Интервју: Анђела Ђурашковић Мрђа
Разговарао: Вук Дамњановић
Новинар не може и не сме да заступа ниједан, па ни свој став, већ да неку тему сагледава из више углова, а на гледаоцима је да заузимају страну.
Велика нам је част и задовољство што имамо прилику да угостимо Анђелу Ђурашковић Мрђу – новинарку чије је име постало синоним за професионалност и популарност.
Хвала вам на дивним речима. Драго ми је да смо коначно остварили сарадњу и да је баш интервју за Поредак први који дајем након повратка на посао, у јутарњи програм Прве телевизије. Иза мене је пауза дуга више од годину дана колико је трајало трудничко и породиљско одсуство.
1. Да није све у формалном образовању потврђује и Ваш пример – Још од почетка студија сте се активно посветили стицању радног искуства, која је тајна Вашег успеха, или да преформулишемо – како се постаје Анђела Ђурашковић Мрђа?
Факултет сам уписала са деветнаест година, и неколико месеци касније добијам позив да почнем да радим, тј да волонтирам, на тадашњој националној телевизији Авала. У том тренутку то је било остварење мојих снова и потврда да нисам погрешила са одабиром новинарског смера на факултету. Упоредо са предавањима и испитима сам радила, и стечено знање допуњавала праксом „са терена“ и то би могао бити неки „рецепт“ за успех – када се теорија и пракса допуне упорношћу, стрплљењем и страшћу према послу.
2. Какве све особине би требао да поседује један новинар, које епитете би морао да понесе радник у медијима?
Образовање пре свега, култура и одмереност. Трудим се да пратим сва друштвена и политичка дешавања како бих била добро обавештена и објективна. Новинар не може и не сме да заступа ниједан, па ни свој став, већ да неку тему сагледава из више углова, а на гледаоцима је да заузимају страну.
3. Шта мислите о нивоу образовања млађе и најмлађе генерације новинара, да ли су њихове аспирације пропраћене адекватним знањем?
Обично, када се неко млађи појави, ми старији и искуснији будемо затечени њиховим захтевима и условима који углавном нису и не могу бити поткрепљени знањем, просто јер су млади и неискусни. Већ сам поменула своје волонтирање с почетка каријере, међу новим генерацијама новинара то више није опција и сваки одлазак на терен и прављење неке озбиљније репортаже је проблем. Некада стичем утисак да ову професију сагледавају доста површно и да нису открили суштину. Водитељ, у данашње време може да буде свако. Бити новинар значи бити на терену, откривати приче, проналазити саговорнике, знати постављати права питања. Добар новинар ће увек бити и добар водитељ, а водитељ без новинарског знања и искуства са терене неће потрајати.
4. У контексту све веће друштвене поларизације поставља се питање у којој мери јавност верује медијима?
Неким медијима верују и превише, нажалост. Људи данас, у време када има толико медија и друштвених мрежа морају да информације траже на више извора. Опет се враћам на причу о добром новинару, то се препознаје и временом се стиче поверење гледалаца. Мислим да смо ми, у нашем јутарњем програму то успели и трудимо се да их не изневеримо.
5. Ви се већ одавно сматрате иконом нашег доба, а Ваш стил и осећај за лепо су томе доста допринели. Бићемо слободни, па ћемо приметити како је Ваш конзервативан стил одевања оно што Вас издваја у односу на друге, занима нас да ли је Ваш стил у корелацији са Вашим друштвеним и политичким вредностима?
Генерално се трудим да гардеробом испратим сваки догађај, па тако и програм који радим. Конзервативна јесам по питању вредности, мислим да је породица стуб сваког човека и трудим се и трудићу се да мојим синовима наш дом буде база сигурности и топлине. Не каже се џабе у народу да све иде из куће.
6. Какву моћ има одело, шта Вам поручује добро одевен саговорник, кад рецимо дође код Вас у јутарњи програм?
Поручује да је педантан, да води рачуна о себи, али и да поштује програм који радим. Одело не чини човека, али говори доста тога о њему.
7. Да ли неукусно одевен новинар показује незнање, незаинтересованост или површеност? Да ли небрига о свом „имиџу“ имплицира да новинар не брине баш пуно о медију чија је легитимација пред јавношћу?
Мислим да то није показатељ ни незаинтересованости ни површности, већ просто неки људи немају стила. Они најчешће тога нису свесни, па је важно да им то неко отворено каже. Зато на телевизијама постоје стилисти који су задужени за облачење новинара и водитеља, и само је потребно слушати их и придржавати се њихових савета.
8. Како бити успешан родитељ у 21 веку? Да ли је могуће конзервативно васпитавање деце у данашње време?
Како бити успешан родитељ – то је питање које себи постављам свакодневно. Велики су изазови савременог родитељства. Трудим се да са својом децом проводим пуно времена, да будем упућена у све њихове активности и да им пружам подршку за све што желе да испробају. Покушавам да изградим однос пун поверења уз ауторитет који је неопходан.
