Када данас говоримо о почецима филма у нашем региону, једно име се не може заобићи — Александар Лифка. Човек авантуристичког духа, заљубљеник у технику и покретне слике, оставио је неизбрисив траг у културној историји Средње Европе, али и наше Суботице.
Рођен је 1880. године у Брашову, на породичној турнеји са путујућим музејом и паноптикумом својих родитеља. Већ од малих ногу био је окружен светом спектакла, новотарија и путовања. Његово детињство протекло је у Чешкој, школовање у Бечу, а љубав према филму родила се — где друго него на пројекцији браће Лимијер у Бечу 1897. године.
„Тада још нико није слутио каква ће револуција из тога настати,“ сећао се Лифка касније. Али он је слутио.
Само неколико година касније, 1900. године, завршио је школу, отишао у Париз, купио прву филмску камеру марке Пате и кренуо у свет филма. Снимао је и приказивао филмове широм Европе, а убрзо се са својим путујућим биоскопом обрео и у тадашњој јужној Угарској.
Суботица добија биоскоп
Са својом породицом стигао је у Суботицу 1910. године. Убрзо је преуредио просторије бившег хотела „Хунгарија“ и 1911. отворио први стални биоскоп у граду — чувени „Биоскоп Лифка“. Прва пројекција била је права атракција, а позивнице су штампане на белој свили.
Иако је касније продао биоскоп, наставио је да ради у њему, али и да снима филмове. Са супругом Ержебет основао је и предузеће за дистрибуцију филмова „Ориент филм“, а током Првог светског рата нашао се као ратни сниматељ на фронту у Галицији.
Лифкина камера марке Пате-Фрорес (Pathe-Frores 1903).
Путујући биоскопи — биоскоп на точковима
Лифка није био човек који мирује. Његов чувени „Електро биоскоп Лифка“ путовао је по читавој регији, приказивао филмове и доносио магију великог платна и у најмања места. Гледаоци су уживали у филмовима, али и у снимцима које је Лифка сам правио у градовима где би гостовао, што је увек будило велико интересовање публике.
Током година изградио је неколико путујућих биоскопа, од којих је највећи имао чак 900 седишта и изгледао као право позориште, са ложама прекривеним плишем и декоративним елементима.
Лифкина камера марке Пате-Фрорес (Pathe-Frores 1903).
Човек без граница и националних етикета
Иако је живео у време великих историјских и политичких превирања, Лифка није показивао интересовање за национална питања или политику. За неке је био Шандор, за друге Александар, а за своју супругу и пријатеље — једноставно Алекс.
Говорио је немачки, мађарски нешто слабије, а тек после Другог светског рата прихватио је југословенско држављанство. Познато је и да је био члан суботичке масонске ложе „Стварање“.
Лифкин кино пројектор Ернеман (Ernemann 1910)
Наслеђе које живи
Иако данас мало његових филмова опстаје — само пет у Југословенској кинотеци и неколико фрагмената у Градском музеју у Суботици — његово име и дело и те како живе.
Суботица му је подигла споменик, а 2006. године основана је Установа културе Арт биоскоп Лифка, у знак сећања на човека који је овај град увео у свет седме уметности.
Фестивал европског филма на Палићу, један од најзначајнијих и најстаријих филмских фестивала у овом делу Европе, додељује престижну награду „Александар Лифка“ за допринос европској кинематографији. Ове године, чувени и традиционални фестивал биће одржан од 19. до 25. јула 2025. године на Палићу, а очекује се велики број домаћих и иностраних гостију и љубитеља филма. Директор фестивала је угледни и познати филмски радник Радослав Зеленовић.
Филмски ствараоци попут Милене Дравић и Миклоша Јанча били су међу добитницима овог признања, које и данас подсећа на пионирски дух човека који је магију покретних слика донео људима далеко пре него што је филм постао део наше свакодневице.
