На данашњи дан, 26. и 27. јула 1919. године, тачно пре једног века, у Суботици боравио је регент и престолонаследник тадашњег Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — Александар Карађорђевић. Ово су били дани пуни свечаности, симболике и политички значајног говора, које град данас често преприча, али ретко памти.
У лето 1919. године светле сући Версајску конференцију и формално окончање Првог светског рата са Немачком 28. јуна, питање статуса сепартистичке Краљевине Угарске остало је отворено до потписивања Тријанонског уговора 4. јуна 1920. године. У том контексту, краљева посета била је снажна југословенска порука — и националној и међународној јавности — да је Суботица саставни део нове државе, и да је подршка словенском становништву на северу Бачке институционално осигурана.
Први дан прославе — припрема и дочек
Градско руководство, под вођством градоначелника др Стипана Матијевића, предвиде строг и пажљив програм. Са знацима националног поноса и предзнаками будућности, надгледано кроз штампу и скупове грађана, све се спремало за долазак регента.
Коначно, 26. јула око 18:15, регент пристиже са правца Хоргоша, у три аутомобила. На раскрсници данашњег „Лидла“ дочекају га двопрежна и четворопрежна кола, као и око 200 парадних коњаника, спремних да формирају свечану поворку. Иако је киша падала, свечаност и народно узбуђење нису попустили.
Градоначелник Матиејевић поздравио је регента речима:
„Ваше Височанство, Ви сте врховни заповедник херојске Српске војске … ваш долазак нам гарантује златну слободу!“
Церемонија је обухватила традиционални хлеб и со, које је поднео Томо Тумбас, и вином наливено у сребрну чашу коју је предала млада Стојка Протић. Посебан поклон представљао је сватовска чутура украшена српским грбом и гуслама, коју је даровала Даника Коњевић – породична религија чувана од 1884. године — као знак националне издржљивости и културне посвећености.
Други дан — наставак прославе и речи подршке
Сутрадан, 27. јула, у градоначелниковим одајама су регенту предате нове дарове: златом везена кошуља и позлаћена поша украшена венцима, које су у име Бунјевачке добротворне заједнице уручиле Kata Prćić уз мештана Ilija Kujundžić. Иако Александар навео да не жели материјалне поклоне, овај народни гест је прихватио са поштовањем и емотивношћу.
Истог дана одржана је свечана литургија у православној цркви Вазнесења Господњег, на којој је протојереј Марко Протић у беседи истакао да регент представља симбол јединства, државне стабилности и заједништва народа који живе на северној граници Краљевства. У њему је, како је нагласио, народ препознао ‘брата по крви и по духу’.
Посета Александра Карађорђевића била је само део ширег обиласка Војводине: након Панчева, Великог Бечкерека, Велике Кикинде, Новог Сада, Сомбора, стиже и у Суботицу — сваког града свечано дочекан, химне отпеване и речи велике националне симболике изговорене. У Великом Бечкереку прекинуо је путовање по свом личном захтеву, у знак поштовања домаћина и симболичке солидарности
Његова реч: „Суботица је наша и остаће наша“ одјекнула је и у домаћој и у страној штампи, остављајући снажан печат југословенске интеграције и националног реазлога у новом државном оквиру
Посета регента Александра Суботици два дана у јулу 1919. није била само свечана церемонија — то је био политички и културни чворни тренутак који је потврдио припадност града новој југословенској држави и подигао дух националног уједињења. Говори, поклони, људска присутност и симболика оставили су дубок траг и до данас представљају један од најважнијих дана у историји Суботице.
#subotica #srbija
