Ево зашто родитељи са више деце не смеју бити осуђени на сиромаштво

Погубно је за друштво ако у њему царује резон: рађај мало деце ако хоћеш да боље живиш.

Треба им делити бесплатне парцеле за изградњу стамбеног простора. Морају имати право на хипотеку с опадајућом каматом везаном за број деце. Породицама са више деце треба омогућити регресивне комуналије – почевши од трећег детета и увести прехрамбене картице по угледу на америчке. Била би дупла корист – и за децу, и за пољопривреднике.

Потребно је и продавати велике караван-аутомобиле родитељима с више деце по повољнијим ценама. Такође, државно субвенционисање ауто-концерна који их производе.

Пише: Јегор ХОЛМОГОРОВ

ИЗЈАВА епископа Пантелејмона (Шатова) да православне породице с више деце треба да се припремају за сиромаштво, али ипак да теже дарују више деце, издржавајући децу тако да ће смањити потрошачке расходе, садржи логичку и социолошку грешку, ако ништа друго, због тога што поставља нераскидиву везу између величине породице и сиромаштва.

„Рађајте више деце и осиромашите!“

Ово везивање јесте изопачење потпуно оправданог захтева да се породице с више деце не презиру и не осуђују речима као што су: „Требате мање рађати!“. Ако се гледа живот, то је формално тачно, али све мора имати други предзнак.

Позив да се штеди на крпица ма зашто деце показује апсолутно неразумевање стварних инфраструктурних проблема с којима се суочавају породице с више деце. То су просто проблеми друге врсте, који се уштедом на ташнама и ресторанима не решавају.

Као прво, постоје проблеми родитељског времена. Да би оба родитеља радила и да не би умрели од глади на улици, потребно је радити. Зато је – кад су бројне породице у питању – потребно радно време оба родитеља. А то значи да су потребне бебиситерке, јаслице, вртићи, продужени настава, а систем друштвене бриге о деци код нас генерално колабира. И уместо залагања да црква подржи тај систем, уважени архијерејна с позива да се припремамо за земљу.

Као друго, проблем је – становање. Породице с више деце просто немају где да живе. Совјетски животни стандард је аутоматски наметао мање деце јер се живело у изнајмљеним становима. Једина варијанта за живот заиста велике породице (то јест са шест и више деце) јесте да се изгради себи велика кућа. То јест, потребне су – парцела, плус градња, плус инсталације. То је огроман новац.

Да ли можда постојања и здраворазумско позивање државе да уведе хипотеку с опадајућом каматом, специјалне кредите за породице с више деце, пропорционално смањење комуналија (које се већ претварају у пакао) у зависности од броја деце?

Не, уместо тога, буквално као у пародијама из магазина „Безбожник“, испоставља се да црква само позива људе да се помире са својим сиромаштвом, а децу да буду деца из уџерица.

Као треће, проблем је – транспорт. „Имај више деце“ значи „иди пешке“.

Наше путовање по Криму укључивало је маму, тату, две девојчице, једног дечака, бебиситерку. Дечак још увек може да се вози на коленима бебиситерке, али не још дуго, и назад смо путовали одвојено: ја авионом, остали колима, пошто кубанске саобраћајце, наравно, неће бити баш брига, као кримске.

То јест, велика породица – то је или велики једноволумен, или иди пешке, како би и требало. Шта има негде да идеш? Шта има да показујеш деци Крим, Суздаљ, Угљич? Код куће треба да седиш.

Као четврто, проблем је – издржавање деце у школи и многобројних школских дажбина. Сиромашне породице с више деце буквално осуђују своју децу на небројена изивљавања и понижавања и од стране богатих ученика и чак наставника. Додајмо томе и малтретирање служби за заштиту права детета, којима су подвргнуте углавном породице с више деце.
Пошто је апел упућен Русима и православцима, фактички добијамо следећу слику: рађајте, Руси, и сиромашите, излажите се и изивљавању и понижавању, док ће вам се други националности, које су се обогатиле захваљујући дотацијама и које немају проблеме кад је у питању новац, ни број деце, смејати у лице.

Застрашујуће делује сам социјално-економски модел на који позива владика Пантелејмон. То је некакав постиндустријски анархистички капитализам по угледу на деведесете године и развијену анархо-жеријархију.

За традиционалне аграрне породице ниједно дете у породици није било фактор сиромаштва, већ фактор богатства, радне снаге, која веома марљиво улази у привредни промет.
Руска православна црква би требала да штити социјалну државу, државу која преузима на себе бригу о деци и доприноси демографском расту. И разлог због којег би црква требала тиме да се бави јесте веома једноставан: повећава се и број оних које треба спасавати.

Хајде да признамо себи да су све утопије о томе да ће Кинези или Зулу постати православни – фантазије.
А сада, ако хоћете, јакаом мужу маме с више деце, ево, износим програм који заиста може повећати број деце.

Бесплатне парцеле за велике породице за изградњу стамбеног простора. Програм постоји, али се једва реализује. Ми стојимо у реду у Калушкој области и надам се. Али, тај програм би требало да функционише у целој земљи, и то брзо.

Хипотека с опадајућом каматом везаном за број деце у регионима с негативном демографском динамиком за оне који тамо стално живе више од седам година.

Регресивне комуналије, почевши од трећег детета. Негде то постоји, али не свуда. Код нас, на пример, немамо такве олакшице, и када дође рачун за комуналије, ми сви сложно тугујемо.

Смањење пореске основице за услуге вртића, чување деце итд. Смањење пореске основице, иако захтева рад и време, заправо је веома добар инструмент, који веома олакшава финансијско стање. Оно је тренутно могуће приликом куповине стана, плаћања наставе и лечења. Мислим да би директни трошкови васпитавања деце требало ставити на тај списак.

Продаја великих караван-аутомобила родитељима с више деце по повољнијим ценама. Државно субвенционисање ауто-концерна који их производе. Може се, на пример, постићи такав споразум с Фолксвагеном. Сада, кажу, таква возила негде бесплатно дају после рођења седмог детета. Али, извините, места у њима немају после четвртог. Пето и шесто из тог разлога немају велике шансе.

Запослити најсиромашније. Увођење прехрамбених картица по угледу на америчке. Била би дупла корист – и за децу, и за пољопривреднике.

То је неколико не претерано сложених корака које би могао да предузме владика Пантелејмон и цела РПЦ, јер бисмо у земљи имали много више деце, много више руске деце, више руске православне деце. А томе бисмо се радовале и анђелина Небесима…“