За њом су плакали сарајевски Срби

Аделина Паулина Ирби, у Сарајеву и Босни и Херцеговини познатија као Мис Ирби, била је британска сифражеткиња, путописац и један од највећих добротвора српског народа током 19. века. Преминула је 15. септембра 1911. године, остављајући неодвојив траг у историји кроз хуманитарни рад, подршку српским устаницима и отварање првих школа за жене.

Рођена је 19. децембра 1831. године на имању Бојланд Хол, поред места Морнингторп у енглеској грофовији Норфок, где је и одрасла. Током својих путовања Балканом детаљно је изучавала јужнословенске језике, укључујући и српски, а своја запажања и искуства преточила је у познату књигу „Путовање по словенским земљама”.

Након доласка у Сарајево, Мис Ирби је основала прву школу за девојке. Образовање, смештај и исхрана ученица били су потпуно бесплатни за све полазнице, без обзира на њихову националност или вероисповест, што је у почетку наилазило на отпор и код националних и код верских структура. Иако је установа била замишљена као отворена за све, највећи број ученица чиниле су Српкиње, па је школа у званичним документима и извештајима убрзо постала позната као Српска женска школа. Ученице су стицале основну писменост, училе ручни рад, историју и основе лепог понашања. Школу су прво похађала деца из имућнијих српских породица, али се касније, стабилизацијом рада, све више окретала сиромашнијима. Напоредно са тим, Аделина Ирби је у Сарајеву посебно подржавала рад Српског просветног и културног друштва „Просвета”.

Када је у лето 1875. године у Херцеговини избио српски устанак против турске власти, познат као Невесињска пушка, Аделина Ирби и њена пријатељица Присила Џонстон хитно су евакуисале школу, одвевши део ученица у женску школу у Прагу. Након тога, сву своју енергију усмериле су на помоћ хиљадама избеглица које су лутале путевима. Отишле су у Енглеску и уз подршку Флоренс Најтингејл покренуле акцију прикупљања новца за Фонд за помоћ деци без родитеља. Током тешке зиме, праћене епидемијама великих богиња и тифуса, Аделина и Присила пружиле су уточиште и помоћ хиљадама избеглица. У периоду од 1. октобра 1875. до 13. јуна 1879. године, њих две су дистрибуирале значајна средства – која би у данашњој вредности износила око три милиона долара – за обезбеђивање хране, смештаја и образовања. За своје подвиге у то време, Мис Ирби је понела атрибуте „племенита” и „мајка сиротиње”, са којима је ушла у историју.

Након што је Босна и Херцеговина 1878. године потпала под аустроугарску власт, нове институције су са негодовањем дозволиле Аделини да се врати у Сарајево и обнови рад школе. Нова, проширена школа пружала је смештај за 66 деце, укључујући и дечаке. Иако је у верском васпитању нагласак био на Библији и хришћанском учењу, деца су увек охрабривана да посећују своје богомоље и славе сопствене верске празнике.

Аделина Ирби је остала у Сарајеву до краја живота, често финансирајући рад школа сопственим новцем. Њена смрт ожаљена је широм Босне и Херцеговине и Србије. На дан њене сахране заставе су спуштене на пола копља, а са балкона и прозора сарајевских Срба висиле су црне тканине. Сахрањена је, према сопственој жељи, на протестантском гробљу на Кошевском брду, одакле је њен гроб касније измештен на гробље Свети Јосип у сарајевском насељу Циглане. Сву своју имовину завештала је Српском просветном и културном друштву „Просвета” и Задрузи „Српкиња”.

Извор: Компас ин

ФОТО: Мис Ирби