Највећи протесни покрет који је Немачка доживела од поновног уједињења ширио се улицама и градовима земље, прилази аутопутева, али исто тако захвата и сеоске путеве почевши 8. јануара.
Окидач за ову масовну побуну је планирано и деломично прилагођено смањење субвенција за пољопривредни дизел, против чега су се побунили немачки пољопривредници. Између Бранденбуршке капије и Стубова победе, у средишту Берлина, полиција је првог дана забележила 566 трактора и других возила, што је више од најављених 300 возила.
За разлику од радикалних климатских активиста, пољопривредници уживају широку подршку становништва у Немачкој. Грађани разумеју да се фармери не буне само због повећања пореза на пољопривредни дизел, већ да се ради о опстанку њихове егзистенције.
ПРИСУСТВО НАОРУЖАНОГ ПОЗИТИВЦА – ОДГОВОР НА ПРЕТЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Широка солидарност огледа се у уверењу да је опстанак Немачке тесно повезан с опстанком пољопривредника, који једва састављају крај с крајем. Пароле јасно изражавају незадовољство: Енергија постаје све скупља, храна постаје све скупља, земљиште постаје све скупље, становање постаје све скупље, или: Нови избори сада! Семафор коалиција мора да оде!
Истраживања показују да се многи Немци слажу са демонстрантима. Према студији Института ИНСА за БИЛД од 8.јануара, 69 % немачких становника подржало је недељу протеста. Уз то, 72 одсто бирача је незадовољно радом канцелара Олафа Шолца. Тренутне анкете показују да је само 14 % спремно да гласа за Шолцову партију (СПД). За Зелене и ФДП још мање: 12% и 4%. Према истраживању ИНСА, АфД је на око 18%, а ЦДУ/ЦСУ на 27%.
Недеља протеста пољопривредника завршила се 15. јануара. Тегљачи и занатлије су такође својим камионима изашли на барикаде и придружили се недељи штрајка пољопривредника. Велики завршни митинг одржао се код Бранденбуршке капије.
Ујутро су се на возилима могли прочитати слогани попут „Нема будућности без фармера“ и „Превоз направљен у Немачкој – колико још?“. Други транспаренти говорили су о неуспеху владе, отпору неправди, проневерама, непотизму и ратном хушкању. Према речима организатора, на митингу пољопривредника, шпедитера и занатлија учествовало је 30.000 људи. Берлинска полиција, пак, говори о само 8.500. Број учесника демонстрација и скупова су политичке личности.
Чак и да је било само 15.000 учесника, то је ипак више него што је полиција навела. На скупу је, поред представника удружења, говорио и савезни министар финансија Кристијан Линднер (ФДП). Линднер је током свог говора извиждан уз повике „бу“ и „семафор мора да оде“. Гласно певање „Бези!“ прати његове кораке до микрофона.
Политичка коректност Вс Магнум .44
Сељацима прича да је одрастао на ливадама, њивама и шуми и да је био ловац. Цени рад пољопривредника и има осећај за пољопривреду. Он је такође деценијама посвећен подршци малим и средњим предузећима.
Народ му одговара: „Лажов,лажов!“. Немачки министар финансија морао да виче да би био саслушан. Није му помогло. Канцелар Олаф Шолц није се ни појавио на демонстрацији. Садашња власт у Немачкој страхује да би могла изгубити моћ те покушава релативизирати оправдано незадовољство тврдећи да међу пољопривредницима делују десни екстремисти.
Странка „Алтернатива за Немачку“ није позвала на демонстрације, али је била на митингу са бројним посланицима и показала солидарност са пољопривредницима. И многи људи су тражили селфије са њима и захвалили им се на подршци. Најважнију дебату ове године за Немачку отвориће питање да ли ће АфД-у бити дозвољено да влада у Немачкој?
Да ли ће АфД бити део савезне владе и може ли се владати с АфД-ом? Последња истраживања на савезном нивоу указују да ЦДУ има подршку од 31 одсто, док АфД бележи 23 одсто, што зна- чи да би данас 54 одсто бирача у Немачкој подржало десни центар. Оваква већина одавно није постојала у Немачкој. И друге стране то знају и покушавају да то спрече. И како то покушавају да ураде?
Наравно преко медија. АфД је преказивана као про-Путинова странка и као ултра десничарска, екстремистичка, антисемитска и расистичка партија. Ни речи о томе да је АфД једина немачка партија која има подгрупу „Јевреји у АфД“. Ни речи о томе да АфД има много чланова имигрантског порекла, у парламенту и ван њега. Али ова пропаганда више не одјекује људима. Стога се морају користити нове односно старе методе.
А медијску кампању су покренули трећег дана протеста, о чему је и писао и српски лист „BLIC“ „ПРОТЕРАЋЕМО ДО 2 МИЛИОНА ЉУДИ“ Процурили детаљи с тајног састанка АФД и екстремне деснице у Немачкој:Придружили се протестима да би остварили „Мастер план“. Ово би било застрашујуће и нехумано и подсећало би на најмрачније поглавље немачке историје.
