У Београду је данас свечано отворено Представништво Руског историјског друштва — институције на чијем челу се налази директор Спољне обавештајне службе Руске Федерације, Сергеј Наришкин. За председника Савета Представништва у Србији именован је Александар Вулин, што овом догађају даје посебан политички и симболички значај.
Оснивачка скупштина почела је интонирањем химни Србије, Републике Српске и Русије, а присутни су минутом ћутања одали почаст преминулом генералу Небојши Павковићу. Отварање ове институције означено је као још једна потврда дубоких духовних, културних и историјских веза два братска народа.

Наришкин: Русија и Србија деле историјску судбину и вредности
Сергеј Наришкин, председник Руског историјског друштва, обратио се учесницима видео-поруком. Он је подсетио на дугу заједничку прошлост Руса и Срба, засновану на вери, културној блискости и заједничком разумевању традиционалних вредности.
„Наше народе повезују вековне духовне и културне везе. За време Петра Првог многи Срби ступили су у службу Руске империје, а руска имиграција у XX веку обогатила је јавни и културни живот Београда,“ рекао је Наришкин.
Он је подсетио да су Руси и Срби заједно ратовали за независност Србије, делили победе у два светска рата и пролазили кроз распаде држава на крају XX века. „НАТО је тада извршио агресију на Србију, кршећи међународно право. Русија је и тада показала да остаје уз српски народ,“ поручио је Наришкин.
Он је додао да се и данас на Србију врши снажан притисак из Брисела, али да Москва дубоко поштује независан курс Београда:
„Наше стратешко партнерство остаје чврсто и доноси корист обема државама.“

Боцан-Харченко: Суверенитет без познавања историје није могућ
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко оценио је да оснивање Руског историјског друштва у Србији представља „значајну политичку и научну поруку“ и темељ за даљу сарадњу у области историјских истраживања, образовања и културе.
„Без познавања своје историје нема ни суверенитета ни будућности,“ нагласио је амбасадор, додајући да је отварање ове институције „логичан корак у развоју братских односа наших народа“. Он је изразио захвалност Сергеју Наришкину на подршци и истакао да ће заједнички рад Руског историјског и Географског друштва у Србији допринети јачању културних и духовних веза.

Вулин: Српски и руски народ стоје на страни истине и правде
Председник Савета Представништва Александар Вулин поручио је да је поносан што стоји пред људима различитих уверења који деле исту веру у слободу и самосталност Србије, као и у братство српског и руског народа.
„Историја нас учи да тамо где су Срби и Руси — тамо су и правда и победа,“ рекао је Вулин, истичући да је ово први пут да је Руско историјско друштво основано ван граница некадашњег СССР-а.
Он је упозорио да они који желе да управљају нашом будућношћу најпре покушавају да промене нашу прошлост. „Наш задатак је борба против сваке ревизије историје и очување историјске истине о српском и руском народу,“ поручио је Вулин.
Патријарх Порфирије: Одбрана историјске истине у доба ревизионизма
Патријарх српски Порфирије нагласио је да отварање Руског историјског друштва у Србији представља потврду вековне духовне блискости два народа.
„У доба страшног историјског ревизионизма, када се чињенице занемарују, оснивање ове институције је кључно,“ рекао је патријарх. Он је изразио уверење да ће рад друштва продубити духовне и културне везе и помоћи да истина не буде жртва политичких интереса.
Митрополит бачки Иринеј додао је да ће друштво бити место посвећено изучавању и популаризацији историје два братска народа и њихових цркава.
Могилевски: Сећање на заједничке победе
Заменик министра науке и високог образовања Русије Константин Могилевски подсетио је да су Црвена армија и њени савезници у јесен 1944. године ослободили источни део Југославије и Београд.
„Ови догађаји су подсетник на заједничку судбину наших народа и на снагу духа која нам омогућава да опстанемо у најтежим временима,“ рекао је Могилевски, додајући да ће ново представништво допринети сарадњи музеја, архива и научних установа, као и развоју историјског образовања.
Историчар проф. др Александар Раковић, један од оснивача београдске подружнице, подсетио је да је Србија, упркос притисцима Запада, остала доследна и није увела санкције Русији. „Западне мере нас не погађају – Ер Србија лети за Москву, руски уметници гостују у Београду, а наше везе се продубљују,“ поручио је Раковић.
Потврда братства и заједничке историје
Свечаности су присуствовале бројне личности из политичког, јавног и културног живота. Руско историјско друштво, на чијем је челу Сергеј Наришкин, донело је у јуну одлуку о оснивању представништва у Србији, а Александар Вулин је једногласно изабран за председника Савета представништва у Београду.
Отварање ове институције у срцу Београда није само културни и научни догађај, већ и снажна порука о нераскидивом пријатељству и заједничкој историјској судбини српског и руског народа.





