Обележавању 84. годишњице рације у Новом Саду присуствовали су поглавар Српске православне цркве патријарх Порфирије, митрополит Иринеј, као и врховни рабин Србије Исак Асиел. Комеморацији су присуствовали и изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Балинт Јухас, амбасадори Мађарске и Израела, заменик амбасадора Сједињених Америчких Држава, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, као и представници свих градских већа.
Комеморација, одржана на обали Дунава – месту једног од највећих злочина у историји града – протекла је у знаку заједничке молитве, тишине и опомене. У програму су учествовали хорови Јеврејске општине „Хашира” и хор „Свети Георгије” новосадске Саборне цркве, симболично повезујући две заједнице које су заједно поднеле страдање.
Поглавар Српске православне цркве, патријарх Порфирије, истакао је да не постоји место на коме је српски народ живео, а да није страдао, те да сваки град носи своје ожиљке. Подсетио је да су у крвавим јануарским данима 1942. године људи мучени и убијани по Дунаву, Тиси, њивама и кућним праговима — свуда где је зло окупације досегло.
Патријарх је нагласио да Црква није место пресуде, већ молитве и сећања, јер је, како је рекао, „народ без памћења народ који неприметно клизи у амбис нових обмана”. По његовим речима, у Новом Саду и насељима Шајкашке те године ближњи је посматран као претња, што је у директној супротности са јеванђељским учењем.
Обраћајући се присутнима, градоначелник Жарко Мићин подсетио је да је рација била „најстрашнији догађај у историји града”. Истакао је да већина Новосађана није могла да замисли да ће се покољ догодити на њиховим улицама, док је Дунав, под ледом, постао линија између живота и смрти — на његовој површини остајала је крв, а под њим су нестајали људски животи.
Мићин је нагласио да су уништене читаве српске и јеврејске породице, међу којима су били лекари, адвокати, професори и други носиоци друштвеног живота града, искључиво зато што су проглашени „непожељнима”. Најавио је да ће град наставити изградњу Меморијалног центра како би имена убијених била трајно сачувана, а тишина заборава заувек прекинута.
Врховни рабин Србије Исак Асиел подсетио је да библијска историја познаје покушаје истребљења јеврејског народа у различитим епохама, али да само преживљавање Јевреја сведочи о снази вере и Божјем постојању. Његова порука била је усмерена ка заједничком памћењу и отпору злу које се понавља у различитим облицима.
Венац у Дунав, са чамца, положиле су председница Скупштине града Новог Сада Дина Вучинић и представница јеврејске заједнице Ена Витомировић, у знак поштовања према жртвама.
Током рације мађарских окупационих власти, која је трајала од 4. до 29. јануара 1942. године, у Новом Саду и местима јужне Бачке — пре свега у Шајкашкој — убијено је, према до сада утврђеним подацима, 3.809 људи. Међу њима је било 1.068 Јевреја, 477 деце и 927 жена. Жртве су хапшене, стрељане и масовно бацане у залеђени Дунав и Тису.
Комеморација је још једном потврдила да сећање није само чин прошлости, већ активна морална обавеза садашњости — према жртвама, али и према будућим генерацијама.
foto: D.K.
