Разговарао: Данијел Кулачин
Који су битни елементи билатералних односа Србије и Израела издвојени као приоритентне?
Суштински је важно да се фокусира на мерљиве параметре онога што становништву Србије доноси конкретне користи. Имајући у виду одличност Израела у иновативном технолошком систему, његову међународну Р&Д оријентацију и софтверску препознатљивост, умрежавање наше земље са релевантним факторима Израела у овим сферама је од одлучујућег значаја. Ту свакако кључну улогу имају четири научно-технолошка парка Србије, док ово досеже и до садржаја кампуса БИО-4, пројекта којим руководи Кабинет Председнице Владе Републике Србије. Овоме бих додао израелске инвестиције које су посебно изражене у области некретнина, преко 800 милиона долара од 2014. године, али и примере попут ветро-парка у Ковачици од стране израелске компаније Енлигхт. Другим речима, значај улагања у обновљиве изворе енергије. Коначно, последње три године су обележене осетним повећањем нашег извоза у ту блиско-источну земљу, од 46%, па затим 26% у поређењу са претходном годином, чиме је Израел прерастао међу главним спољно-трговинским партнерима Србије на Блиском истоку. Непотребно је наглашавати значај квалитетног обима сарадње у области наменске индустрије.
Садржај треће стране одсуства билатералног споразума о слободној трговини оптерећује ове односе. То се посебно рефлектује на поједине аспекте конкурентности наших произвођача и извозника у сектору прехрамбене индустрије, имајући у виду једнострану суспензију, односно укинуће царинских дажбина за највећи део тарифних бројева од стране Израела. Латентни покушаји придавања значаја у Израелу односа са Приштином, имајући у виду локацију тзв. Амбасаде у Јерусалиму, захтевају нашу присутност у свим областима, не остављајући празан простор за деловање онима који нам прижељкују најгоре.
Деценије испразних и лично мотивисаних појединаца који су представљали ове односе у неутемељеним свеобухватно-историјским закључцима, морају да буду иза нама, а оцена односа пре свега и изнад свега прагматична. Израелски политички естаблишмент високо цени улогу председника Републике, Александра Вучића, како у билатералним односима две земље, тако и у односима са међународним јеврејским организацијама, посебно уважавајући Закон о меморијалном центру „Старо сајмиште“ и Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих законских наследника. Ово треба материјализовати према нашим националним приоритетима.
Израел је међу земљама које пролазе кроз велике транзиције. Које су њихове суштинске, али и посебне карактеристике?
Попут остатка света, Израел је сведоком продубљивања јаза између богатих и сиромашних, као и ефеката економске глобализације која гаси радна места у традиционалној индустрији и пољопривреди селећи их у земље трећег света, те 4. индустријске револуције у којој значајан део становништва опет остаје без радних места постајући неопходним или вишком радне снаге, а нису више у годинама у којима могу да се каријерно прилагоде.
Специфичности Израела леже у демографској коренитој промени друштва која постепено мења карактер државе. Еклатантан пример су кибуци чије је деопохарањивање током бестијално-патолошких облика терористичких напада на црни Шабат, празник Симхат Тора, 7. октобра. Ове комуне су имале кључну улогу у стварању државе јеврејског народа, посебно у креирању њених граница, од свог зачетка 1910. године – кибуц Деганиа Алеф. Оне су се трансформисале од искрене, утопијске, социјалистичке мисли, путем сопствене приватизације, у саставни део машинерије либералног капитализма. Премда је номинални број чланова кибуцова растао и достизао свој највиши број икада – 193 хиљаде, услед свеопштег пораста становништва ове блиско-источне земље, они данас чине само 2% становништва. Са друге стране, ултра-религиозна популација, која укључује како Ашкенажку заједницу, тако и Хасиде и „Литванце“, и оријенталну, данас броји већ милион и двеста деведесет хиљада, односно 13.3% свеукупног становништва Израела, односно чак 17.4% јеврејског становништва Израела. Имајући у виду експоненцијалне демографске скокове популације, 6.5 деценија за 3 године у периоду 2019-2021, док је просечна код целокупне јеврејске популације Израела 3.1, говоримо о јасној тенденцији и њеним импликацијама.
Призори које сам гледао у кибуцима на пропланку надомак кибуца Реим
(Re’im), на коме се одржао музички догађај Нова (Nova), коначно у граду
Сдерот (Sderot), најближем урбаном средишту зеленој линији раздвајања од Појаса Газе, ће ми остати вечно урезани.
Дакле, Израел се не може више посматрати кроз превазиђену призму поделе друштва на левицу и десницу, колико год то део израелског политичког устројства буде призивао, већ на растућу национално-религиозну компоненту, која изазива одступање од секуларно-либералне. Другим речима, непремостив је сукоб вредности које потичу на метафизичком приступу Јудаизму као компилацији кодекса права, не само религији, састар тапнацијом како год да доживљавамо идеје макро-економски развијеног света, свакако код нас.
Били сте више пута у похараном подручју кибуца дуж линије раздвајања од Појаса Газе. Какво је Ваше разумевање призора које сте видели?
