НОВИ САД – У галерији Издавачке куће Прометеј у Новом Саду одржано је представљање књиге „Граница и идентитет / Border and Identity“ аутора Драган Симеуновић, у присуству бројних званица, али и великог броја младих – студената и средњошколаца, који су својим присуством дали посебну енергију и значај овом догађају. Промоцији је присуствовао и митрополит бачки Иринеј Буловић.
У програму су учествовали Дарко Танасковић, аутор књиге Драган Симеуновић, Јелена Делибашић и Зоран Колунџија, који су говорили о значају теме границе у савременом друштвеном и културном контексту.
Граница као простор стварања
На почетку свечаности, академик Дарко Танасковић осврнуо се на појам границе, истичући да оне нису само линије раздвајања, већ широки гранични простори лименси који, иако могу бити места сукоба, представљају изузетно плодно тло за настајање нових вредности.
Он је посебно нагласио да је цивилизацију немогуће до краја објаснити и да се не сме апсолутизовати, указујући на ограничења концепта „сукоба цивилизација“, какав је формулисао Самјуел Хантингтон. Уместо тога, Танасковић је позвао на преокрет перспективе са сукоба на сусрет цивилизација.
„Покушао сам да уведем предмет ‘Цивилизације у контакту’, јер управо у тим сусретима настају нове вредности. Проблем настаје онда када се човек гура у круте категорије и када се разлике апсолутизују“, поручио је Танасковић.
Посебно је упозорио да апсолутизација граница води продубљивању подела и онемогућава разумевање разлика као вредности.
Србија као простор синтезе
У свом излагању, Танасковић је истакао да Србија не треба да се посматра као простор „између Истока и Запада“, већ као место где се те цивилизације сусрећу и прожимају.
„Није ствар у томе да смо ми између Истока и Запада, већ да су Исток и Запад у нама“, нагласио је он, додајући да управо та синтеза представља богатство српског културног и историјског искуства.
Као пример прожимања идентитета, навео је и реформаторски рад Вук Стефановић Караџић, који није избацио турцизме из српског језика јер су постали део културног и историјског искуства народа.
Меша Селимовић и универзалност границе
Посебан осврт Танасковић је посветио делу Меша Селимовић и његовом роману Дервиш и смрт, истичући да је реч о делу које превазилази верске и културне оквире.
„То није искључиво исламски текст, већ универзална егзистенцијалистичка књига али је могла настати само у једном сложеном граничном простору какав је Босна“, нагласио је Танасковић.
Он је додао да управо у таквим просторима настају највреднија дела, јер се у њима прожимају локално и универзално.
„Сви смо ми граничари“
Танасковић је своје излагање заокружио позивањем на мисао Јохан Волфганг фон Гете:
„Сви смо ми граничари.“
Према његовим речима, управо у прихватању сложених и вишеслојних идентитета лежи могућност за потпуније разумевање човека и света.
Књига као позив на преиспитивање
Јелена Делибашић истакла је да књига „Граница и идентитет“ представља истовремено духовно штиво и научно утемељен оглед који указује да граница није место раздвајања, већ простор прожимања и преображаја.
Аутор Драган Симеуновић нагласио је да границе на нашим просторима никада нису биле апсолутне, већ места размене језика, културе и идентитета, који произилазе из потребе за заједништвом и опстанком.
Граница као кључ савремености
Књига „Граница и идентитет“, у издању Прометеја и Центра за културне интеграције из Новог Сада, представља свеобухватну студију феномена границе од њеног онтолошког одређења до њене улоге у савременом глобализованом свету.
Полазећи од феноменолошког, упоредноисторијског и херменеутичког приступа, Симеуновић границу сагледава као динамичан простор сусрета, дијалога и трансформације.
Основна порука књиге је јасна: граница није крај она је место где се идентитет рађа.
