Кулачин: Политика коју води Кркобабић показује да се село обнавља делима
Обнова српског села није парола, нити краткорочна кампања. Она је процес, истрајан рад и политика дела. Данас, када се саберу резултати, постаје јасно да је Србија изабрала пут који има смисла, пут повратка животу тамо где је он деценијама гашен.
За само пет година, реализовано је 493 Михољска сусрета села, које је обишло више од милион и по људи. То су истински сусрети генерација, радост за баке и деке, за унучад, за цела села која су поново постала места окупљања, смеха и заједништва. Како је с правом поручио песник Љубивоје Ршумовић: „Док је села и сељака, Србија ће бити јака.“
Али, култура и традиција нису једини стуб обнове. Подједнако важна је и инфраструктура живота. До данас је додељено више од 4.000 сеоских кућа, у којима сада живи преко 17.000 људи и деце, у 129 општина широм Србије. Само у 2025. години усељено је 480 кућа, од којих је 99 у Житишту, укључујући и јубиларну четири хиљадиту кућу у Честерегу. Оживела су села од Северне Бачке до Топлице, од Дрине до Неготинске Крајине.
Паралелно с тим, 78 локалних самоуправа добило је минибусеве за бесплатан превоз, чиме је омогућена свакодневна веза са градом за више од 400.000 људи, од Суботице до Ораховца, укључујући и најудаљенија, планинска и погранична села. За многе од њих, то је једина линија живота.
Обновљени су и сеоски домови културе до сада 19, а ускоро још 23, као места где се негују традиција, дијалог и друштвени живот. Истовремено, кроз програме економског оснаживања, подржано је готово 100 предузетника на селу, који су добили опрему, отворили радње и обезбедили егзистенцију својим породицама.
Све ове програме осмислио је и водио Милан Кркобабић, политичар који је успео да повеже науку, културу и конкретан рад. Кроз сарадњу са Академијским одбором за село Српска академија наука и уметности, показано је да политика не сме да се сведе на бригу као изговор, већ на деловање као обавезу. Како је сам министар поручио: „Села Србије морају да живе, а то не могу ако немају младе људе као нову покретачку снагу.“
Ово није лак пут. Село се није празнило преко ноћи, па се не може ни обновити преко ноћи. Али, како нас подсећа агроекономиста Милан Простран, село нас је сачувало од глади, помогло да преживимо деведесете и увек ће нас чувати. Зато је наша дужност да ми чувамо њега.
Уз подршку председника Александар Вучић, Србија се јасно определила за своје село. Сада је на нама – на политичарима, локалним заједницама и друштву у целини – да истрајемо. Јер у времену великих глобалних трвења, управо је село темељ стабилности, суверености и опстанка Србије.
