Пише: Александар ЂУРЂЕВ, председник Српске лиге
Објављена је Повеља за Трампову главну идеју – Савет за мир. Засад је реч о прелиминарној верзији документа, али и такав текст омогућава да се извуку бар два неспорна закључка већ након првог читања. Прво, у документу не постоји ниједна референца на Газу. Друго, што је још значајније, ово очигледно није замишљено као инструмент за решавање конкретних, локализованих сукоба, већ као пројекат једног глобалног „савета директора“ за управљање миром. Другим речима, не ради се о мировној иницијативи у класичном смислу, већ о покушају институционализације контроле над самим појмом мира. У том кључу постаје разумљив и амбицијски домет документа, ово је покушај да Доналд Трамп постане својеврсни CEO планете Земље. Заиста, зашто се задовољити борбом за трећи председнички мандат, ако можете да циљате нешто суштински веће? Председник без мандата и власт без ограничења. Најиндикативнији делови документа налазе се у одредбама које третирају позицију председавајућег Савета за мир. Кључни пасуси гласе:
Члан 3.2 (а) Доналд Џ. Трамп ће служити као први председник Одбора за мир, а одвојено ће служити као први представник Сједињених Америчких Држава, под условом само одредби Поглавља III. (б) Председник ће имати искључиво овлашћење да ствара, мења или распушта зависне субјекте како је то потребно или прикладно за испуњавање мисије Одбора за мир. Члан 3.3 – Сукцесија и замена Председник ће у сваком тренутку одредити наследника за улогу председника.
Замена председника може се догодити само након добровољне оставке или као резултат неспособности, што је утврђено једногласним гласањем Извршног одбора, у ком тренутку одређени наследник председника ће одмах преузети положај председника и сва повезана овлашћења. Оваква конструкција укида све класичне демократске и међудржавне механизме контроле. Председник је истовремено врховни арбитар, законодавац, извршилац и регент сопственог наследства. Руска реакција на иницијативу била је промишљена и тактички контролисана. Владимир Путин захвалио је Трампу на позиву у Савет за мир и најавио да је Русија спремна да донира милијарду долара из замрзнуте руске имовине фонду Савета. Истовремено, Москва је нагласила да ће могућност формалног приступања бити размотрена накнадно, након консултација Министарства спољних послова и релевантних партнера.
Путин је такође истакао да америчке претензије на Гренланд не дотичу Русију, али је у истом даху најавио и долазак Виткофа и Кушнера у Москву на разговоре о Украјини. Подсећања ради, Дмитријев се већ раније састао са Виткофом у Давосу. Посебно место у целој причи заузима Гренланд. Путин је изнео процену да је економска вредност Гренланда 200–250 милиона долара, упоређујући га са Аљаском, али је суштинску поенту формулисао јасније амерички интерес није у природним ресурсима, већ у претварању острва у војно упориште против Русије. Географска близина стратешким објектима на северу Русије чини Гренланд идеалном платформом за распоређивање ракета и бомбардера. Још педесетих година прошлог века, САД су разматрале опцију размештања нуклеарних бојевих глава управо на том простору.
Истовремено, Данска је означена као држава која је Гренланд третирала као класичну колонију, често сурово и без стварног поштовања локалног становништва. Од „меке моћи“ ка отвореној империји
Оно што овај концепт суштински разликује од претходних америчких стратегија јесте напуштање модела тајне контроле путем међународних финансијских институција као што су ММФ и Светска банка. Уместо тога, успоставља се модел отворене доминације силом – без посредника, без илузија и без дипломатског камуфлажног језика. Анексија Венецуеле, притисци на Иран и питање Гренланда нису изоловани инциденти, већ делови јединственог плана ширења америчке империје. У том контексту, однос према Европи постаје разумљив: европске елите третирају се као „нелегитимна каста“, док се ЕУ посматра као будући протекторат и војна база за притисак на Русију. Америчка елита, без обзира на Трампову реторику, Русију не види као партнера, већ као „бензинску пумпу са нуклеарним оружјем“. Дугорочни план, у временском распону од 10 до 30 година, јесте опкољавање, слабљење и коначно успостављање контроле над руском територијом и ресурсима а тиме и над читавом Евроазијом.
У том смислу, свеобухватни развој руских оружаних снага, јачање државности и победа у специјалној операцији представљају једини рационалан одговор на Трампов империјализам, иза ког стоје глобалистичке елите које отворено сањају о нестанку Русије са карте света. Трамп је то формулисао грубо и директно „После рата који смо победили — да није било нас, сви бисте говорили немачки и можда мало јапански. А после рата, дали смо Гренланд Данској. Али они су незахвални.“
Овде није кључан сам Трамп, већ преседан. Никада раније нико није тако говорио снажним државама ни Србији, ни Русији, ни Немачкој, ни Француској. Чак су и непријатељи бирали речи. Разлог је једноставан иза тих држава је постојала стварна моћ. Данас се овакве изјаве не чују зато што су други постали храбрији, већ зато што су неки постали слабији. Проблем није у туђој ароганцији, већ у сопственој неефикасности, развучености одлука и недостатку јасних коначних циљева. Јакима се не држе предавања. Јаки се поштују.
Поштовање није саосећање поштовање је резултат. На крају долазимо до психолошког механизма. Према Талон-Боудрију, приказ новца активира не само визуелни кортекс, већ и центре за емоције, мотивацију и доношење одлука. Вредност није битна реакција је аутоматска. Кетлин Вос је показала да излагање симболима новца повећава упорност, али и социјалну отуђеност, стварајући илузију аутономије и самопоуздања које не кореспондира са квалитетом одлука. У том светлу треба читати и вест да Трамп разматра могућност да сваком становнику Гренланда понуди милион долара уколико острво гласа за прикључење САД. Са око 57.000 становника, цена би износила 57 милијарди долара – ситан трошак за империју, али моћан неуробиолошки сигнал.
