Суботица је добила нову туристичку атракцију у самом центру града – „Улицу старих заната“, пролаз који спаја Улицу Матије Корвина (популарно Енгелсову) и Ђуре Ђаковића, између винског бутика „Звонко Богдан“ и кафе-ресторана „Босс“.
Ретро амбијент, пажљиво осмишљени излози и јединствена скулптура Звонка Богдана за кафанским столом чине ову улицу местом које враћа посетиоце у прошлост и подсећа на време када су занатлије биле заштитни знак Суботице. Поред Богданове фигуре, постављена је и празна столица намењена свакоме ко пожели да направи успомену у виду фотографије – симбол отворености и гостопримства овог простора.
Дуж пролаза распоређени су излози старих заната: књижара, кројач, радио-телевизијски сервисер, месингар, фотограф и часовничар. Сваки од њих евоцира успомене на доба када су мале занатске радње биле срце градског живота, а умећа мајстора преношена с колена на колено.
Занати у историји Суботице
Суботица је током XIX и прве половине XX века била прави град занатлија и трговаца. Према пописима из тог доба, више од хиљаду мајстора радило је у својим радионицама, окупљених у снажне еснафе. Обућари и кројачи имали су највећи број радионица, док су златари, сарачи и казанджије били нарочито цењени због умећа и квалитета својих производа. Познати су били и месингари, чији су украси и ручни радови красили домове суботичког грађанства.
У граду је деловало више од 30 еснафа, од којих су најпознатији били кројачки, пекарски, месарски, обућарски и берберски. Сваки еснаф имао је свога патрона и барјак, који је ношен у свечаним поворкама и на верским празницима. У време вашара, тргови Суботице били су испуњени мајсторима који су излагали своју робу: од грнчарије и алата, до накита и ручно прављене обуће.
Сахаджије – часовничари – уживали су посебан углед, јер је тачност била симбол престижа грађанског сталежа. Фотографи су, пак, крајем XIX века донели у Суботицу нови дух модерности – прве фотографске радње биле су места сусрета и сведочанства једног доба.
Занати нису били само привредна делатност, већ и део идентитета града. Улице су мирисале на кожу, восак, дрво и зачине, а радионице су биле простори не само за рад, већ и за дружење и размену вести.
Нови симбол Суботице
„Улица старих заната“ управо на ове традиције подсећа. Овај пројекат не само да оплемењује урбани центар, већ и оживљава сећање на време када су занатске радње биле душа града, а мајстори људи без којих се свакодневица није могла замислити.
Пешачка зона, интересантни локали и носталгично осмишљени излози учиниће да „Улица старих заната“ постане незаобилазна станица туриста и место драгих успомена за све Суботичане. Она у исто време повезује прошлост и садашњост – некадашњу Суботицу занатлија и трговаца са модерним градом који брине о свом идентитету и културном наслеђу.
Фото и видео: Д.К.
