Нови светски шампион

Шпанија је на крову света, а ова историјска титула представља апсолутни тријумф фудбалске доминације каква одавно није виђена. Ова генерација је затворила савршен круг. Прво је освојена титула Лиге нација, а онда су се окитили трофејем европског шампиона и као круна дошла је светска титула. Друга у историји

Невероватан низ од чак 38 утакмица без пораза јасно потврђује да Црвена фурија тренутно нема равноправног такмаца на планети.

Систем Де ла Фуентеа

Креатор ове моћне машине је селектор Луис де ла Фуенте. Он је превазиђену „тики-таку“ засновану на бесциљним додавањима подигао на виши ниво уоквиривши игру у модеран, вертикалан и убитачно директан систем.

Његова највећа храброст огледала се у селекцији. На ово првенство није повео ниједног играча Реал Мадрида. Уместо великих звезда и компромиса, Де ла Фуенте је веровао својој филозофији и систему у којем је тим изнад сваког појединца.

Родри као мотор и тактичка геометрија средине терена

Ипак, да би систем функционисао без грешке, на средини терена је дириговао искусни генерал. Родри је био право срце и мотор ове екипе, због чега је потпуно заслужено понео титулу за најбољег играча турнира (MVP). Родријева улога је била тактичко савршенство; он је диктирао темпо, био први штит испред одбране и кључ за брзо одузимање лопти кроз рани контрапресинг.

Одмах уз њега, своју фудбалску ренесансу дочекао је Фабиан Руиз. Као тихи херој из сенке, Руиз је донео нестваран баланс – његова способност да под притиском изнесе лопту, пробије линије противника и истовремено затвори простор у дефанзиви омогућила је Шпанији апсолутну контролу средине терена.

Испред њих дејствовао је магични Дани Олмо. Олмо је био дефиниција тактичке интелигенције и креативног хаоса. Савршено је користио међупростор између противничке средине и одбране, креирао шансе, улазио у завршницу и својом луцидношћу разбијао и најгушће дефанзивне блокове ривала.

Окосница од клинаца и Кукурељин дефанзивни зид

Срж овог шампионског састава чине клинци. То су млади играчи којима је Де ла Фуенте годинама уназад био селектор у млађим категоријама (до 19 и до 21 године). Он их је фудбалски одгојио, усадио им победнички ментални склоп и беспрекорно их интегрисао у сениорски тим. Као круна тог рада, невероватни Пау Кубарси проглашен је за најбољег младог играча Светског првенства.

У дефанзиви је поново бриљирао Марк Кукуреља, који је одиграо још један турнир каријере. Он је потпуно закључао леву страну терена, играјући врхунску, фанатичну одбрану. Његова енергија, неустрашивост у дуелима и тактичка дисциплина поново су излуђивале противничке нападаче и чиниле шпанску дефанзивну линију непробојном.

Раја на клупи и најбољи голман Унаи Симон

О снази, строгој хијерархији и квалитету овог тима можда најбоље говори голманска ситуација. Сјајни Давид Раја, и поред врхунских клупских сезона у Премијер лиги, читаво првенство је провео на клупи за резерве.

Селектор је беспоговорно веровао свом првом избору, а Унаи Симон му је то вратио на нереалан начин. Симон је бриљирао међу стативама и на крају сасвим заслужено званично проглашен за најбољег голмана турнира, заокруживши тако хет-трик индивидуалних признања за Шпанију.

Сурова дефанзивна убедљивост

Шпанија је до светског трона стигла на најсупериорнији могући начин. Првенство су освојили потпуно убедљиво, а застрашујући податак који ће се генерацијама памтити јесте да је шпанска одбрана, на челу са Симоном и Кукурељом, током читавог турнира примила само један једини гол. Потпуна контрола утакмице, висок контрапресинг и нестварна тактичка дисциплина учинили су их недодирљивима како у нападу, тако и у заштити сопствене мреже.

Овај турнир је показао да Шпанија не калкулише. Отишли су на првенство са јасном идејом, сопственом децом и модерним тактичким приступом. Резултат је историјски – Шпанија је апсолутни и потпуно заслужени шампион света.

Извор: Компас инфо

ФОТО: ФИФА/ www.fifa.com