Током хладног рата, немачка нација је била подељена на два супротстављена блока – Западну Немачку (Савезну Републику Немачку, СРН) и Источну Немачку (Немачку Демократску Републику, ДДР). Иако је Западна Немачка постала део западног либералног система, Источна Немачка је остала под совјетским утицајем. Док је на Западу Немачка постепено губила своје традиционалне вредности у процесу либерализације и глобализације, на Истоку је, парадоксално, управо совјетски систем омогућио очување извесних аспеката немачког духа.
Источна Немачка није била само комунистичка држава у којој је доминирала Социјалистичка партија јединства (СЕД), већ је била и простор у коме су очуване многе традиционалне вредности немачког друштва. Совјетски утицај није само довео до економске и политичке контроле, већ је индиректно допринео томе да се Источни Немци сачувају од потпуне западне културне реинтерпретације, која је на Западу Немачке била изразита.
Совјетски модел, са својом ригидном дисциплином, промовисао је ред, рад и друштвени конзервативизам. Упркос репресивној природи система, у ДДР-у су многе породичне и културне вредности остале нетакнуте. Док је на Западу дошло до велике либерализације друштва, сексуалне револуције, промене улоге породице и пораста индивидуализма, у ДДР-у је колективни дух остао снажан. Национална народна армија (Natinale Volkarmee – NVA) је сачувала Пруску војну традицију, а војне параде NVA су и данас гледане на YT, и враћају носталгију на снажну и поносну армију. Одређене структуре традиционалног немачког етоса – попут нагласка на дисциплини, организацији, друштвеној одговорности и снажној радној етици – наставиле су да живе у Источној Немачкој.
Иако је Источна Немачка била под совјетским окриљем, Совјети нису у потпуности уништили немачку културну суштину. Напротив, у оквирима режима очувана је одређена врста моралног кодекса и друштвене кохезије. Док су Западни Немци постајали све више утицани америчком културом, глобализмом и либералним вредностима, Источни Немци су остали више укорењени у својим националним традицијама, макар и под социјалистичком формом.
После уједињења Немачке 1990. године, источна територија је постала предмет интензивне интеграције у западни модел, али та интеграција никада није у потпуности успела. Источни Немци су остали политички свеснији, критичнији према брзим друштвеним променама и мање склони некритичком прихватању западног система вредности. Они су прошли кроз режим који је био строг, али који их је научио да цене ред, солидарност и праву природу немачког идентитета.
То се најбоље види у савременој политичкој ситуацији. Највећи успех партије Алтернатива за Немачку (AfD) долази управо из источних делова земље. Алтернатива за Немачку (АфД) остварила је значајан успех, освојивши већину гласова у свих пет савезних држава које су чиниле бившу Источну Немачку. АфД је у овим регионима освојио преко 35% гласова, посебно доминирајући у покрајинама као што су Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Тирингија и Саксонија-Анхалт. Док је Западна Немачка и даље под јаким утицајем глобалистичких и либералних структура, источни делови показују већи степен политичке трезвености. Немци са Истока не гаје више никакве илузије о Европској унији, имиграционој политици и западној демократији као систему који ради у корист обичних људи.
Чињеница да је управо Исток Немачке, некадашњи ДДР, подарио највећу подршку Алтернативи за Немачку није случајна. Источни Немци су преживели комунизам и његову пропаганду, што их је учинило отпорнијим на нове облике идеолошког притиска који долазе из Брисела, Берлина и Вашингтона. Они разумеју цену слободе, али и лажна обећања политичких елита. На недавно одржаним изборима, AfD је апсолутно доминирао у многим источним регионима, постајући најјача политичка снага у покрајинама као што су Саксонија, Тирингија и Бранденбург. Ово је јасан сигнал да источни Немци, упркос деценијама западне интеграције, задржавају свој специфичан идентитет и политичку зрелост.
Зато није чудно што се данас у источним деловима Немачке може видети одређени облик враћања традицији. Источни Немци, који су живели под совјетским системом, стекли су имунитет на многе западне обмане и сада су свесни тренутка у којем живе. Они не желе да изгубе свој идентитет у глобалистичком мултикултуралном систему и зато су спремни да подрже политичке опције које бране традиционалне вредности Немачке.
Иронија историје је у томе што је управо совјетски систем, који је у неком тренутку био репресиван и ограничен, несвесно допринео очувању немачког духа на Истоку. Совјетска окупација Источне Немачке није довела до брисања њеног националног идентитета, већ до његовог очувања унутар једног строгог друштвеног оквира. Када је тај оквир нестао 1990. године, Источни Немци су остали људи са изоштреном свешћу о реалности у којој живе.
Данас, када се Европа суочава са новим изазовима – економском кризом, имиграцијом и културним сукобима – управо источни делови Немачке показују највећу политичку зрелост и реалност у процени ситуације. Они нису заслепљени идеологијама и немају више поверења у елите које су им толико пута обећавале „бољи живот“.
Данијел Кулачин
Главни уредник
ISTOK