Призори које сам гледао у кибуцима Бери (Бе’ери) и Кисуфим (Киссуфим), на пропланку надомак кибуца Реим (Ре’им), након одржаног музичког догађаја Нова (Нова), коначно у граду Сдерот (Сдерот), најближем урбаном средишту зеленој линији раздвајања од Појаса Газе, ће ми остати вечно урезани. Бестијално-патолошки масакри асоцирају на погроме у Кишињеву током прве деценије прошлог века. Из пијетета према жртвама, као и увиђавности према читаоцима, нећу улазити у описе призора, али ћу пренети један – огромне флеке од пресушене крви на дечјим креветима. Из принципијелних разлога одбијам да упоређујем овај догађај са Холокаустом, као јединственим злочином у историји човечанства, премда је овај злочин над цивилним становништвом најтеже јеврејско страдање од 1945. године.
Имајући у виду да вођство Хамаса било потпуно свесно израелске реакције која ће уследити, може се закључити да су они већ постигли свој ратни циљ. Израел је изненађен, његове реномиране и непобедиве обавештајно-оперативне структуре понижене, присиљене да минимално реагују и консеквентно буду осуђиване широм света, стварајући још евидентнију опасност регионализације сукоба, удаљен од процеса нормализације са онима арапским земљама које су биле од посебног интереса, а наслађивање сликама покоља јеврејске деце учињено. Насупрот овоме, сам Хамас јачао је сопствену позицију у Јудеји и Самарији, односно Западној обали, али изнад свега себе аболира од било какве одговорности према цивилном становништву Појаса Газе, у свим аспектима елементарног функционисања друштва, као и новонасталих патњи. Сагледавајући глобално, ово још суморније усложњава геополитичку сцену, којој се намеће најпогубнији елемент верски мотивисаног глобалног сукоба.
Зашто је наша јавност, када се ради о Јеврејима, заинтересована претежно за Холокауст и Други светски рат?
Српска јавност, почев од компетентних стручњака, преко медија до грађанства, када говори о Јеврејима, тражи саму себе. Четири не процењиве деценије су наменско-идеолошки проћердане у истраживању геноцида и великог дела осталих злочина који су учињени над српским народом, пре свега на подручју Независне Државе Хрватске. До периода прихватања новости подизања споменика у спомен-подручју Јасеновца од стране врха Федеративне Народне Републике, дакле преласка из 50-тих у 60-те, жене у црнининису биле растерећене да прислуже свеће у Доњој Градини, најтежем стратишту система логора смрти Јасеновац, у страху од Брозових удабаша у црним кожним капутима који су надзирали изградњу братства-јединства, а који су били готово искључиво етнички Срби, делом и потомци покланих широм НДХ. Пробуђено колективно сећање српског народа вапи да учи од Јад вашема, Јехуде Бауера и Роберта Соломона Вистриха, у српском контексту. Следи колективно памћење сапатништва са Јеврејима и Ромима у НДХ.
Охрабрује академско интересовање за сефардском културном баштином и историјом Јалије, те однос истинског и свеобухватног признања неизбрисивог трага који је оставио Давид Албала, а све то у оквиру инкорпорације у свеукупну српску културну баштину. Паралелно с тим, установе архивског, библиотекарског и музејског типа развијају одличну сарадњу са њиховим колегама у Израелу. Додатног интересовања, у филозофску, духовну, верску и правну заоставштину, на пример респонсе међу рабинима овог дела Балкана, тешко је моћи очекивати у епохи суноврата односа према друштвеним наукама и перцепцији инстант профита светских размера.
У Израелу, односно Светој земљи, се поред значајних из средњег века, налазе и локалитети од посебног српског националног интереса из Новог века. Ви сте један од оних који већ неко време покушава да указује на њихов значај. О чему се ради?
Мало је народа који се могу подичити тиме да у овој земљи Леванта имају чак две шуме у оквиру Јеврејског националног фонда које се званично зову по њиховим владарима. Подно кибуца Шар Ха-амаким (Сха’ар Ха’амаким), недалеко од Хаифе, се налази шума посвећена витешком краљу Александру Карађорђевићу, Ујединитељу. После марсељског атентата 1934, у кибуцу основаном од југословенских и румунских Јевреја, априла наредне године је одржана свечана церемонија садње шуме Краља Александра од Југославије, као израз захвалности његовој подршци на путу стварања државе јеврејског народа и добром односу према домаћим Јеврејима. Свечаности освећења шуме својим присуством увеличао је високи комесар мандата Уједињеног Краљевства на Палестином, сир Артур Гренфел Вукоп (Артхур Гренфелл Wауцхопе). Делегацију југословенских Јевреја је предводио легендарни капетан др Давид Албала, потпредсједник Савеза јеврејских општина. Уз ову шуму, поред Назарета, дакле такође на северу Израела, се налази шума краља Петра Првог Карађорђевића, Ослободиоца.
Много мање се зна да комонвелтско гробље у Рамли (Рамла), у израелском Централном дистрикту, међу савезничким саборцима из Првог и Другог светског рата, јесу сахрањени и 10 официра и војника испод чијих имена је уписано Yугослав Форцес, припадника Југословенске војске ван отаџбине. Треба додатно вршити провере њихових гробница у свим релевантним списковима, али и процедурално обезбедити додавање симбола земље, како би уклесани на надгробним споменицима припадника свих других војски на овом гробљу, поред комонвелтских, био уписан и симбол Југославије.
