прошла, јер је схваћено да на делу није међурелигијски конфликт“, указује Танасковић.
Без обзира на све, и објективно ојачан положај Србије у арапском свету, он ипак истиче да се мора дипломатски помно и активно пратити и најмањи наговештај померања на плану постављања сваке земље према проблему Косова. Без панике, каже, али крајње одговорно и проактивно.
Извори: www.kosovo-online.com
