понедељак, јун 24, 2024
spot_img
HomeЕнергија&РесурсиНафтовод Мађарска-Србија проглашен за пројекат од значаја за нашу земљу

Нафтовод Мађарска-Србија проглашен за пројекат од значаја за нашу земљу

Влада Србије усвојила је закључак којим се пројекат „Изградња нафтовода Мађарска-Република Србија“ утврђује као пројекат од значаја за Републику Србију.

Пројекат је, како је саопштено, планиран листом приоритетних инвестиција као један од стратешких у области снабдевања нафтом.

– Србија се снабдева увозном сировом нафтом само из једног правца, преко Републике Хрватске, нафтоводом Јанаф, а изградњом новор нафтовода ка Мађарској биће обезбеђено сигурније снабдевање домаће рафинерије, тиме и домаћег тржишта – пише у саопштењу.

Додаје се да ће пројекат нафтовода обезбедити потенцијално смањење укупних трошкова сирове нафте за крајњег корисника, имајући у виду директну повезаност цевоводима до изворишта, истовремено би били смањени трошкови транспорта и цена деривата нафте као финалног производа.

Такође, пројекат би омогућио диверсификацију праваца снабдевања сировом нафтом тако да би Србија, поред тренутног снабдевања нафтом из хрватског нафтовода Јанаф, имала могућност и снабдевања нафтоводом Дружба.

Недавно је јавно предузеће Транснафта Панчево расписало тендер за израду планске и техничке документације за изградњу овог новог правца снабдевања Србије сировом нафтом.

Предвиђен је такав концепт транспорта да се сирова нафта која се јужним краком нафтовода Дружба транспортује из Русије преко Украјине до мађарске рафинерије Дунав код Будимпеште, из рафинерије пумпа до Алђе и од Алђе даље пумпама транспортује до Новог Сада (Терминал Транснафта).

Од Новог Сада нафта се даље до Рафинерије Панчево транспортује постојећим нафтоводом Транснафта.

На територији Србије нафтовод би се простирао од границе са Мађарском (Хоргош) до Терминала Транснафта у Новом Саду.

Нови нафтовод би се водио од границе са Мађарском у коридору гасовода Балкански ток до Госпођинаца, а даље у коридору нафтовода УС Тиса – Нови Сад.

Процењена вредност пројекта изградње нафтовода Србија-Мађарска износи 157 мил ЕУР за српску деоницу нафтовода.

Из „Дружбе“ за Србију до 5,5 милиона тона нафте годишње цевима дугим 120 км – Тражи се пројектант нафтовода од Мађарске до Новог Сада

Мање од пола године од потписивања меморандума о разумевању о изградњи нафтовода Мађарска-Србија, јавно предузеће Транснафта Панчево расписало је тендер за израду планске и техничке документације за изградњу овог новог правца снабдевања Србије сировом нафтом.

У спецификацији посла подсећа се да се Србија тренутно набдева увозном сировом нафтом само из једног правца, преко Хрватске и њиховог транспортног система Јанаф д.д, али да је Просторним планом Србије предвиђено да се у циљу диверсификације транспорта сирове нафте разматрају и други правци снабдевања нафтоводом, у циљу енергетске сигурности.

– У разматрање је узет правац из Мађарске јер њеном територијом пролази нафтовод Дружба, којим се снабдева већи део Европе. Изградњом новог нафтовода ка Мађарској обезбедиће се сигурније снабдевање домаће рафинерије, а тиме и домаћег тржишта – наводи се у тендеру.

Интерконекција са Мађарском је планирана у близини граничног прелаза Хоргош у општини Кањижа, а крај трасе је у Терминалу Транснафта Нови Сад, у дужини од око 120 км.

Планирани нафтовод је годишњег капацитета 5,5 милиона тона годишње, у целини постављен подземно, од челичних цеви прелиминарног пречника (ДН) 450 пројектоване за максимални радни притисак који ће се одредити у фази израде идејног решења пројекта.

