Пише: Редакција Поредак
Када данас помислимо на авијацију, углавном нам на памет падну браћа Рајт, прве комерцијалне летелице и савремени авиони који прелећу океане. Али у једном кутку Европе, човек по имену Иван Сарић покушао је – и успео – да полети готово у исто време када и његови много познатији савременици.
Сарић је одрастао у Суботици, граду који је још почетком 20. века био снажно индустријски развијен и економски повезан са средњом Европом. Та средина му је омогућила приступ новим техничким достигнућима, материјалима и идејама које су убрзале његов развој као спортисте, конструктора и иноватора. Управо у таквом окружењу, где су фабрике, занатлије и техничка култура били део свакодневице,
Од бицикла до неба
Рођен 6. јуна 1876. у Суботици, Иван Сарић је од малих ногу показивао радозналост и техничку даровитост. Сањао је да лети у доба када су многи људи и даље веровали да је то немогуће. Његов животни пут почиње као успешан бициклиста – освојио је више од 80 медаља широм Европе и био један од најбољих спортиста оног времена.
Али бицикл му је био само полазна тачка. Љубав према механичким конструкцијама и брзини одвела га је даље. У Паризу, где је боравио 1909. године, срео се са новим феноменом – авионима. И ту почиње његов прави лет.
Иван Сарић
Сарић 1 – авион направљен у шупи
Док су други тражили подршку богатих спонзора и академија, Иван Сарић је свој први авион, Сарић 1, направио сопственим рукама у малој радионици у Суботици. Његова летелица била је мешавина маште, прецизности и храбрости – дрвени оквир, платнена крила, и мотор који је сам конструисао, пошто није могао да приушти фабрички.
У пролеће 1910. године, Сарић је извео свој први успешан лет на пољани недалеко од Суботице. Публика, одушевљена и збуњена, гледала је како човек из њиховог града узлеће са тла – без чуда технике, без велике логистике, само са вером да може.
Испред свог времена
Сарић је наставио да ради на својим конструкцијама – изградио је и „Сарић 2“, металну летелицу која је представљала инжењерски скок напред. Такође је експериментисао са моторима, пропелерима и горивима, иако никада није добио подршку државе или већих научних институција. Радио је сам. Ипак, оставио је дубок траг у историји.
У једном тренутку, радио је и на идеји „летелице без пропелера“ – што је заправо била рана визија млазног погона. У време када је свет тек учио да лети, Сарић је већ размишљао о будућности авијације.
Заборављени геније
Иван Сарић је преминуо 1966. године у Суботици. Иза себе није оставио фабрике, корпорације или награде – већ инспирацију. Данас, аеродром у Суботици носи његово име, као и неколико улица и школа у Србији. Али његов значај често остаје у сенци већих светских имена.
Он није само „наш браћа Рајт“. Он је човек који је показао да се снови могу градити и у шупи, на северу Бачке, уз помоћ импрованих делова и тврдоглаве вере.
Наслеђе које траје
Данас, више од века након његовог првог лета, Иван Сарић је симбол визионарства, истрајности и страсти. За Суботицу, он је више од хероја – он је доказ да је могуће полетети из ничега. А за нас остале, опомена да велике идеје не питају где си рођен – већ колико си спреман да летиш.
#subotica
