Пише: Дејан Џакула
Будимпешта је на овогодишњем CPAC Hungary јасно показала да Европа улази у нову политичку фазу. Скуп, који је прерастао у централно место окупљања суверенистичких и конзервативних снага, потврдио је да се обликује међународни блок који све отвореније доводи у питање досадашњи бриселски модел управљања.
Мађарски премијер Виктор Орбан наступио је са поруком да предстоји победа на изборима, али и нешто много шире – нова политичка офанзива. Када је поручио да о Европи не треба да одлучују бирократе већ народи, поставио је оквир читавог скупа: борба више није само политичка, већ цивилизацијска.
Орбан је тај заокрет повезао са победом Доналда Трампа, коју види као почетак слома „woke“ идеологије, слабљења цензуре и повратка традиционалним вредностима. Породица, хришћанство и национални суверенитет постављени су као темељи будуће Европе.
Управо ту се појављује кључна новина: више није реч о изолованим националним политикама, већ о умрежавању. CPAC је показао да се ствара глобална политичка инфраструктура деснице. Подршка Трампа, који је Орбана назвао лидером који „непрестано побеђује“ и дао му пуну подршку, том процесу даје и шири, трансатлантски значај.
Сличну линију потврдили су и други говорници. Андреј Бабиш је истакао да је Орбанова политика изабрала породицу уместо притиска, наглашавајући да у времену кризе грађани траже стабилност и лидере који штите државу. Његова порука да ово „није само политички избор“ директно указује да Европа улази у дубљи заокрет.
Иракли Кобакидзе, додатно је проширио ту перспективу, истичући да је очување идентитета кључ опстанка народа и да Орбаново вођство има значај за читав континент. Уз јасну критику Брисела, нагласио је да је могуће водити европску политику без одрицања од сопственог суверенитета.
Са друге стране, Миклош Санто указао је на притиске са којима се суочавају државе које воде независну политику, али и на потребу снаге и храбрости да се каже „не“ рату и наметнутим решењима.
Мет Шлап ке упозорио да је нова коалиција снажна, али и крхка, позивајући на јединство као предуслов успеха.
Све ове поруке сливају се у један закључак: Европа је на прекретници. С једне стране је модел централизованог управљања из Брисела, оптерећен миграционом кризом, економским притисцима и идеолошким наметањем. Са друге стране све јасније се формира блок који инсистира на држави, границама, економској реалности и културном идентитету.
Управо зато CPAC Hungary није био само конференција. Био је сигнал да се односи снага мењају. Ако овај политички правац добије изборну потврду, Европа би могла ући у период дубоке трансформације – од јачања националних држава, преко контроле миграција, до повратка индустријске и демографске политике у центар одлучивања.
Будимпешта је показала да тај процес више није идеја, већ реалност у настајању.
