понедељак, јун 24, 2024
spot_img
HomeЕвропа&НацијаУнија споља, унија изнутра – Мали пољопривредници

Унија споља, унија изнутра – Мали пољопривредници

Иако чланство у Европској унији пружа широке могућности, осигурава слободно кретање роба и услуга, такође носи и опасности. У сенци мултинационалних компанија које делују на континенту, најмањи пољопривредници могу нестати. Наравно, леп је осећај када не само у нашој земљи, већ и у другим земљама, налазимо производе које волимо или сматрамо важним. Међутим, мали произвођачи, занатлије, фармери који производе националне вредности могу нестати, јер су њихови ресурси мањи од ресурса капитално јаких великих предузећа.

Србија је изузетно јака у овом смислу, јер потрошачи, становништво Србије, свесно тражи производе које домаће производње, домаће компаније, па чак и мале прехрамбене производне погоне. Они који живе у земљи или је посете могу видети да производи малих радњи, сиреви, кисели краставчићи, димљена роба или било који производ чија је основна производња повезана са пољопривредом, круже од руке до руке. Производи попут сира са сегединске пијаце, вунених чарапа из Златибора, хлеба из Загубичког села, сирева, пролазе од руке до руке у Србији. Постоји заједништво у Србији које каже: доносим теби, бићу ту и тражићемо само твоју цену од пријатеља и комшија.

Национална снага је основа да ови послови опстану, јер, ако их тражимо, ако је за нас важно да у свакодневним или празничним тренуцима конзумирамо храну која је домаћег порекла. Српски производи традиционално представљају висок квалитет међу потрошачима у суседним земљама. Пример томе је српска чоколада са пиринчем, која је поновно освојила мађарске потрошаче без посебног оглашавања. Било је довољно да генерација која је одрасла са квалитетном чоколадом поново открије ту радост и радо је купује за породицу или као поклон.

фотографија: Мађарска рукотворина уља и производи из Мéлyкúта

Међутим, очување малих пољопривредника не може се поуздати само на куповној моћи потрошача. Трошкови инпута, производње у малим пољопривредним производима одмах се одражавају, а ситуација може лако постати таква да мултинационалне компаније могу понудити оригиналне или сличне производе са малим повећањем цена, док је мала сирара приморана повећати цене. Тада, у случају значајног повећања цена, потрошач може одабрати јефтинији производ.

Пољска – пољски пример

У Пољској ради око 2 милиона произвођача. Да би производи уједначено и у великим количинама досегли не само домаћу производњу, већ да би и прешли границе, морају производити извозне количине, чак и најмањи произвођачи, установили су изузетно јаку пољопривредну комору, где пружају подршку технологијом, семеном и организованим откупом најмањем произвођачу. Производња је у тој шеми усмерена на тај начин да ако произвођач изабере било коју врсту производње, добија помоћ и алате. На крају технолошког процеса узгајања, готово је загарантовано да ће квалитет производа задовољити потребе купца, што произвођачу обезбеђује сигуран приход, а продавцу и извознику осигурава сигуран, планирани посао. Видели смо последњих година да се појавио пољски кромпир на тржиштима Европске уније, као и шта су били у стању да постигну у производњи јаја.

Аустрија – аустријски пример

У Аустрији ради релативно много малих фарми. Постојао је један европски циклус у којем су могли повући највише ресурса. То су постигли мерењем успешности агената села, узимајући у обзир колико су подржавали произвођаче за које су саветовали колико су средстава, колико су грантова освојили. Међутим, у Аустрији су спасили многе старе фарме, а они који су иначе радили у другим секторима своје уштеђевине су, ако желимо рећи хобистички, инвестирали у своје некадашње сеоско детињство. У Мађарској обично кажу да су у повољном положају, јер је алпска регија популарно туристичко одредиште, па се с програмом сеоског туризма срећно срела. Међутим, посебна подручја Србије могу бити у једнако повољном положају након придруживања Европској унији.

Мађарска – мађарски пример

Новембра 2023. године донето је правило Министарства пољопривреде (Рбр. 60/2023. (XИ.15.) АМ), чији декларисани циљ није тајна – да оснажи мале произвођаче у Мађарској, да ставимо произвођаче хране у положај. Правилник класификује произвођаче у две категорије. Једна категорија је она која производи храну од сопствених сировина или продаје сакупљене дивље сировине, док друга група минимално додаје, али израђује додатне производе од мађарских производа, које могу даље продати.

За њих је обавезно, али незаобилазно, вођење документације у складу с ХАЦЦП поступком. Детаљне захтеве разматра и Обавештење Комисије 2022/Ц 355/01, које ће важити и за произвођаче у Србији након придруживања. Важно је да произвођач хране из друге категорије добије минимално квалификацију у вези са производњом хране у року од годину дана од покретања пословања.

Захваљујући могућностима које пружа интернет и различите услуге доставе пакета, Мађарска Влада је створила законски оквир за наручивање хране и службеним путем, путем предаје тачке или аутомата, произвођачима.

фотографија: Мађарски произвођач киселог купуса који продаје са дететом – важност васпитања

Рурални туризам је важна основа гостопримства. Данас су произвођачи имали легално право организовања столова за госте. Посебна прилика је отворена за производњу и дистрибуцију мљевеног меса и припремљеног меса, а и званично је могуће и донирање меса. Тиме су омогућене мале кланице и мобилни обртници за прераду дивљачи. У малим кланицама недељно се могу заклати 100 свиња, оваца и коза, додатних 20 говеда и 250.000 перади и зечева. На ово се односи уредба Европске уније 853/2004/ЕК, која ће важити и за Србију као обавезни закон.

фотографија: Сајам прасади између Сегедина и Суботице у Рúзсану

Закључак

Очување, развој националних, традиционалних производа и домаћих српских газдинстава може се одржати кроз заједништво, свесно понашање српских потрошача, државну улогу, подршку коморама и обуком и образовањем произвођача. Земљишна слика, висококвалитетни производи, не само због домаће традиционалне гастрономске културе, већ и због извоза и туризма који долази у Србију, су институционално важни, јер сваки произвођач представља Србију како унутар земље, тако и изван ње. Маркетиншке активности, обука произвођача и едукација потрошача које су покренуте истовремено не само да не могу штетити, већ могу ставити српске пољопривреднике у повољан положај. За ово је потребно стручно вођење, организовано и комуникацији засновано секторско управљање.

Написао и фотографисао: Др. Сзилáгyи Баy Пéтер ЛЛ.М.

 

СРОДНИ ТЕКСТОВИ
- Advertisment -spot_img

ИЗДВАЈАМО