Познати амерички политиколог Џон Миршајмер у разговору са Гленом Дисеном даје суморну оцену тренутног стања у свету: западни поредак се распада, Трамп је направио катастрофалну грешку нападом на Иран, а свет клизи ка понору какав нисмо видели од Другог светског рата.
Четвртог маја 2026. године, Џон Миршајмер — професор политичких наука на Универзитету у Чикагу и један од највише цитираних стратешких мислилаца на свету — поново се појавио у емисији Глена Дисена са поруком која не оставља простора за оптимизам.
„Трамп је покренуо управо онакав рат какав је обећавао да никада неће водити.“
Структурни слом западног поретка
По Миршајмеру, оно што данас видимо није случајност нити последица само Трампових одлука — реч је о дубоком структурном преврату у међународном систему.
„Од 2017. године живимо у мултиполарном свету. Нисмо видели ништа слично од 1945,“ каже он. Током Хладног рата, САД су изградиле западни поредак — НАТО, Европску заједницу, глобализацију — а у унипolarном тренутку после 1991. тај поредак су проширили на цео свет. Данас, са успоном Кине, тај систем се неповратно мења.
Истовремено, Трамп је, по Миршајмеровим речима, „човек-рушилачка кугла“ — особа без преседана у историји америчке спољне политике, унилатералиста са неограниченим презиром према међународном праву, савезницима и институцијама.
„Трамп нема окове на себи. Слободан је да ради шта год хоће — и то се осећа.“
Три фаталне грешке
Миршајмер издваја три кључне одлуке које су САД и Запад довеле у данашњу ситуацију.
Прва је проширење НАТО-а на исток, посебно одлука из априла 2008. да се Украјини понуди чланство. Та одлука директно је довела до кризе 2014. и rata који траје од 2022.
Друга је „вечни рат“ против тероризма — Авганистан, Ирак, Либија — који је уништио поверење америчке јавности у спољнополитички естаблишмент и отворио врата Трампу 2016.
Трећа и по Миршајмеру најкатастрофалнија — напад на Иран 28. фебруара. „Трамп је покренуо управо онакав рат какав је обећавао да никада неће водити.“
„САД нису постигле ниједан од четири прокламована циља — нула.“
Рат са Ираном: јасан пораз без излаза
Миршајмер је директан: САД нису постигле ниједан од четири прокламована циља — промену режима, уклањање балистичких ракета, прекид подршке Хутима и Хезболаху, нити укидање нуклеарног програма.
Штавише, Иран данас контролише Хормузски мореуз, савезничка структура у Заливу је разбијена, америчке базе у региону уништене или оштећене, а способност САД да сузбија Кину значајно ослабљена.
Три опције које Трамп има пред собом — одржање блокаде, поновно бомбардовање или договор са Ираном — Миршајмер редом одбацује. Блокада неће сломити Иран јер он представља егзистенцијалну претњу и „бориће се до последњег.“ Ново бомбардовање само би убрзало клизање ка понору. А договор значи признавање пораза — нешто на шта Израел и лоби у САД никада неће пристати.
„Трамп иза затворених врата покушава да смисли договор који може да прода као победу. Не знам како може то да уради.“
„Иран данас има наплатну рампу на Хормузском мореузу — и нема намеру да је уклони.“
Нуклеарна сенка
Можда је најузнемирујући део разговора онај у коме Миршајмер говори о нуклеарном ризику. По њему, постоји реална могућност да Израел — ако Иран задржи нуклеарни програм — озбиљно размотри употребу нуклеарног оружја. „Из израелске перспективе, то би могло бити рационално. Они Иран са нуклеарним оружјем виде као други Холокауст.“
Паралела са Украјином је такође упозоравајућа. Миршајмер се позива на руског стратега Сергеја Карaганова, који тврди да Запад мора бити подсећен да живимо у нуклеарном свету — по могућству употребом неколико нуклеарних оружја у демонстративне сврхе.
„Запад је заборавио да живимо у нуклеарном свету. Караганов мисли да га треба подсетити.“
Свет на раскрсници
На крају, Миршајмер упозорава да Персијски залив, Европа и Источна Азија нису изоловане кризе — оне су нераскидиво повезане. Русија снабдева Иран, Кина зависи од иранске нафте, а САД су почеле да шаљу мање оружја Украјини јер су га потрошиле у рату са Ираном.
„Постоји реална могућност да рат у Персијском заливу прерасте у сукоб великих сила. И то постаје све вероватније, а не мање вероватно са протоком времена.“
Клаузевицова поука — да је рат продужетак политике другим средствима — и даље важи, сматра Миршајмер. Проблем је што је Запад заборавио и ту лекцију.
„Можете победити у свакој бици, а изгубити рат. САД су то научиле у Вијетнаму — и заборавиле.“
Џон Миршајмер је професор политичких наука на Универзитету у Чикагу и аутор бројних утицајних дела из области теорије међународних односа.
