Аутор:Поредак
Дејвид Хоровиц, амерички публициста, активиста и један од најгласнијих гласова отпора против радикалне левице, исламизма и академског тоталитаризма, преминуо је 29. априла 2025. године у 86. години живота. Његова смрт означила је крај једног бурног и храброг живота – живота човека који је прошао пуни идеолошки круг и остао доследан само једном: истини.
Од сина комуниста до борца за слободу Хоровиц је рођен у Њујорку 1939. године у породици чврсто посвећеној комунизму. Његови родитељи, учитељи и чланови Комунистичке партије САД, пренели су му левичарске идеале. Током шездесетих, као уредник радикалног магазина Ramparts, био је у самом срцу Нове левице, дубоко повезан са револуционарним покретима тог доба, укључујући и Црне пантере.Али убиство његове блиске сараднице Бети ван Патер – за које је сматрао да је повезано са Пантерама – сломило је његово поверење у левицу. Тај трагични догађај започео је његову унутрашњу борбу и преображај у једног од водећих конзервативних мислилаца Америке.„Радикали не размишљају о последицама јер су њихове идеје имуне на последице“, писао је у својим каснијим делима, сумирајући искуство са идеологијом која, по њему, жртвује стварност у име апстрактне правде.
Оснивање слободњачке тврђаве
Хоровиц 1988. оснива Центар за слободу (David Horowitz Freedom Center) – институцију посвећену разобличавању левичарских, исламистичких и тоталитарних мрежа у јавном животу. Његов портал FrontPage Magazine постаје дигитално бојиште против културне хегемоније левице, а иницијатива Discover the Networks мапира мрежу левичарских групација које утичу на медије, образовање и политику.„Циљ конзервативаца није савршено друштво, већ друштво са простором за несавршеност“, истицао је, супротстављајући се утопијским визијама прогресивних кругова.Његов рад је посебно био усмерен на опасности исламизма, не само као терористичке претње, већ и као идеологије која се – преко политичке коректности – инфилтрира у институције Запада.
Слобода насупрот револуцији
„Питање никада није оно што се тврди да јесте. Питање је увек револуција.“Овај цитат постао је кључ за разумевање Хоровицове критике модерних друштвених покрета – од еколошког активизма до расне политике – за које је тврдио да прикривају радикалне циљеве.За универзитете, које је сматрао најважнијим бојиштима будућности, тврдио је да су под контролом идеолошких инквизитора који су укинули плурализам. „Универзитети су бојиште будућности“, говорио је, истичући своју борбу за слободу изражавања у академском свету.Он је свет посматрао као борбу између слободе и принуде:„Левица је везана за силу, десница за слободу.“Хоровиц није веровао у савез између патриотизма и левице. Његово искуство га је довело до закључка:„Прави разлог иза сваке левичарске борбе је увек револуција.“Наслеђе отпораЊегов лични и интелектуални развој, описан у аутобиографском делу Radical Son, данас се сматра кључним штивом за разумевање америчког политичког преображаја крајем 20. века. Његова непоколебљивост и спремност да плати цену за своја уверења учинили су га иконичном фигуром савремене деснице.Његов син, Бен Хоровиц, један је од најуспешнијих инвеститора у технолошком свету, чиме се симболички наставља борба породице Хоровиц – сада на пољу иновација и предузетништва.
Завршна реч
Дејвид Хоровиц ће остати упамћен као човек који је био спреман да изгуби све како би сачувао истину. У времену када је лакше ћутати него говорити, он је изабрао отпор. Његов живот сведочи о храбрости да се преиспита сопствени пут, да се промени смер, али не и срце.„Радикализам је лак. Разумевање је тешко. Али без њега, нема слободе.“
foto: Gage Skidmore wikimedia
