Када се помене Čoka, многи ће прво помислити на Тису, винограде и препознатљиви пејзаж северног Баната у којем поглед готово да нема где да се заустави. Ипак, за људе који овде живе, банатска равница није само слика и крајолик. Она је пре свега земља од које се живи.
Генерације породица у Чоки, Падеју, Санаду, Остојићеву, Јазову, Црној Бари и Врбици биле су на различите начине везане за пољопривреду. Мењале су се државе, технологија и начин производње, али је земља остала један од најважнијих ресурса овог дела Баната.
Бројке најбоље показују колики значај пољопривреда има за ову општину. На територији Чоке налази се око 29.101 хектар пољопривредног земљишта, од чега је више од 22.000 хектара обрадиво.
Највећи део чине оранице. Кукуруз, пшеница, сунцокрет и шећерна репа деценијама су део пољопривредне слике овог краја и извор прихода бројних домаћинстава.
Али Чока има и нешто другачију пољопривредну традицију. На њеним пољима гајило се лековито биље, пре свега мента и камилица, као и дуван, док је своје место временом пронашла и пластеничка производња.
Управо у тој разноврсности може да лежи део будућности локалне пољопривреде. Чока не мора да зависи искључиво од великих ратарских култура. Простора има и за мање произвођаче, специјализовану производњу и културе које на мањој површини могу да донесу већу вредност.
Један од старих проблема домаће пољопривреде, међутим, није само колико производимо, већ и шта на крају продајемо.
Када са њиве оде кукуруз, пшеница или сунцокрет као сировина, велики део додате вредности ствара се негде другде – у преради, паковању и продаји готовог производа.
За мање средине попут Чоке управо ту постоји простор за нови корак. Повезивање газдинстава, мала прерада, локални производи, лековито биље, пластеничка производња и производи који могу да носе препознатљиво име свог краја могли би да омогуће да већи део вредности онога што је произведено остане тамо где је и настало.
Чока има оно што се не може створити преко ноћи – плодну земљу, дугу пољопривредну традицију и људе који знају како се од те земље живи.
Због тога пољопривреда овде није само прича о прошлости. Уз савременији приступ производњи, она може остати један од најважнијих ослонаца развоја Чоке и у деценијама које долазе.
