Приручник за десничарску омладину аутор Јулијус Евола

Доба у коje живимо јасно сугерише шта би требало да буде наша мотивација: поново устати, изнутра се препородити, створити у себи нови поредак и усправљеност. Они који гаје илузије о могућности чисто политичке борбе и моћи једне или друге формуле или система, без новог људског квалитета, као његовог истинског пратиоца, нису научили лекције из прошлости.
Не треба заборављати да се налазимо се у свету рушевина, a колико се тога још може спасити зависи само од постојања или непостојања људи који су још увек способни да стоје усправно међу овим рушевинама, не да би диктирали било какве формуле или слогане, већ да служе као узори; и не да би повлађивали демагогији и материјализму маса, већ да поново на одређен начин пробуде различите облике сензибилитета и интересовања.
Данас је кључно не препустити се бујици и не дићи руке од себе. У овом изгубљеном друштву, човек мора бити способан за луксуз поседовања карактера. Требате бити такви да, чак и пре него што будете препознати као поборници политичке идеје, покажете одређено понашање, унутрашњу кохерентност и стил који се састоји од поштења и интелектуалне храбрости у сваком међуљудском односу. Само то, на директан начин, без егзибиционизма, великих речи или пуританских ставова. На дрскa другa питањa: „Зашто се замарати”?, одговорамо јасно и гласно: „Не можемо се другачије понашати. Tо је наш живот“. Ако се икада постигне нешто истински позитивно, попут успостављања новог поретка, то се неће догодити лукавством демократских агитатора и ситним политиканством, већ природним престижом и препознавањем истинских мушкараца, оних дојучерашњих, а још више мушкараца нове генерације – који су способни за тај подухват и који могу гарантовати за свој идеал.
Усправљеност, међутим, подразумева одговарајуће знање. Нарочито млади људи морају постати свесни опијености која се ширила кроз читаве генерације истовремено са многим облицима искривљеног погледа на живот, а која је ову генерацију дезинтегрисала и лишила унутрашње снаге да се одбрани у тренутку када је то било најпотребније. У једном или другом облику, ови отрови настављају деловати у савременој култури, науци, социологији и литератури: та места размножавања и ширења инфекције морају бити идентификована и уништена. Најистакнутије тачке заразе, између исталих, оличене су у дарвинизму, марксизму, психоанализи и егзистенцијализму. Наведене идеологије преносе исти деградирајући утицај, идентичан напад на истинског мушкарца.