Медијска хистерија и историјско порекло
Медијска хистерија око „ужаса колонијализма“ и наводне „палестинске рањивости“ има дугу историју. Мржња према Јеврејима није започела са тзв. „Накбом“ 1948. године. Претеча ПЛО-а, „Арапски високи комитет“ (AHC), у ствари је био производ Муслиманског братства. Његово војно крило, „Ал-Џихаз ал-Сири“ (Тајна организација), деловало је под британским мандатом, док је са нестрпљењем ишчекивало нацистички продор код Ел Аламејна. Немачка пропаганда на арапском допринела је бекству десетина хиљада египатских Јевреја на исток. Историја показује, данас ништа мање него у прошлости, да смо ми Јевреји увек били у традиционално опасном и рањивом стратешком положају.
Улога Муслиманског братства и Хаџ Амина ел-Хусеинија
AHC је био изданак Муслиманског братства, идеолошки и политички инспирисан од стране великог муфтије Јерусалима, Хаџ Амина ел-Хусеинија — познатог по својим отворено нацистичким ставовима и блиском пријатељству са Адолфом Хитлером. Само Муслиманско братство основао је у Египту 1928. године Хасан ел-Бана, који је развио панисламистичку и наизглед „антиколонијалну“ агенду. Од самог почетка, ова агенда усмеравала је политичке и идеолошке енергије ка противљењу јеврејском повратку у Израел и отпору стварању јеврејске државе. Ел-Хусеини је директно сарађивао са Братством, делећи истоветне антиционистичке ставове. Његови контакти са централном командом Братства у Египту, на територијама под британском контролом и у земљи данашњег Израела били су чести, промишљени и усмерени ка ничем мањем него истребљењу јеврејског народа на Блиском истоку. Тај план се савршено поклапао са Хитлеровом геноцидном идеологијом.
Од AHC до ПЛО
AHC се сматра претечом ПЛО-а, делујући као прва централна политичка организација палестинских Арапа. Након његовог распуштања 1948, многи чланови и лидери — попут Ахмада Шукеирија — одиграли су кључне улоге у стварању ПЛО-а, не само као политичког тела, већ и као милитантног. Шукеири је 1964. постао први лидер ПЛО-а. У међувремену, „Ал-Џихаз ал-Сири“, оружано крило Братства, све више се окретало терористичким операцијама. Иако је првобитно основан ради акција против британске колонијалне власти и њених противника, Јевреји и Израел су одувек били на врху његове листе непријатеља.
Братство и сила Осовине
Није тајна да је Братство током Другог светског рата гајило дубоке симпатије према силама Осовине, нарочито нацистичкој Немачкој и фашистичкој Италији — делом због антибританског става, али не само због тога. Братство се надало немачкој победи код Ел Аламејна 1942, очекујући колапс британског утицаја у региону. Истовремено је Хаџ Амин ел-Хусеини водио шпијунажу и пропаганду у Јерусалиму за нацисте. Након пропасти Ромелове кампање у Северној Африци, побегао је прво у Ирак, затим преко Турске у Европу, на крају се настанивши у Босни. Још 1941. сусрео се са Хитлером, што је било познато британским и савезничким обавештајним службама.
СС Ханџар дивизија и злочини на Балкану
У сарадњи са нацистима, ел-Хусеини је директно учествовао у регрутовању и формирању злогласне муслиманске „СС Ханџар дивизије“ у Босни, која је бројала између 14.000 и 20.000 војника. Ова јединица ширила је нацистичку пропаганду у арапском и муслиманском свету. Постоје бројни докази да је СС Ханџар дивизија, као део Вермахта на Балкану, починила тешке злочине и геноцид над српским, јеврејским и другим немуслиманским становништвом.
Након рата и наставак пропаганде
После рата, Хаџ Амин ел-Хусеини био је међу најтраженијим ратним злочинцима од стране нових југословенских власти. Нацистичка пропаганда, нарочито преко „Радио Берлина“ на арапском, активно је ширила антибританско и антијеврејско расположење. Ел-Хусеинијева улога била је управо та: представити Јевреје као претњу арапским интересима. Тај исти наратив опстаје до данас у левичарским и исламистичким круговима.
Поновљени обрасци у савремености
Историја, стара мање од једног века, понавља се пред нашим очима — иако је многим западним и хришћанским владама и медијима „готово неприметна“. Очигледно је да се не ради само о „саосећању за цивилне жртве“ у Гази, већ о много дубљој агенди. Радикални исламисти, инспирисани идеологијом Братства, користе рат у Гази као изговор да у западним престоницама репродукују нацистичку реторику и понашање — уз минималну реакцију демократских влада.
Антисемитизам и понављање историје
Историја се римује: омогућавање антисемитским снагама да тривијализују појам „Никад више“ значи враћање на пут којим је већ крочено 1930-их. Политичари на Западу игноришу чињеницу да радикални исламисти данас користе исту експанзионистичку реторику против Запада као Хитлер тридесетих, само под плаштом религијске догме.
Опасности политике попуштања
Политика попуштања и амнестије према злочинцима попут ел-Хусеинија показала се катастрофалном после Другог светског рата. Исто важи и данас. Неки западни политичари и даље сарађују са Братством као са „партнером“, упркос његовој идеолошкој блискости са иранским и другим исламистичким режимима. Историја јасно сведочи: сваки пут када исламисти стекну власт, уклањају своје бивше савезнике.
Закључак
Радикални слогани „ослобођења“, попут „Слободна Палестина“, не доносе никакву слободу, већ диктатуре. Они који и даље верују у могућност примене марксистичке утопије на арапска друштва, у великој већини утемељена у шеријатском и милитантном исламизму, игноришу стварност коју доказују и погроми и масакри.
Аутор: Франо Јехуда Колономос Мартичевић