Предвиђен је такав концепт транспорта да се сирова нафта која се јужним краком нафтовода Дружба транспортује из Русије преко Украјине до мађарске рафинерије Дунав код Будимпеште, из рафинерије пумпа до Алђе и од Алђе даље пумпама транспортује до Новог Сада (Терминал Транснафта).

Од Новог Сада нафта се даље до Рафинерије Панчево транспортује постојећим нафтоводом Транснафта.

Приказ трасе будућег нафтовода од границе са Мађарском до Новог Сада (Фото: Транснафта, тендерска документација)Приказ трасе будућег нафтовода од границе са Мађарском до Новог Сада

На територији Србије нафтовод би се простирао од границе са Мађарском (Хоргош) до Терминала Транснафта у Новом Саду.

Нови нафтовод би се водио од границе са Мађарском у коридору гасовода Балкански ток до Госпођинаца, а даље у коридору нафтовода УС Тиса – Нови Сад.

Опис система

Нафтовод ће чинити линијски део система и надземни објекти. Од основних надземних објеката на траси кроз Србију је предвиђено седам блок станица на укрштањима са значајнијим објектима инфраструктуре и по секцијама нафтовода, што обезбеђује контролисано и аутоматско затварање протока нафте.

У плану су и чистачка пријемна и отпремна станица са опремом за увођење механичких и интелигентних чистача („крацера“) – пријемна у оквиру Терминала Транснафта а отпремна у близини границе са Мађарском, затим, уређаји система катодне заштите линијског дела нафтовода који обезбеђују заштиту од корозије и главна мерна станица за комерцијално мерење транспортоване количине сирове нафте, у кругу Терминала Транснафта у Новом Саду.

Међу осталим објектима у функцији магистралног нафтовода планирани су електроенергетски објекти за снабдевање електричном енергијом блок станица, оптички кабл за даљински надзор и управљање, командни центри за даљинско управљање транспортом нафте, приступни путеви и системи за надзор и детекцију цурења на нафтоводу.

Тендер је отворен до 11. јануара.

Подсетимо, прича о повезивању Србије на руски нафтовод Дружба започела је прошле јесени, након најаве прекида испорука руске нафте нафтоводом Јанаф по усвајању осмог пакета санкција ЕУ у којем земље западног Балкана нису изузете из забране увоза сирове нафте из Русије морским путем.

Министарство рударства и енергетике је тада саопштило да сагледава све могућности да обезбеди диверзификацију и у области снабдевања сировом нафтом.

У мају ове године на 13. заседању Заједничке комисије за економску сарадњу Србије и Мађарске усвојена је одлука о градњи нафтовода од Алђа у Мађарској до Новог Сада, који би градили мађарски МОЛ и српска Транснафта.

Затим су у јуну Министарство рударства и енергетике Србије и Министарство спољних послова Мађарске потписали Меморандум о разумевању о изградњи нафтовода.

Почетком новембра ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће нафтовод Србија-Мађарска бити изграђен до 2028. године.

Процењена вредност пројекта изградње нафтовода Србија-Мађарска износи 157 мил ЕУР за српску деоницу нафтовода.

Мићовић: Прикључење Србије на нафтовод Дружба у Мађарској питање сигурности, а не исплативости

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је данас да се код изградње нафтовода од Мађарске до Новог Сада и прикључења на руски нафтовод Дружба не поставља питање исплативости, већ повећања сигурности снабдевања земље тим енергентом.

У Србију се сада, како је рекао, нафта допрема искључиво Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ), од Крка до панчевачке рафинерије.

– Када је у питању повећање сигурности снабдевања, економска исплативост није у првом плану, сада зависимо од једне луке, једне цеви и увек може нешто да се догоди. За државу је превелик ризик само са једном опцијом – рекао је Мићовић за агенцију Бета на питање колико се исплати градња нафтовода од Мађарске до Новог Сада, како би Србија диверсификовала правце снабдевања и повећала сигурност снабдевања тим енергентом.

