На поклоњење верницима
Након Појаса Пресвете Богородице, коме се током боравка у Београду, према званичним подацима Српске православне цркве (СПЦ), поклонило више од 1,1 милион људи, из светогорског манастира Ватопед стиже и велика честица Часног крста Господњег.
Реч је о светињи која се, према дубоком црквеном предању, поштује као део крста на којем је био разапет Исус Христос.
Долазак је најављен током недавног разговора патријарха Порфирија и архимандрита Јефрема, игумана манастира Ватопед. У саопштењу СПЦ наводи се да ће у српску пријестоницу ускоро стићи део Часног крста који је Свети кнез Лазар лично даровао овом светогорском манастиру.Иначе, и Богородичин појас црквено предање директно повезује са Лазаровим даривањем Ватопеда, па две светиње, осим места у којем се чувају, спаја и име славног српског владара.
Светиња са Голготе
Значај Часног крста за хришћане проистиче из Христовог страдања и вере у Његово Васкрсење. Дрво које се чува као део крста са Голготе верници поштују као непосредну везу са жртвом коју је Христос поднео за спасење света.
У православљу се крст назива и Животворним, јер у Христовом страдању и Васкрсењу хришћани препознају потпуну победу над смрћу. Зато је и поклоњење Крсту у богослужењу нераскидиво повезано са слављењем Васкрсења, а смисао приступања светињи јесте искрена молитва и вера.
Предање о проналажењу Часног крста води нас у 4. век, у Јерусалим и доба царице Јелене, мајке цара Константина. Она је пронашла крст на којем је Исус разапет, а јерусалимски патријарх Макарије уздигао га је пред окупљеним народом. Успомену на тај догађај чува празник Воздвижења Часног крста, у народу познатији као јесењи Крстовдан.
Дуге колоне верника и историјски спомен
Везу кнеза Лазара са светињама Ватопеда чува и запис Светог Никодима Светогорца. У њему се помиње драгоцени кнежев прилог манастиру – крст са делом Часног дрвета и Богородичиним појасом, што сведочи о угледу који је српски кнез уживао на Светој Гори.
Поштовање Часног крста у Србији старије је и од времена кнеза Лазара. Историчарка Даница Поповић наводи да су залагањем Светог Саве честице Часног крста знатно раније прибавили манастири Хиландар, Студеница и Жича. Њихово присуство у најважнијим српским светињама показује колико је поштовање ове реликвије било дубоко укорењено у духовном животу средњовековне Србије.
Са реликвијаром у којем се чува овај део Часног крста повезана је и успомена на Драгану, сестру кнеза Лазара (у монаштву Теодосија). Његову израду наручили су Стефан и Лазар Мусић са братом, топличким митрополитом Јованом, поводом њене смрти, намијенивши га манастиру Нова Павлица где је сахрањена.
Тачан датум доласка светиње у Београд, као и место и детаљан распоред поклоњења, још нису званично објављени.
Подсећамо, још су свеже слике стотина хиљада људи који су у тишини и молитви данима чекали да приступе Појасу Пресвете Богородице. Пред Храмом Светог Саве редови су се протезали околним улицама, а колона је повремено била дужа од километар и по, док су поједини верници чекали и по 14 часова како би приступили светињи.
ФОТО: Манастир Ватопед
Извод: Компас инфо
