Зашто пост није одбројавање дана, већ прилика за преображај душе
Пише: Дејан Џакула
Прошла је прва недеља поста. Многи ће рећи: „Ето, добро иде! Издржаћемо и ову другу, па трећу… седму… и готово! Ништа страшно, само да прође!“ Али управо у том ставу крије се највећа заблуда.
Пост није казна коју треба преживети. ПОГРЕШНО!
Пост је дар. Шанса. Лек који нам Господ даје, не да бисмо се намучили – него да бисмо оздравили.
Узми из поста оно што он заиста пружа: умртвљење страсти, ослобођење од греха, прекид свађа, помирење, молитву, напредовање у врлини, покајање и исповест и, изнад свега: Свето Причешће
Пост нас чини бољим људима: бољим очевима, мајкама,супружницима, браћом и сестрама… бољим пријатељима.
Зар да овакву прилику пустимо да истекне као време на сату? Не дане — секунде треба да искористимо!
Пост нас позива да се смиримо, опростимо, престанемо да судимо, утишамо унутрашњег „победника расправа“ и отворимо душу за благодат.
То је пут од тврдог срца ка топлини, од егоизма ка милосрђу, од гнева ка миру.
Христос нас не зове да будемо контролори туђих трпеза, већ миротворци. Да будемо лек, а не рана. Благост, а не камен.
Постимо ради љубави, а не ради гордости. Ради мира, а не ради пркоса. Ради спасења, а не ради доказивања
Ако уздржимо свој језик од ружних речи – открићемо да други уопште нису толико лоши као што смо мислили. Јер промена света увек почиње од промене срца.
Зато — не одбројавајмо дане до краја поста. Пригрлимо сваки тренутак. Искористимо га. Порадујмо му се.
Како је мудро говорио отац Тадеј:
„Кавим се мислима бавимо – такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир. Ако су нам мисли негативне – ето нам немир.“
Пост је време да те мисли постану — мирне, тихе, и пуне љубави.
