Јован Жујовић, први школовани српски геолог, рођен је на данашњи дан 18. октобра 1856. у Брусници код Горњег Милановца. Научним истраживањима и наставом поставио је темеље модерне геологије у Србији, уводећи је у европске научне токове.

Син начелника Рудничког округа Младена Жујовића и Јелене, рођене Данић, основну школу започео је у Неменикућама, а завршио у Београду, где је стекао и гимназијско образовање. Природне науке студирао је на Великој школи, а дипломирао на париској Сорбони. По повратку је водио Катедру за минералогију и геологију на Великој школи, а касније је био професор Универзитета у Београду. Његова систематска истраживања сврстала су Србију крајем 19. века међу ретке европске земље са научно обрађеном геологијом.

Припадао је првој осморици редовних универзитетских професора и првој шеснаесторици академика Српске краљевске академије, којом је годинама председавао. Основао је Српско геолошко друштво, а љубав према планинама и њихово истраживање подстакли су га да покрене оснивање Српског планинарског друштва у Београду, чији је био први и дугогодишњи председник.

Писао је о геологији, палеонтологији и антропологији, а међу пионирима је домаће краниологије, науке о лобањама. Међу његовим познатијим књигама је „Камено доба“ из 1893.

Политички пут водио га је од Радикалне странке до Самосталне радикалне странке. Двапут је водио Министарство просвете и црквених дела, накратко и ресор иностраних дела. Током Првог светског рата, као специјални изасланик српске владе у Паризу, прикупљао је помоћ и организовао образовање српских ђака избеглих у Француску.

Жујовић је 1889. године изгубио супругу Стану, ћерку пуковника Косте Бучовића и дворску даму краљице Наталије, која је умрла млада, а њихов брак остао је без потомства. Преминуо је 19. јула 1936. у Београду, оставивши научне радове и установе којима је посветио живот. Сећање на њега сачувано је и у уметности: на портрету Уроша Предића и бисти у порти цркве у Неменикућама, на подручју општине Сопот.

Пише: Стефан Богдановић

Извор: Српски угао