Претходна година у обнови манастира Хиландар протекла је у знаку завршетка радова на конацима Дохија и Игуменарија, последња два објекта изгорела у катастрофалном пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004, које неимари враћају у првобитно стање. Такође, 2025. годину обележила је израда пројекта за изградњу капиталног објекта – нове манастирске ризнице, а у самој завршници започели су и припремни радови.
Директор Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду Миливој Ранђић каже за „Политику” да непроцењива збирка хиландарског покретног наслеђа, вероватно најрепрезентативнији фонд националног блага српског народа, као и једна од његових највећих колекција, није смештена у условима који јој обезбеђују сигурност и очување. Иако се тиме завршава двадесетједногодишњи циклус реконструкције стихијом разореног манастирског комплекса, подухвата који је, заједно са монашким братством, изнела Задужбина Светог манастира Хиландара из Београда – посао не престаје.
„Постојећи објекат, зграда проф. Ненадовића, подигнут пре око 60 година, данас више не испуњава потребне услове, нити музејске и конзерваторске стандарде, посебно када је реч о највреднијим и најосетљивијим предметима који захтевају стабилност температуре и влаге”, објашњава Ранђић.
Међу предмете који су, чак и за мерила најбољих светских збирки, јединствени примерци духовне уметности спадају мозаичка икона Богородице из 12. века, иначе лична светиња преподобног Симеона Немање, престоне иконе Богородице Одигитрије и Христа Пантократора (13. век), олтарске завесе монахиње Јефимије (крај 14. века) и цара Ивана Грозног (средина 16. века) сачињене златовезом и сребровезом на свиленом атласу. Ту су и многобројне средњовековне повеље на пергаменту или првим папирима, са златним владарским, или, као у случају Карејског типика, са аутографом и воштаним печатом Светог Саве.
Foto: D.K.