Проблем са насловом То није истина. Састанак који је одржан још у новембру. Зашто ЦОРРЕЦТИВ чека до јануара да се објави? Није постојао ни мастер план нит је састанак био тајан нити је била прича о протеривању милиона Немаца мигрантског порекла. Осим тога, 25. новембра 2023. у Ландхотелу Адлон у Потсдаму није било високих политичара који би могли да спроведу тајни план било које врсте.
У многим тачкама, прича коју је испричао ЦОРРЕЦТИВ не поклапа се са причама присутних. На листи гостију било је много људи. Из АфД-а су били присутни: Геррит Хуи, члан Бундестага, Улрицх Сиегмунд, члан државног парламента из Саксоније-Ан-халт, и Роланд Хартвиг, бивши менаџер у Баиеру, касније члан АфД-а у Бундестагу и донедавни ассистент Алис Вајделе.
Као последица овог састанка морао је да поднесе оставку. Из ЦДУ су исто били присутни два члана. Такође и шеф Аустријског идентитетског покрета Мартин Селнер, чије је предавање, према ЦОРРЕЦТИВ -у, било у центру пажње увече 25. новембра.
СРПСКА ЦРКВА И СРПСКИ ЈЕЗИК – Саборска беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија
Исто важи и за избор места одржавања састанка за фраминг: хотел је „само“ осам километара удаљена од куће Вансее конференције, у којој су нацисти координирали Холокауст. ЦОРРЕЦТИВ је рано сазнао за састанак и очигледно је припремио место одржавања.
На улазу су, како се наводи, коришћене три скривене камере, а наводи се да је фотограф са телеобјективом фотографисао учеснике са изнајмљеног сплава на суседном језеру. Истовремено, инфилтриран је гост хотела који је, према речима учесника састанка, тајно направио аудио и видео снимке догађаја. Стигао је 23. новембра под именом Валтер Ределфс и поново се одјавио 25. новембра.
Али ко је заправо истраживачки портал ЦОРРЕЦТИВ који скривеним камерама фотографише и слуша приватне састанке? Да ли је ЦОРРЕЦТИВ заиста толико независан како се представља? У ствари, новинари годинама имају велике користи од новца од пореза.
На пример, портал је добио средства од комесара за културу и медије Савезне владе, Клаудија Рот (Зелени). ЦОРРЕЦТИВ је такође примио преко 2,5 милиона евра од 2016. године од фондација америчких милијардера Џорџа Сороша и Пјера Омидијара, обојица познатих по својим донацијама левичарским клубовима и организацијама.
Стога се поставља питање да ли је медијским активистима које финансира влада дозвољено да користе методе надзора за шпијунирање политичких активности – донедавно незамисливо, барем у западноевропској земљи попут Немачке. Затим се поставља питање да ли је медијским активи-стима које финансира влада дозвољено да користе методе надзора за шпијунирање политичких активности.
Колико је близак однос између немачке владе и ЦОРРЕЦТИВ -а, такође се види у поруци на X (бивши Твитер), када је Шолц говорио против „фанатика са асимилационим фантазијама” позивајући се на чланак ЦОРРЕЦТИВ.
Касније је поделила позив на демонстрације против АфД-а у петак увече. Али о чему се заправо разговарало на тајном састанку који није био тајни? Ако је веровати ЦОРРЕЦТИВу, у хотелу се разговарало о „ништа мањем него о протеривању милиона људи из Немачке”. Фокус дана био је концепт ремиграције, каже ЦОРРЕЦТИВ.
Ако су имали позивнописмо и прислушкивали, зашто не испри- чају све? На пример, тема „ремиграције“ није било на дневном реду. Уместо тога, најављено је било неколико предавања. Мартин Селнер је одржао једно од ових предавања. Наслов није имао никакве везе са миграцијом, већ је био: „Систематска укупна стратегија (мастер план)“.
Александар Панарин: православље у глобалном свету
Ремиграција је била важна под тачка овог предавања. Селнер је предложио да се неинтегрисани људи са двојним држављанством морају бити принуђени да се асимилирају или да им одузме немачко држављанство, на пример, ако су почињени озбиљни злочини. Тек крајем октобра канцелар Олаф Шолц (СПД) се огласио у Шпиглу „Коначно морамо да протеривати људе у великим размерама.“ Да ли је и Шолц сада екстремни десни радикал? Чини се да је прави циљ ЦОРРЕЦТИВ-вог истраживања прикупљање муниције за процес забране АфД-а.
У ствари, дебата о могућој забрани АфД добијла нови замах. „Зидојче цајтунг“ (Сüддеутсцхе Зеитунг) је већ питала: „Може ли се АфД забранити?“. Наслов Тагес-шауа два дана касније: „После састанака са десничарским екстремистима: аргументи за забрану АфД-а?“ Велико је питање да ли ће ови догађаји нанети штету АфД-у и која средства су они на власти и даље спремни да користе да обезбеде своју власт. Следеће недеље ће то показати. Једно је сигурно: УДБА и маршал
би били поносни.
Аутор: Филип Гашпар, политички саветник АФД
Филип Гашпар је студирао италијанистику и славистику на неколико универзитета. Живи и ради у Берлину као политички саветник за Алтернативу за Немачку.“