Србија је, крајем прошле године, након увођења санкција ЕУ и забране увоза руске нафте ЈАНАФ-ом, почела припреме за градњу нафтовода из Мађарске, од места Алђе до Новог Сада који би био прикључен на руски нафтовод Дружба у тој земљи.

Пројекат би, после најављеног потписивања споразума, требало да реализују српскадржавна компанија Транснафта и мађарска Мол. Нафтовод би био дуг 128 километара, а изградња би у Србији коштала око 100 мил ЕУР.

Мићовић је рекао да се питање исплативости не поставља када нема друге опције и када је немогуће исказати у новцу колико нешто кошта, када га нема.

За време санкција бивша Југославија се, како је рекао, у једном периоду снабдевала нафтом баржама Дунавом, што је неодржива опција, чак и као привремено решење.

 

Уколико би, према његовим речима, траса од Панчева била продужена до Медитерана, који је окружен балканским земљама и Мађарска би могла да се снабдева и из тог правца.

На питање да ли ће прикључење на руски нафтовод компликовати односе Србије и ЕУ, Мићовић је рекао да се Дружбом нафта транспортовала целој Европи, а да то што се дешава у последње две године не мора да значи да ће тако бити дугорочно.

Дружбом је, како је рекао и последњих годину дана транспортована не само руска нафта већ и нафта из Казахстана, на шта та држава има право.

– Нема ту пуно избора, доминантно се у том нафтоводу налази нафта руског порекла, а од даљих политичких дешавања зависи да ли ће та нафта моћи да заврши у земљама ЕУ и трећим земљама. Сада нафту из Дружбе узима само неколико земаља ЕУ јер је Европа забранила коришћење и транспорт нафте руског порекла, а компаније из ЕУ могу да учествују у транспорту морским путем за треће земље само ако је њена цена ограничена до 60 долара по барелу, како је предвиђено санкцијама према Русији – рекао је Мићовић.

Додао је да је транспорт немогућ ако је цена преко тог санкцијског лимита.

Мићовић је рекао да, што се тиче европских земаља Словачка, Мађарска и Бугарска имају право да прерађују нафту руског порекла, а Словачка и Мађарска се и налазе на том нафтоводу.

То право, како је рекао, имају и остале земље које се налазе на нафтоводу, Немачка, Пољска и Чешка, али су се оне добровољно одрекле тог права и не увозе је. Напарављен је, како је оценио, тако сложен механизам санкција да је потпуна контрола порекла нафте немогућа, а санкције компликују живот и онима који их уводе и онима ка којима су усмерене.

На питање постоји ли опасност од физичког спречавања протока нафте Дружбом, Мићовић је рекао да тим нафтоводом управљају Русија и Украјина и да је током рата у Украјини, осим малог техничког проблема, нафтовод радио док се нафта из Русије увозила у европске земље.

– Ипак, није искључена опасност да се проток нафтоводом физички спречи, може да се деси да га неко дигне у ваздух као Северни ток – рекао је Мићовић.

Истакао је да је Србија увозно зависна земља од нафте из других земаља,од укупне потрошње деривата нафте 80 одсто се добија прерадом увезене нафте или директним увозом деривата.

– Санкције ЕУ према Србији су биле само претња да када ступе на снагу хрватски ЈАНАФ неће моћи да пружа услугу компанији у већинском руском власништву, НИС-у, али су ти проблеми превазиђени. НИС је једино морао, као и све остале компаније из ЕУ, да део увезене нафте која је руског порекла замени нафтом другог порекла. Та компанија није ни увозила искључиво руску нафту, већ само делом – рекао је Мићовић.

Извор: еКапија

СРОДНИ ТЕКСТОВИ
- Advertisment -spot_img

ИЗДВАЈАМО