Последњих неколико година у званичним обраћањима кинеског председника Ши Ђинпинга често се може чути фраза „велике промене невиђене у једном веку“. Иако је први пут ова фраза може наћи у академским текстовима тик након почетка Велике финансијске кризе 2008. године, фраза је званично постала део реторике Комунистичке Партије Кине тек 2017. године када је од стране званичника описана као водећи принцип дипломатске мисли председника Ши Ђинпинга.
Како објашњава Руш Доши у својој књизи „Дуга игра: кинеска велика стратегија смене америчког поретка“ фраза представља стратешку и историјску могућност да НР Кина престигне Сједињене Америчке Државе на глобалном нивоу уз избегавање ризика који могу да настану уколико Сједињене Америчке државе не буду вољне да прихвате свој пад.
Јасно је да кинеско руководство само на основу оваквих дефиниција својих фраза верује да је дошло време за реформу тренутно актуалног поретка. Руководство КП Кине види тренутни поредак као хегемони поредак у којем једна сила, САД, упркос свом видљивом слабљењу покушава да одржи своју позицију као кључног доносиоца одлука. У деклерацији коју су потписали председник Ши и председник Путин јасно се може видети да обе државе верују да се „формирање мулти-поларног међународног обрасца убрзава“ .
ПЕРИОД ПРЕ И ПОСЛЕ СМРТИ ХЕНРИЈА КИСИНЏЕРА
Али поставља се питање како НР Кина и тренутно руководство КП Кине виде будућност међународног поретка, и колико би тај будући поредак заиста био мултиполаран. Мултиполарност у светском поретку јесте пожаљена, јер дефиниција мултиполарности претпоставља постојање неколико великих сила које се међусобно уравнотежавају , и само кинеско руководство тежи томе, верујемо да пожељан светски поредак у очима НР Кине јесте под утицајем идеје синоцентризма.
Сама идеја синоцетризма настала је на основу више вековне историје и културе самог кинеског народа. Колико је идеја синоцентризма у самој НР Кини успостављена и јака, најбоље се може видети у карактерима који означавају име Кине, и који и сами Кинези користе. Кина се у кинеским карактерима пише (пинyин: зхонггуо, што у слободном преводу значи средишње краљевство/држава.
Сама идеја синоцентризма доста је утицала на кинеске теоретичаре међународних односа који већ неколико деценија покушавају да успоставе теорију која ће парирати западу и објаснити место НР Кине у међународним односима. Иако у теоријским расправама постоје одређене несугласице, у спољно-политичкој пракси НР Кине, јасно се могу видети покушаји да се тај систем успостави у реалности. Сви ти покушаји, обухваћени су плаштом иницијативе „Појас и пут“.
Кркобабић: Додељена кућа од чак 261 квадрата
Сама иницијатива мисао је кинеског председника Ши Ђинпинга и први пут је обзнањена 2013. године. Први званични програмски документ саме иницијативе плод је рада неколико министарстава и владиних агенција објављен је тек 2015. године. У изради овог документа учествовали су: Национална комисија за реформу и развој, Министарство спољних послова и Министарство трговине Народне Републике Кине.
По самим ауторима можемо да закључимо да иницијатива „Појас и пут“ има свеобухватни карактер, она задире и у производни и финансијски сектор који јесте под већинском контролом НР Кине, затим иницијатива има јасан спољно-политичке циљеве са укључивањем Министарства спољних послова и на крају Министарство трговине надгледа свеукупну трговину НР Кине са светом.
Инфраструктурни део ове иницијативе свакако јесте главна карактеристика која обичним посматрачима упада у око. Изградња инфраструктурних пројеката попут железница, путева, поморских лука на почетку, а затим и укључивање телекомуникационе структуре јесу видљиви резултати саме иницијативе.
Председник Вучић и премијерка Италије Ђорђа Мелони послали јасну поруку након тет-а-тет састанка
Њихова сврха јесте да повежу НР Кину са остатком света и да на тај начин олакшају трговину отварајући алтернативне путеве за пролазак кинеске робе. Дубокоморске луке које кинеске компаније граде и купују по свету имају за циљ да омогуће контролу поморски линија комуникација у Индијском океану који постаје трговинско срце света.
Контрола воденог простора између Малајског мореуза и Баб-ел-Мандеба представља нејвећи задатак саме велике стратегије НР Кине и представљаће у будућности најважнији задатак великих стратегија свих сила. Поред физичког повезивања са другим државама кроз инфраструктурне пројекте, НР Кина покушава у последњих неколико година да се дипломатски и финансијски повезује са остатком света.
НР Кина уз помоћ својих савезника и држава трећег света покушава да креира алтернативни међународни поредак који ће за почетак парирати тренутно актуелном либералном међународном поретку са Сједињеним Америчким Државама на челу, а који би на крају требало да прерасте у неку врсту уни-мултиполарног поретка са НР Кином као њеним средиштем: трговински, економски, дипломатски, морални; и више регионалних сила са којима ће НР Кина блиско сарађивати, на тај начин креирајући нови синоцентрични поредак.
Почнимо прво од финансијског повезивања. Првенствено финансијско повезивање са другим државама иде кроз успостављање и рад Азијске Инфраструктурне Банке. Сама банка је успостављена на иницијативу кинеског председника Шија и представља инструмент утицаја којом НР Кина може да мења и реформише правила либералног међународног поретка; да повећа свој а смањи утицај САД у свету и да пропагира вредности које ће представљати основу новог поретка.
Србија треба да постане мост између Истока и Запада
НР Кина се активира и на дипломатском пољу. На почетку године уз посредство кинеске владе потписан је споразум између Саудијске Арабије и Ирана којим се поново успостављају дипломатски односи између две блискоисточне силе. Током ове године одржан је и самит БРИКС-а на којем је озваничен приступ поред већ две поменуте блискоисточне државе и приступ Египта, Аргентине, Етиопије и Уједињених Арапских Емирата, на тај начин показујући да идеја БРИКС-а упркос трзавицама није нестала већ да се БРИКС шири и да је спреман да укључи и нове државе.
На крају ваља споменути и Трећи међународни форум сарадње „Појас и пут“, на којем је учешће узело око 150 високих представника. Све ово показује да НР Кина све више узима учешће у мултилатералној сарадњи са државама трећег света, покушавајући да себе позиционира као добронамерног лидера, да кроз овакве облике сарадње и са силама средњег реда и са државама трећег света промовише своје вредности.
