Менталитет бронзаног доба

Када би се у једној реченици могла сажети читава ова књига, онда би то било у овој мисли духовног оца, незнаног јунака, који је одлучио спровести нас заборављеним стазама до Олимпа. Дух Фридриха Ничеа заиста провејава од почетка до краја ове сјајне авантуре, аутор га цитира именом и презименом преко двадесет пута и не трудећи се да сакрије имитацију стила свог узора, тј. стил који је језгровит, епиграматичан и осмишљен да читаоца подстакне на размишљање. Но, шта је заправо ова књига и може ли се наслутити ко се крије иза несвакидашњег псеудонима аутора? Aутор је самостално објавио књигу путем Амазон Паблишинга, у јуну 2018. године. Увод који претходи наступајућим поглављима, а којих има укупно 77, написан је намерно неправилном граматиком, мешајући Ничеову филозофију са критиком модерног друштва. Такође, аутор експлицитно наглашава да књига није замишљена као политички манифест (иако је то на неки начин постала), већ да је написана у дионизијској „атмосфери весеља и смеха“, критикујући на тај начин мејнстрим медије за које верује да намерно одстрањују хумор како би убили сваку честицу духа у читаоцима. Темељ књиге су приче о античким херојима попут Алкибијада, Перијандера из Коринта, као и оне о херојима из Хомерових епова. Аутор посебно уздиже и слави личности пирата, а својеглавог војника среће као херојског идеала достојног опонашања. Иако аутор не даје изворе, белешке или формалне референце, веома често помиње Ничеа, Шопенхауера и античке предсократске мислиоце попут Хераклита.